lena je te večeri zamišljena sedela provukavši noge kroz ogradu na krmi. u glavi je ponovo čula sebe kako govori stefanu da ima nekog drugog, da se zbog njega promenila i postala najbolja verzija sebe. pitala se da li je bila pregruba.

nikola je spavao u njihovoj kabini, i ona je pokušala da ga uporedi sa stefanom. shvatila je da ne može jer su bili potpuno različite osobe, zapravo im je jedina zajednička stvar bila što su obojica muškarci.

stefan je bio neko ko je primećivao sve detalje i ko je uvek znao kako se oseća. sa nikolom joj je bilo teže da komunicira.

one godine ju je stefan jednostavno prihvatio. zavoleo je čak i ono što mu se nije sviđalo, ono što je ona smatrala manama.

nikola ju je odmah promenio. zbog njega je prestala da puši, gotovo da se nije gledala u ogledalu. verovala je da je tako prihvatila svoj doživljaj sopstvenog tela i uma, ali on joj je samo pomogao da zaboravi da ima mane.

bili su drugačiji, i ono što je do tada zaključila bilo je da voli nikolu. nagađala je da ga voli više od stefana, ali ta ljubav je samo bila pokrivena velom sećanja, strpljivo čekajući da bude otkrivena.

×××

već je dugo sedela tu. svetla u kabinama i na palubi su se polako gasila, uskoro je ostala samo ona i mrak. još uvek je nazirala trag pene i talasa koji su ostavljali za sobom.

"je li slobodno?"

okrenula se i susrela stefanov pogled.

"slobodno je. zar ti ne upravljaš brodom?", pitala je, pomerajući se da bi mu napravila mesta.

"imamo automatsku navigaciju i praćenje kursa. a imamo i rezervnog kapetana."

"sigurno? ne bih da završimo kao titanik."

stefan se nasmejao. hteo je da je pita sa kim bi onda plutala na dasci, koji od njih bi potonuo u hladnu vodu da bi se ona spasila, ali se uzdržao.

"vode u kojima plovimo su relativno tople, dovoljno tople da nema ledenih bregova."

lena je klimnula glavom.

"pričaj mi onda šta se dešavalo tokom ove dve godine", rekla mu je.

"studirao sam i završio. i to je valjda sve. ponekad sam išao u budvu sa markom i sofijom. znaš li da je sofija bacila flašu na brod?"

"tome služe prijatelji."

"valjda."

iz džepa pantalona je izvadio kutiju cigara, američkih, kakve je lena kupila kad je bila sa njim u budvi.

"hoćeš?", otvorio je kutiju i ponudio joj.

"ne pušim, hvala."

pogledao ju je iznenađeno.

"jebote, baš te je promenio."

"sama sam to odlučila."

"kako si ga upoznala?"

"na poslu. radila sam za minimalac u nekom magacinu, ja na lakšem delu, a on na težem i nekako smo se zbližili."

"sve čudnije od čudnijeg, zar ne?"

lena se osmehnula.

"ako bih te sada poljubila, to bi bila prevara."

sada se stefan osmehnuo.

"sećaš se onog dana u baru?"

klimnula je glavom.

"obećala si, stavila si ruku na srce i zaklela se."

"i tu sam. na tvom prvom putovanju, kao što si i želeo."

"izgleda da mi se snovi ostvaruju."

uzela je jednu cigaru i zapalila. dim joj je ispunio pluća i izborila se sa porivom da se zakašlje. osetila je da su joj oči zasuzile i da se suze skupljaju u trepavicama. protrljala je oči jednom rukom i pogledala stefana.

"znaš, ponosna sam na tebe. ponosna sam na sve što si uradio i žao mi je što nisam bila tu sve vreme. žao mi je što sam onako otišla. moglo je da bude drugačije."

"i dalje može da bude drugačije."

i ponovo ga je gledala, nesvesna tog trenutka, sve dok nije osetila njegove usne na svojima. zagrlila ga je jednom rukom, odmičući onu u kojoj je držala cigaru što dalje od njega.

usne su joj bile gorke zbog duvana. nije imao osećaj da su tuđe. jezik mu je bio gorak, ali slatkoća za kojom je žudeo svakog dana poslednje dve godine uskoro je izbila na površinu.

lena ga je ljubila snagom uspomena i čiste nostalgije koja se u njoj probudila. tu je delom bio i osećaj krivice, ali i on joj je davao snagu.

"nemoj da me smatraš kurvom posle ovoga", prodahtala je kad su se razdvojili.

nasmešio se zbog njenog rečnika, koji ga je podsetio na njihovu jedinu svađu.

"neću. smatraću da me voliš."

"i volim te", rekla je tiho.

oboje su dugo zurili u treperavi sjaj žara na njenoj gotovo dogoreloj cigareti.