"Nikad me više nije bilo sramota, nikad!!! Da li si ti uopšte normalan?",, zagrmela je čim su ušli u stan.

Seo je na kauč. "Šta je trebalo da im kažem, gde je? Rekao sam istinu!"

Došlo joj je da ga zadavi. Doktorka je tražila da vidi protezu koju je već imao, ali joj je idiot rekao da ju je ona bacila kroz prozor, u jednoj od njihovih rasprava. "Nisi mogao da slažeš?", zacikala je.

Coknuo je i odmahnuo glavom. "To mi je ispod časti."

"Daću ti ja čast, samo kad popizdim, ti ćeš sledeći put da letiš kroz prozor.", ljutito je rekla.

Prevrnuo je očima, pa je povukao do sebe na kauč. "Bar smo završili."

Uzdahnula je. "Nadam se da će ti ta odgovarati, iako je privremena."

Slegnuo je ramenima. "Za sada me ne steže. Videćemo."

Sručila mu se u krila i pogledala ga. "Sutra ćemo proveriti.", promrmljala je.

Duboko je uzdahnuo. Ludača očigledno već ima nešto u planu. "Kako?"

"Idemo u šetnju po gradu i, ako te ne bude bolelo, idemo negde u izlazak i da se napijemo.", promrmljala je. "Šta?"

"Više od deset godina nisam nigde izašao."

Prevrnula je očima. "Zato si pio ovde sam kao poslednji alkoholičar."

"Dobro, ako me ne bude bolela noga, idemo. I nisam alkos."

Prevrnula je očima. "Jesi, ali pošto već dva dana nisi pio, mislim da ću uspeti da te dovedem u red.", progunđala je i ustala. "Diži se, hoću da namestim krevet i pustim neki film. Još kad bi imali kokice..."

"Mislim da imam negde, idem da se istuširam, pa ću pogledati i napraviti ih."

"Mogu i ja..."

"Ne prilazi kuhinji, dok se ne vratim.", progunđao je, okrenuo se i otišao u kupatilo.

"Kakav kreten. Mada sam ja još veći. Što je najgore, sviđa mi se život sa kretenom.", mumlala je sama za sebe, dok je nameštala krevet. Nije ni primetila da je iza nje. Tiho se vratio u kupatilo, ušao u tuš kabinu i pustio hladnu vodu, kako bi ohladio uzavrelu glavu. Bio je ljut na sudbinu i ceo svet. Da je kompletan čovek i muškarac, mogao je i da razmišlja o nečemu sa njom, ovako... "Zaboravio si bokserice i peškir.", promumlala je, kad je ušla unutra i prenula ga iz misli.

"Go sam."

Zagrizla je usnicu i klimnula. "Primetila sam. Treba li ti pomoć?"

"Nisam toliko nesposoban.", zarežao je.

"Nisi, ti si mentalno nesposoban.", ljutito je rekla, okrenula se i uz tresak vratima izašla van. Smestila se u krevet i sklopila oči. 

Uskoro je došao za njom, pa i sam legao. "Nina... Znam da ne spavaš.", promrmljao je kad mu nije odgovorila.

Besno se okrenula. "Šta hoćeš?"

"Nisam želeo da budem grub."

"Jesi, da nisi, ne bi ni bio. I zašto si toliko hladan, dođavola?"

"Zato što se tuširam hladnom vodom."

"Sutra ću ti zakazati i kod psihijatra."

Prevrnuo je očima. "Samo ako i ti kreneš sa mnom."

Pogledala ga je. "Možda bih i trebala.", tiho je rekla.

Pomazio ju je po obrazu, a onda je privukao sebi i zagrlio je. Zadrhtao je kad mu je uzvratila zagrljaj i spustila šake na njegova gola leđa. "Hoćemo li da spavamo, ili da gledamo film?"

Nije joj se ni spavalo, niti joj se gledao film. "Ja ću da spavam."

Poljubio ju je u teme, podigla je glavu, pogledala ga, pa ga poljubila u obraz. Osmehnuo se i ponovo je zagrlio. Nije želeo da dođe u iskušenje i poljubi je. Samo bi oboma zakomplikovao živote.  Znala je da ne spava ni on, znala je da se lomi i znala je zbog čega. Prevrnula je očima u sebi. Budala, on je budala. I nije znala ni šta je videla u njemu. Grub je, bezobrazan, nekulturan, bezobziran i ima najlepši osmeh na svetu. I najčvršći zagrljaj. I bio je poseban, baš takav kakav jeste. Ležala je i nabraja sebi zbog čega ne bi trebalo da se zaljubi u njega, ali joj je na svaku jednu lošu osobinu, na pamet padalo pet onih dobrih. Frustrirano je uzdahnula i skočila sa kreveta. Pogledao je. "Mislio sam da si zaspala."

Ljutito ga je pogledala. "Ne laži, to ti je ispod časti. Znao si da nisam zaspala, kao i da se svađam sama sa sobom."

"To je prvi znak ludosti.", promumlao je.

Udarila ga je u grudi, pa ga preskočila i otišla po cigarete. Zapalila je jednu, sela za sto i počela da kucka prstima. "Prvi znak ludosti?", mumlala je sama za sebe. "Prvi znak ludosti je zaljubiti se u ogorčenu, neotesanu budalu u roku od dva dana. E to je pravi prvi znak ludosti."

Uzdahnuo je, ustao, pa stavio protezu i krenuo prema njoj. Stao je ispred nje. "Nisi zaljubljena..."

"Ne izazivaj me, Todore. Možda i nisam normalna, ali znam šta osećam.", prosiktala je. "I znam šta ti osećaš, ali ti nemaš muda."

"Imam muda..."

"Nemaš, nemaš! Da ih imaš, bio bi iskren bar prema sebi.", progunđala je. Ustala je i krenula ka kupatilu. "Istuširaću se.", promrmljala je i otišla.

Prevrnuo je očima, uzeo peškir iz ormana i poneo ga za njom. Kontao je da je još obučena i da je na sigurnom. Otvorio je vrata i imao šta i da vidi. Stajala je ispod tuša, naslonjena na zid i žmurila. "Dođavola."

Nije otvorila oči. "Gola sam.", progunđala je.

"Primetio sam. Šuriš se. Doneo sam ti peškir."

Otvorila je oči, pogledala ga, a onda zakolutala njima. "Hvala. Možeš sad da izađeš."

Nije želeo da izađe, ali je samo klimnuo glavom i povukao se van. Kad ode u internat shvatiće da je ovo bila samo ludost i ništa više, a on nije bio siguran da bi podneo da ponovo bude sam nakon nje. Završila je tuširanje, pa se vratila nazad i pogledala ga. "Nisam..."

Osmehnula mu se, sela na krevet, pa ga pozvala kraj sebe. Seo je kraj nje, skinula mu je protezu, pa ga gurnula da legne. "Nisi spreman, znam. Sreća tvoja, ja imam strpljenja. Hoćeš pustiti film?"

Prevrnuo je očima i pustio film. Hteo je da kaže da on nije za nju. U stvari, on nije bio ni za jednu, al iz nekog razloga, ova mala se zalepila za njega. Nije imao pojma kad je zaspao, ali ga je probudilo uporno zvono na vratima. Otvorio je oči i pogledao u Ninu. Spavala je sklupčana uz njega. Uzdahnuo je kad se ponovo oglasilo zvonoo na vratima, ustao, pa stavio protezu i navukao pantalone. Otvorio je vrata i uzdahnuo. "Jerotije?"

"Moja ćerka je kod tebe, pretpostavljam."

Klimnuo je glavom  i propustio ga unuta, sam sebi ponovo opsovavši sve živo. "Još spava.", promumlao je i pokazao rukom na Ninu. Prišao je krevetu i nežno je prodrmao. "Nina..."

Okrenula mu je leđa i pokrila se preko glave. "Pusti me da spavam, Todore."

"Otac ti je ovde."

Momentalno se razbudila i skočila sa kreveta. "Tata...", promumlala je.

"Imaš deset minuta da ustaneš, spakuješ se i kreneš sa mnom, Nina."

"Gde?", zbunjeno je upitala. Tek se probudila i nije znala ni gde se nalazi.

"Kući!"

"Ne pada mi na pamet! Ja sam ovde došla sa ciljem i ne idem dok ga ne ostvarim."

"Koji ti je cilj? Koji? Da spavaš sa muškarcem toliko starijim od sebe i..."

Prevrnula je očima. "Na suspenziji sam, a i u internatu su cevi poplavile spavaone, tako da mi je Todor ponudio pomoć. Što ne bi morao, da sam mogla da se tebi obratim za istu!"

"Nina!"

"Ne deri se na mene. Otišla sam od kuće, punoletna sam i mogu da radim šta god mi padne na pamet. Ili se pomiri sa mojom odlukom da upišem vojnu i postanem vojni pilot, ili idi kući.", progunđala je, ustala iz kreveta i krenula ka kupatilu.

Jerotije ju je grubo uhvatio za ruku i ona je ciknula. "Imaš deset minuta...", krenuo je, ali ju je Todor izvukao iz njegovog stiska i stao ispred nje.

"U mojoj kući je nećeš maltretirati. Napolje!"

"Ona je moja ćerka!"

"Napolje!", prosiktao je.

"Nina..."

"Kući se ne vraćam. Idi.", zasiktala je.

Klimnuo je glavom i krenuo ka vrratima. "Doviđenja.", Todor je progunđao i zalupio mu vrata ispred nosa. Vratio se kod Nine i pogledao je. Uzeo je njenu ruku u svoju i duboko uzdahnuo kad je video Jerotijeve otiske na njenom zglobu. "Jesi li dobro?", tiho je upitao.

Progutala je suze i osmehnula mu se. "Naravno da jesam. U redu je.", promumlala je. "I ovako je bolje, želela sam još u srednjoj da odem, ali eto nisam imala hrabrosti, niti sam mogla bez njihove dozvole. Razumem da ima problem, zaista razumem, ali nije hteo da dozvoli da mu se pomogne. Uz majčinu podršku. Plašila se da će narod reći da joj je muž lud, kako ću se zboga ja udati, a otac mi lud.", ogorčeno je rekla. "Nikad nisam imala u planu da se udam."

Izvio je obrvu. "Nikad?"

"Ne. Ja hoću karijeru, a to ne ide jedno sa drugim."

"Zašto?"

Bledo ga je pogledala. "Koji bi muškarac prihvatio da mu se žena posveti sto posto karijeri, da ne zna ni jaja da isprži, da.... Pa, jednostavno, da je luda, kao što si rekao."

"Sa takvom ženom mu nikad ne bi bilo dosadno."

Podigla je šolje sa kafom. "Uspela sam da ne zapalim kuhinju i skuvam je, ali time bi morao da se zadovolji."

Zasmejao se. "Moram da priznam da je odlična.", promrmljao je kad je otpio gutljaj. "I kakav nam je plan danas?"

Oči su joj zasjale. Nije očekivala da će on zaista i prihvatiti da ide sa njom. Slegnula je ramenima. "Ja ne poznajem najbolje Beograd.", promrmljala je.

"Više nisam siguran ni da ga ja poznajem. Onaj dan ni sam ne znam zašto sam izašao."

Ustala je i vragolasto ga pogledala. "Da bi mene sreo. Idem da se obučem i idemo.", veselo je rekla i otišla u kupatilo.

Duboko je uzdahnuo. Osećao je da popušta pred njenim suptilnim, ali upornim napadima i nadao se da će otići u internat pre nego što padnu sve njegove barijere. "Ti si jedina žena koju ja znam, a koja se spremi za pet minuta.", progunđao je kad se vratila nazad.

Uhvatila ga je ispod ruke i nasmejano ga pogledala. "Ti si jedina neotesana, bezobzirna, bezobrazna i ogorčena budala, koja je uspela da mi se uvuče pod kožu za par dana.", progunđala je.

"Nina..."

"Ne reži, ja sam samo direktna i iskrena. Idemo li?"

Klimnuo je glavom i poveo je van. "Dobar dan, komšija.", promumlao je kad su se našli ispred vrata sa komšijom pored.

"Dobar dan, baš sam želeo da dođem do Vas u toku dana.", promumlao je i odmerio Ninu.

Todor joj je pustio ruku, pa je zagrlio i privukao je uz sebe. Na trenutak se osetio glupo, ali nije mogao protiv sebe. "Zar ne, zašto?"

"Znate i jutros i juče se čula buka iz Vašeg stana, a mi imamo malo dete i...", počeo je, pa zbunjeno počeo da se okreće, kad je Todor počeo nešto da traži iza njega. "Oprostite, ali šta gledate?"

"Rekli ste "mi imamo malo dete", pa gledam ko je još sa Vama, ali ne vidim nikoga."

"Moja supruga i ja.", promumlao je.

"Razumem. Potrudićemo se da ne bude više buke.", progunđao je i poveo Ninu dalje.

"Ukoliko je bude, zaista ću biti primoran da pozovem policiju, naše dete mora da odspava, kako ne bi bilo nervozno."

Todor je duboko udahnuo, pa zastao i pogledao u komšiju. "Prvo, žena nije sa Vama, pa bi bilo dobro da naučite da pričate u jednini. Drugo, slobodno zovite i Boga, ako Vam je volja, ali u tom slučaju, ja ću biti primoran da odem kod Vaše supruge i obavestim je o tome kako odmeravate zadnjicu moje verenice u njenom odusustvu. Doviđenja, komšija.", progunđao je i poveo Ninu dalje, ostavljajući šokiranog komšiju da gleda za njima.

"Ti si lud, ali totalno.", Nina je uspela da progrca, dok su joj suze išle od smeha.

"Meni je našao da preti policijom, njemu ni Bog neće pomoći kad mu žena sazna u šta bulji."

Uzela ga je za ruku i pogledala ga. "Jel ja to čujem pomalo ljubomore u tvom glasu?"

Prevrnuo je očima i prećutao. Znao je da nema apsolutno nikakva prava da bude ljubomoran, ali tačno je mogao komšiju da sastavi sa zemljom. Nina je odmahnula glavom. Uvek je dobijala sve što želi, dobiće i njega, ne zvala se ona Nina.