Nisam mogla da se nagledam svog odraza u ogledalu. Nosila sam dugu crnu haljinu na jedno rame. Kako je išla sve niže, tako se crna polako pretvarala u plavu. Kod struka sa leve strane i na brteli sa desne, sam imala neke prelepe sjajne kamenčiće. Gore je bila uska, pa je malo ispod grudi slobodno padala. Bila je prelepa i stojala mi je kao salivena. Većini ljudi se verovatno ne bi svidela zato što je crna, ali ja volim tamnije boje. Kosa mi je bila uvijena u lokne, a na licu mi se nalazila šminka, zbog koje sam se pitala da li sam to stvarno ja. Uštipnula sam sebe da bih proverila da li sanjam. Auć! Noup, ne sanjam.

  - Hajde Ana, zakasnićete! -čula se vika moje bake. Spuštala sam se lagano niz stepenice dok su svi zapanjeno i sa divljenjem gledali u mene. Pogled mi je pao na Davida koji je nosio crne pantalone, sako iste boje i plavu košulju na kojoj je bio otkopčano jedno dugme. Kosa mu je bila razbarušena. Moram da priznam, bio je prezgodan.

  - Znači, ti si moja pratnja? -upitala sam ga kada sam došla do njega. Samo je nemo klimnuo glavom ne skidajući pogled sa mene. Onda, kao da ga je nešto udario, naglo se trgo i sabrao.

  - Da. Izgubio sam u igri papir, kamen, makaze, i sada sam zaglavio sa tobom. -

  - Zar se niste ti i Bojan svađali ko će da joj bude pratnja, pa ste se na kraju dogovorili da odlučite igrom kamen, papir, makaze? I zar nisi, kada si pobedio, bio toliko srećan da si doslovno skakao od sreće? -rekla je baka. David ko David je negirao to, dok se Bojan kao i po običaju branio ćutanjem.  Awww, duše... Zagrlila sam ih obojicu.

  - Hvala vam društvo. -rekla sam sa širokim osmehom na licu. Primetila sam da je u tom trenutku sevnuo blic ka nama. Okrenula sam se ka baki koja je držala foto aparat.

  - Hajde stanite sada lepo, da napravim još jednu sliku da imam za uspomenu. -

Ja sam bila u sredini dok su se oni nalazili sa svake moje strane. Kada smo završili sa slikanjem, David i ja smo krenuli na maturu koja je bila u restoranu. Nismo odmah ušli unutra već smo sačekali da dođu svi da bi se slikali.

  - Prelepa si. -rekla mi je Marija kada me je ugledala. Ona je nosila dugu svetlo roze haljinu na brtelama sa blagim dekolteom. Njena svetlo braon kosa koja je bila blago kovrdžava je sada bila ispravljena i dosezala je do kukova. Njene kestenjaste oči su bile oivičene šminkom.

  - Hvala. I ti si isto. -

  - Znam. -rekla je i zabacila kosom na šta smo se obe nasmejale. -Gde ti je pratilac? -
Osvrnula sam se oko sebe. Ozbiljno, gde je?

  - Ne znam. Možda je otišao do vecea ili tako nešto. -

Odmah kada sam to rekla, ispred mene se pojavila crvena ruža na kojoj su bile posute sljokice.

  - Lepa ruža za lepu damu. -
Uzela sam je u ruke i pomirisala je. Mirisala je prelepo.

  - Hvala ti Davide, prelepa je -zahvalila sam mu se gledajući onu ružu sa velikim osmehom.

Bila sam srećna jer je ovo bilo prvi put da mi je neki dečko poklonio nešto. Primetila sam da nas svi gledaju. Dosta njih su mi prilazili i pitali me gde sam kupila haljinu, ko mi je radio šminku i frizuru, kako lepo izgledam. Čak i oni sa kojima sam tokom cele srednje razmenila samo par reči, i oni koji su mi se podsmevali. Lagala bih kada bi rekla da mi njihova pažnja nije godila. Pogled mi je pao na Jelenu koja me je gledala popreko sa prekršenim rukama na grudima, a kada je videla da sam je videla, prevrnula je očima, zabacila kosom i počela da priča sa dečkom pored nje koji joj je verovatno pratnja.

Inače, Jelena je ona devojka koja me je mučila, ponižavala i pravila pakao od života tokom cele srednje škole. Dečko koji joj je pratnja je Nemanja, iliti moj bivši dečko. Naravno, to je uradila da bi me povredila. Ali njen trud je uzaludan. Jeste da sam ga volela, ali to je davno bilo. Svako osećanje prema njemu je umrlo, ostala je samo ravnodušnost. Iz razmišljanja me je trgla Davidov ruka koju mi je mahao ispred nosa.

  - Da li je sve u redu? -

  - Jeste, samo sam se zamislila. -

  - Hajdemo onda, treba da se slikamo. -

Kada smo završili sa slikanjem, ušli smo unutra i smestili smo se. Sa jedne moje strane je sedela Marija a sa druge David. Malo smo sedeli i ćaskali pre nego što smo ustali da igramo. Moram reći da mi je bilo zabavno iako većinu ljudi u prostoriji ne podnosim kao ni oni mene. U jednom trenutku muzika je postala sporija i na podijumu su plesali samo parovi.

  - Gospođice, da li ste za ples? -upitao me je David sa velikim kezom na licu pružajući mi svoju ruku.

  - Naravno gospodine. -

Uzvratila sam mu osmeh prihvatajući njegovu ruku. Jednu njegovu je stavio oko mog stuka dok je u drugu držao moju, a ja sam svoju slobodnu ruku stavila na njegovo rame. Tela su nam bila pribijena jedno uz drugo, dok su nam lica bila udaljena samo nekoliko milimetara.

  - Da li sam ti rekao da si prelepa? -upitao je ne prekidajući naš kontakt očima.

  - Osećam se počastvovano zbog činjenice da ste mi udelili kompliment. -

  - Zaslužili ste madam. Da li imate neki komentar za mene? -

  - Imate vraški dobar ukus za biranje pratilje. -

Nasmejao se na moj odgovor. Bio je to blagi smešak, ali sam mogla da primetim da je iskren.

  - Znam. -je bilo sve što je rekao nakon čega su njegove oči odlutale na moje usne. Refleksno su i moje oči odlutale na njegove usne.  Primetila sam da je počeo polako da mi se približava. Delio nas je samo milimetar vazduha od toga da se naše usne spoje. Odjednom se zaustavila muzika i krenula brža. Kao da me je nešto udarilo, trgla sam se i udaljila od njega.

  - Izvini, moram do wc-a. -promrmljala sam i odjurila. Kada sam stigla imala sam šta i da vidim. Moj odraz u ogledalu sa crvenim obrazima kao ruža što mi je David dao. Udarila sam se dlanom o čelo. Ne razmišljaj o glupostima! Setila sam se onog što se malopre desilo. Da li je hteo da me poljubi? Izgledalo je da jeste, ali zašto? Da li mu se sviđam? Ne lupaj Ana, naravno da mu se ne svidjaš! Do sada nije pokazivao nikakvo interesovanje za tebe. Onda mora da je to zbog toga što sam se sada doterala. Mora da su mu proradili hormoni ili muški deo mozga, naravno ako ga ima. Čula sam ispred muški i ženski glas i otvaranje vrata zbog čeka sam se sakrila u jednoj od kabina. Zašto li sam to uradila kada nemam razloga da se krijem. Taman kada sam htela da izađem, čula sam dobro poznat glas.

  - O čemu si htela da pričamo? -
Bio je to David. Ne, ne mogu kada da izadjem! Ne bih mogla da ga pogledam u oči i bilo bi dosta čudno.

  - O tebi. -šta sad ova zmija Jelena hoće od njega? -Htela sam samo da ti kažem da bi bilo bolje da ostaviš Anu. Zaslužuješ nekog boljeg. Zaslužuješ nekog kao ja. -

Pazi Boga ti... Tebe jedino Sotona zaslužuje. Odlučila sam da izađem iz kabine i imala sam šta da vidim.

Oni se ljube.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Imate gore sliku kako bi trebalo da izgleda Anina haljina.
Izvinjavam se na greškama.
Namerno sam prekinula ovde. Šta mislite da će se dalje desiti?
Ly <3