Dani su prolazili, a njih dvoje su sve više uživali u društvu jedno drugog i u onome što su stvorili. Ustala je to jutro, pogledala ga, pa ga nežno pokrila. Otvorio je oči i pogledao je. "Spavaj, ja moram da idem."

"Poljubac?"

Nasmejala se, nagnula se nad njega i slatko ga poljubila. "Spavaj sad i ne zaboravi Švrćka da odvedeš kasnije van."

Klimnuo je, ponovo ga je poljubila i otišla. Taj dan je bilo deset ispod nule, ali ih je Despić ipak izveo u dvorište i njegova tortura nad Ninom je bila jača nego ikad do tad. U jednom trenutku ju je toliko jako zgazio, da su joj ruke popustile, pala je i jauknula, kad je osetila jaku bol u ruci. Vesna je potrčala ka njoj i pomogla joj da ustane. "Jesi li dobro?"

Ponosno je klimnula glavom. "Dobro sam, možemo da nastavimo.", mirno je rekla, dok joj je ruka pulsirala od bola.

"Sigurna si?"

"Da.", promumlala je i makla se. Uspela je nekako da izdrži do kraja predavanja, kao i da sakrije od Vesne, Nikole i Nemanje poprilično natečenu ruku.

"Nadam se da planiraš njegovo ubistvo.", Vesna je promrmljala dok ju je pratila ka izlazu. 

Uzdahnula je i pogledala je. "Gledam kako da sprečim njegovo ubistvo kad Todor vidi ovo."

Vesna je kriknula. "Pobogu, slomljena je."

"Vidim, a i osećam. Boli u pičku materinu."

"Zašto nisi..."

"Neću mu pružiti to zadovoljstvo, pa taman umrla. Idem.", promrmljala je, poljubila Vesnu u obraz i izašla van. Na samom ulazu u zgradu se sudarila sa Svetlanom. Ponovo je osetila ubod ljubomore, kad ju je ugledala. Svetlana ju je odmerila. "Sad mi je sve jasno."

Bledo ju je pogledala. "Šta ti je jasno?", zasiktala je. Bila je nervozna, trpela je jake bolove i samo joj je trebao neko da se istrese. 

"Zašto je sa tobom, iako i dalje voli mene i zauvek će me voleti."

"Ma zar ne?", zajedljivo je upitala i približila joj se. "Zašto je sa mnom?"

"Zato što nijedna neće biti sa bogaljem, osim tebe tako neugledne, a on je usamljen. Tako mi je rekao."

Progutala je i nekako uspela da zadrži sasvim miran izrac lica. Posprdno je frknula. "Ukoliko te još uvek voli, on je bogalj, ali u glavi. Možda si doterana i namirisana, ali smrdiš iznutra. Doviđenja.", progunđala je i ušla u zgradu. Uletela je u stan uz tresak vratima i zatekla ga kako sedi, mazi Švrću i puši cigaretu. "Pakujem se i odlazim, pa ti voli koga hoćeš!", zasiktala je, dohvatila kofer i počela da baca stvari u kofer.

Prvo ju je zabezeknuto gledao, a onda mu je doprlo do mozga da ona odlazi! Ustao je, došao do nje i naterao je da stane. "O čemu ti, jebote?", zapanjeno je upitao.

"O tvojoj bivšoj! O njoj. Eto ti je, ja odlazim."

"Ti si poludela, načisto. Svetlanu nisam video još od kako si joj ti prosula kafu na glavu.", progunđao je.

Sevnula je očima ka njemu, a onda joj je bes pomutio razum i krenula je da ga udara. "Nisi je video? Nisi je video? Lažovu prokleti!", siktala je i besno ga udarala.

Uhvatio je za obe ruke, oborio je na kauč i pritisnuo je svojim telom, kako bi je savladao. "Šta ti je, dođavola?", dreknuo je.

"Samo je trebalo da budeš iskren, a sad me pusti, odmah.", zasiktala je.

"Nina..."

"Želim da odem, bio si u pravu, ovo neće ići. Pusti me."

Osetio se kao da mu je neko zario nož u srce, ali je samo klimnuo glavom i sklonio. "Idi."

Pogledala ga je, a onda izletela iz stana bez kofera. Nije želela da vidi njene suze, bila je isuviše ponosna za to. Volela ga je, dođavola, a ona je njemu bila samo igračka kako bi zaboravio bivšu. 

Ni sam nije bio svestan koliko je dugo sedeo i zurio u jednu tačku, kad ga je prenuo zvuk njenog telefona. Trgao se. "Molim?"

"Potporučniče Todore, zovem samo da vidim kako je Nina?"

Namrštio se. "Zašto?"

"Zar niste videli njenu ruku?"

Uzdahnuo je. "Ne, nisam. Došla je kući ljuta, pričala o mojoj bivšoj i jednostavno me napustila. Nemam pojma šta se, dođavola desilo. Znaš li ti nešto?"

"O tome ne znam ništa, potporučniče, ali o tome da ju je Despić danas toliko jako nagazio da joj je slomio ruku, znam."

Duboko je uzdahnuo i prošao rukom kroz kosu. Ništa mu više nije bilo jasno. "Kada se to desilo, Vesna?"

"Jutros u dvorištu za vreme vežbi. Posle je ceo dan krila ruku i pokazala mi je kad je krenula odavde. "

Pogledao je na sat. Prošlo je već tri sata i bio je siguran da je otišla u Valjevo, pošto su sledeće nedelje svakako imali u planu da idu. "Vesna, ja ću sad pozvati Jerotija, da proverim da nije otišla u Valjevo, a ti ukoliko slučajno dođe kod tebe, obavezno me pozovi, u redu?"

"U redu i, ako je nađete, javite mi, molim Vas.", promrmljala je i spustila slušalicu.

Okrenuo je Jerotija. "Setila si se ocu da se javiš.", Jerotije je nasmejano rekao umesto halo.

Todor je uzdahnuo. "Nije Nina, Jerotije i jebeno sam se nadao da znaš gde je.", progunđao je.

"Kako to misliš, Todore? Šta se desilo?", zabrinuto je upitao.

"Ne znam, jebote, ne znam. Danas nisam imao predavanja, poljubila me je kad je krenula od kuće i rekla da izvedem Švrću napolje. Vratila se skroz drugačija, spominjala moju bivšu i pakovala se. Šta se desilo, nemam pojma. Ja nisam nju video od trenutka kad joj je Nina prosula kafu na glavu, kunem ti se."

"Zašto bi... Nebitno. Jesi li zvao Vesnu?"

"Ona je zvala malopre i priča mi kako ju je Despić danas toliko jako zgazio, da joj je polomio ruku. Ovde joj je sve ostalo, mobilni, stvari, sve."

"Njoj je stvarno trebala čvršća ruka. Znaš li gde bi mogao da je nađeš?"

"Zadnji put sam je našao u prihvatnom centru za beskućnike. Slagala me je da ide u intenat, jer joj je Despić rekao da si ti kriv za moju nogu i još dvojicu vojnika i otišla je."

"Možda bi trebao ponovo da je potražiš, ko zna šta joj je sad rekao, a ja ću pozvati taksi i uskoro sam tu."

"U redu, tako i jeste najbolje. Jerotije, ne znam šta se desilo, ali kunem ti se da je volim više od svega."

Jerotije se nasmejao. "To je tako očigledno, da nisi morao ni da mi pričaš. Ne brini, vratiće se i sama, kad se izduva. Nina je, pa mislim da si je upoznao do sada."

"Jesam, javiću ti se."

"Važi.", Jerotije je promrmljao i spustio slušalicu.

"Samo kad te budem našao, prebacižu te preko kolena i nalupati.", Todor je promrmljao sam za sebe, pozvao taksi, obukao se i krenuo van.

"Šta se desilo? Gde ideš?", Milka je upitala Jerotija, kad je videla da se sprema negde i pakuje.

"Idem da pronađem onu tvoju ćerku. I, kad je nađem, zapamtiće me.", ljutito je dodao.

"Kako da je nađeš? Gde je?", zabrinuto je upitala.

"Ne znam, Milka, u redu? Todor me je sad zvao, došla je besna iz kasarne, spomnjiala mu bivšu i otišla. posle ga je zvala Vesna, Velina ćerka i rekla mu kako ju je Despić tako nagazio, da joj je slomio ruku.", promrmljao je.

"Jesam li ti rekla, još kad si se vratio sa zakletve, da rešiš to sa tim čovekom? On, ili Todor su joj nešto uradili i ko zna da li ću je ikad više videti.", Milka je zacvilela i rasplakala se.

Jerotije ju je zabezeknuto pogledao. "I ti si prolupala. Niko joj ništa nije uradio, samo je tvoja ćerka na svoju ruku. I ti si toga svesna, Milka. Pa odavde je otišla i ostavila samo pismo. Ako hoćeš, kreni sa mnom, ali bez tih nebuloza, molim te."

"Nebuloza? Taj joj je slomio ruku i..."

"Jeste, ali ona se vratila kući, napala Todora i otišla. I ti vrlo dobro znaš kakva je kad je ljuta, tako da ne pričaj nebuloze. Ideš li sa mnom?"

"Naravno da idem.", progunđala je, stavila u torbu neophodne stvari i krenula van za njim.

Bila je prošla ponoć kad se Todor vratio u stan. Obišao je sve prihvatne centre, razgovarao je ponovo sa Jerotijem, Vesnom, Nikolom i Nemanjom, ali nje nigde nije bilo. Pogledao je po stanu, sve je bilo tako prazno bez nje. Seo je na kauč, zario glavu u šake i očajno uzdahnuo. On nije imao pojma kako će nastaviti dalje život bez nje, ako se ne vrati. Pogledao je u pivo koje je kupio, otvorio jedno i nagnuo iz flaše. Vratiće se, mora se vratiti. 

Velimir je pogfledao u Milku i duboko uzdahnuo. "Mislim da bi, ukoliko je Todor ne nađe do ujutru, ili se sama ne pojavi, bilo najbolje da pozovemo policiju.", promrmljao je.

Jerotije je uzdahnuo. "Pozvaćemo, ali ona će se vratiti onda kad ona bude mislila da treba, Velimire. Dobra je devojka, bila je odličan đak, ali kad poludi..."

Velimir se nasmejao. "Onda se pretvara u svog oca. Ne brini, Milka. Nina je izuzetno sposobna, snaći će se."

"Ovo je veliki grad, a ona je sama negde napolju.", promucala je. "Nema ni telefon sa sobom, a onaj je rekao da nije ponela ni pare!"

Jerotije je prevrnuo očima. "Prestani da ga zoveš "onaj" i počni da se ponašaš kako treba, Milka. Prvo, on je nije isterao iz stana, sama je otišla, a da mu nije ni objasnila u čemu je problem. Drugo, da je nisi razmazila i sve joj činila na volju, ne bi došlo do ovoga do čega je došlo. Prvo "ne" i ona se pokupila i otišla od kuće. Prvi problem sa Todorom, ona je nestala. I ne gledaj me tako i sama znaš da je to istina.", progunđao je. Voleo je on svoju Ninu, više od svega, ali je bio i realan. 

Velimir je prevrnuo očima i potapšao Milku po ramenu. "Nisi je ti razmazila, tvom mužu niko nije smeo da se suprotstavi na ratištu, osim Todora. On je bio sličan Nini. Geni su čudo, Jerotije, čudo. Hajde, pokazaću vam sobu i lezite malo i odmorite se. Siguran sam da će se pojaviti do ujutru."

Jerotije i Milka su krenuli za njim. "Hvala ti, druže."

Velimir je odmahnuo rukom. "Poznajemo se toliko dugo i svašta smo zajedno prošli, ko će ako ne ja. Čak i da te ne znam, učinio bih to zbog svoje Vesne."

Jerotije je klimnuo glavom i Velimir je izašao van. Pogledao je u uplakanu Milku, pa joj prišao i zagrlio je. "Ne brini, biće sve u redu.", nežno je rekao.

"Šta ako..."

"Nini se ništa neće desiti, Milka. Kad se odljuti, doći će kod Todora.  Hajde, lezi i smiri se, važi?"

Klimnula je. Ležali su i oboje se pravili da spavaju, dok u stvari ni jedno nije moglo da zaspi. Oboje ih je mučila ista misao. Gde je Nina?