Stresla sam se od hladnoće. Otvorila sam oči primetivši da je svuda oko mene mrak. Gde sam to ja? Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim da smo i dalje u šumi. Pogled mi je pao na Davida koji je spavao tik uz mene. Aww, kako je sladak dok spava... Podigla sam pogled i ugledala ljudsku figuru kako drži mač u ruci. Vrisak je napustio moja usta koji je probudio Bojana i Davida. Nepoznati čovek je zamahnuo mačem ka meni. Taman kada sam pomislila da će me preseći na pola, David ga je zaustavio svojim mačem. Osvrnula sam se oko sebe i primetila da ima još oko desetak ljudi obučenih skroz u crno sa nekim marama na licima. Bili smo brojčano nadjačani, i još opkoljeni.

Bojan i David su se borili sa nekoliko njih. Na mene su krenuli njih troje u isto vreme sa različitih strana. 'Sečenje' pomislila sam pre nego što su srebrne karte napravile vrtlog oko mene povećavajući prečnik dok nisu došle do neprijatelja sečeći ih. Rane su bile površinske jer su se odmakli pre nego što sam im napravila ozbiljnije povrede. Odjednom sam prestala da povećavam prečnik, koji je sada bio nekoliko metara. Što je veći prečnik to je teže kontrolisati karte a i napadi postaju slabiji.

Oni se neko vreme nisu pomerali jer nisu mogli da mi priđu što sam ja iskoristila da razmislim šta dalje. Primetila sam da svi neprijatelji nose jedno te isto oružije, mač. Prvo što sam pomislila je da su obični ljudi, ali nisu izgledali iznenadjeno kada smo upotrebili magiju tako da ta opcija otpada. Drugo što mi je palo na pamet je to da nose jedno te isto oružije jer ne žele da otkrijemo njihov medijum. Ako ne znamo koji je njihov medijum, onda ne možemo da smislimo dobru taktiku za borbu protiv njih. Neka neko posle kaže da se igranje igrica ne isplati. Ako je onako kako sam drugo mislila da je, onda smo najebali zato što to znači da nisu tamo neki početnici. Pogledala sam u Bojana i videla da je pobedio njih četvoro i da se sada bije samo sa jednim, koji je po mom proračunu bolji od ostalih. Ovo mi je bio prvi put da vidim Bojana u borbi. Njegovo kretanje je bilo brzo i bez suvišnih pokreta. Tek sad sam shvatila koliko je on ustvari jak i vešt u borbi.

Iz razmišljanja me je trgo jedan od onih trojice neprijatelja napadajući me odozgo. Usmerila sam sve svoje karte pokretom ruke ka njemu, što je davalo onoj dvojici prostora da me napadnu. Neće moći ove noći. U drugoj ruci sam držala zlatnu kartu i pomislila kako se Badi pojavljuje, što se i desilo. Odmah se prebacio u borbeni mod i nokautirao onu dvojicu dok sam se ja borila sa onim jednim. Odjednom sam osetila kako mi je neko stavio parče tkanine na usta verovatno natopljene nečim jer mi se užasno prispavalo. "Dođavola, bio je i četvrti." pomislila sam pre nego što sam izgubila svest.

/.../
O

tvorila sam oči primećujući da ne znam gde se nalazim. Trenutno ležim na velikom bračnom krevetu, tako da je ovo verovatno nečija spavaća soba. Da li sam pomenula da sam vezana? Ne? Nema veze, to ionako nije toliko bitna informacija.

- Konačno si se probudila? -poskočila sam malo na glas nepoznate osobe koja je sedela na stolici pored mog kreveta. Bio je to čovek u kasnim dvadesetima sa nekim zlim pogledom u očima.

- Bravo Šerloče na zaključku! Aplaudirala bih ti, ali znaš... -rekla sam sarkastično na kraju pokazujući glavom na moje vezane ruke. Prišao mi je tako da je njegovo lice bilo na nekoliko centimetara od mog.

- Bolje pazi šta pričaš, da te taj tvoj jezik ne bi uvalio u probleme. -

Pričao je dok mi je prolazio rukom preko butine, pa preko stomaka ka... Neće valjda... Počela sam da se ritam kako gde sam mogla pokušavajući da oteram te njegove prljave ruke.

- Volim vatrene. Hajde da te čujem kako moliš da prestanem. -

Uputila sam mu najoštriji pogled što sam mogla da napravim.

- Samo preko mene mrtve. -prosiktala sam kroz zube.

- Sve u svoje vreme. -

Bila sam uplašena, ali nisam to htela da pokažem. Molila sam Boga da prestane sa njegovim dodirima. Iz zadnjeg džepa sam izvadila džepni nožic i pokušavala da presečem kanap na rukama koje su bile vezane iza mojih leđa. Prolazio je sa unutrasnje strane mojih butina polako ka gore ne prekidajuci očni kontakt sa mojim očekujuci da se slomim, ali ja sam nastavljala da ga gledam odlučnim pogledom punim mrznje.

Kako je sve išao ka gore, to sam se ja više trudila da presečem onaj kanap, sto sam na kraju i uspela. Posekla sam ga po obrazu i iskotistila faktor iznenađenja da ga gurnem sa kreveta. Jednim pokretom sam presekla uže na mojim nogama i istrčala iz sobe. Na vratima sa spoljašnje strane su stojali čuvari koji su odmah krenuli za mnom. Trčala sam najbrže što sam mogla dok nisam stigla do stepenica. Sa njih sam se skotrljala. Da sam trudna, sada bih izgubila bebu garant. Uspela sam nekako jedva da ustanem jer me je sve bolelo. Izletela sam iz kuće primećujući da je svuda okolo šuma. Nadam se da je to ona šuma u kojoj smo kampovali. Čula sa dozivanje mog imena. Osvrtala sam se oko sebe da vidim ko me to doziva, kada sam ugledala Davida. Potrčala sam ka njemu snazno ga grleći pritom ga zamalo oborivši. Počela sam da jecam i plačem dok me je on mazio po kosi i tešio.

- Sve je uredu. Sada si bezbedna. -

Ne znam zašto, ali zbog njegovih reči sam počela da plačem još više.

- Re-rekao si da n-ni-niko nikada neće da pokuša d-da me napastvuje... - rekla sam mucajući kroz suze. Osetila sam kako njegovi mišici postaju napeti i kako steže pesnice. Podigla sam pogled i mislim da sam videla kako su mu oči potamnele dok gleda negde u daljinu, ali nisam bila sigurna jer mi je sve bilo mutno od suza. Spustio je pogled ka meni koji je automatski omekšao.

- Sada je sve u redu, ja sam tu. Neću dati nikom da te pipne. -

Naslonila sam glavu na njegove grudi. Mogla sam da čujem kako mu srce ubrzano kuca. Kraičkom oka sam videla da je i Bojan tu. Da li je bio tu celo vreme? Napao je jednog od ono dvoje čuvara koji su me pratili i brzo ga pobedio.

- Poslala me je tvoja devojka po tebe. -rekao je onom drugom čuvaru. Šta? Kakva devojka? Ne shvatam.

- Lažes! Ona je mrtva! -

- Vidiš da nije. I pominjala je neki ljiljan. -

- To joj je omiljeno cveće... -

- Pozuri i idi kod nje da bih mogao da idem kući. -

Posle toga je čuvar otišao. I onda sam shvatila da je on bio naša misija, razlog zašto smo krenuli na putovanje.

/.../
Trenutno se nalazim pod tušem u obižnjem hotelu u kome smo odseli. Zglobovi su me pekli jer su mi kanapi bili toliko stegnuti da su mi ogulili kožu. Imala sam i nekoliko modrica od pada sa stepenica, ali nisam osećala bol. Tuširala sam se vrelom vodom kao da sam htela da dezinfikujem sebe, sto je delimično bilo i istina. Jedva sam čekala da sperem prljavštinu sa sebe. Kada sam završila, obrisala sam se i obukla čisto odelo. Htela sam da izadjem ali sam zastala kada sam čula njihov razgovor.

- Ona je bila slomljena, a tebe je bilo briga da samo uspešno završiš posao! - malo je povisio glas David.

- Svrha celog našeg putovanja je bila da uspešno zavrsimo posao. A i ona je bila svesna opasnosti kada je pošla sa mnom. -

- Kako možes biti toliko bezosećajan!? -

- Cuce te Ana ako se ne smiriš. -

Na ovo se smirio, što me je malo iznenadilo. Izašla sam iz kupatila u ušetala u sobu sa krevetom na koji je sedeo Bojan. Izgledalo je da se David do sada šetkao po sobi pošto trenutno stoji.

- Zdravo ljudi. -rekla sam veselo mahnuvši im na šta su me oni gledali iznenađeno i zbunjeno.

- Da li si dobro? -upitao me je David.

- Naravno da jesam. Zašto ne bih bila? -

Zevnula sam. Izmorilo me je sve ono što se desilo danas. Obojica su napustili prostoriju ostavljajući me da se odmorim. Lezala sam tako u krevet pokušavajući da zaspim, ali su mi misli stalno lutale na današnje događaje ne dajući mi da spavam. Ne znam koliko dugo sam tako ležala, ali znam da sam čula otvaranje vrata od moje sobe. Zatvorila sam oči pretvarajući se da spavam, iz ne znam kog razloga. Čula sam korake kako mi se približavaju sve dok se ta osoba nije zaustavila, verovatno pored mog kreveta. Nekoliko sekundi se ništa nije dešavalo, što me je nateralo da pomislim da sam poludela ili postala paranoična, a onda sam osetila kako me je neko pomazio po glavi.

- Izvini. -prošaptao je. -Izvini što nisam došao ranije. Izvini što ti se ono desilo. Ja sam kriv za to. Hteo sam sam da te zagrlim ali me je David pretekao u tome. -
Bojane... Nisam znala da se tako oseća.

- Idiote... Niko te ne krivi. -rekla sam kao kroz san. Da li se to Bojan upravo nasmejao? Zelim da otvorim oči i da vidim kako izgleda kada se nasmeje, ali bi me to razotkrilo. Ubrzo je napustio prostoriju ostavljajući me samu. Umor me je savladao i konačno sam zaspala.