"Jebote, hoćete li vas dve izaći vIše?", Todor je nestrpljivo upitao. Želeo je da je vidi, jer je znao da je nešto posebno u pitanju, čim mu nije dala ni juče da vidi, niti danas da priviri u sobu dok se spremala.

"Izlazimo, Todore.", dreknula je i pogledala u Vesnu. "I?"

Zasmejala se. "Nema šanse da će odbiti prosidbu, kad te vidi takvu, veruj mi."

Nacerila se. "To mi i jeste cilj.  Hajde, provaliće unutra.", progunđala je, kad je ponovo zalupao na vrata. Izašle su van i ona ga je pogledala u oči, pa se okrenula oko sebe. "I?", nestrpljivo je upitala, kad je i dalje ćutao i gledao je raširenih očiju.

Jedva ju je prepoznao. Bila je neverovatno lepa, jedino što je stvaralo utisak da je zaista stvarna bio je gips na ruci. "Jebote... Nikad nisam video nekog tako lepog, niti sam mislio da možeš biti još lepša.", promrmljao je i prišao joj. "Predivna si."

Nasmejala se, zagrlila ga oko vrata i slatko ga poljubila. "Ti si uvek najlepši. Idemo da se javimo mojima i Vesninom ćaletu, pa krećemo.", promrmljala je.

Milka je raširila oči kad ju je ugledala. "Šta si uradio od moje ćerke?"

Todor ju je zbunjeno pogledao. "Nisam ništa..."

"Jesi, jesi, prvi put je vidim da liči na žensko. I sigurna sam da je to zbog tebe. Prelepa si, Nina."

Nasmejala se i poljubila majku. "Hvala, ali sad je stvarno vreme da krenemo. Idemo.", promrmljala je mahnula im i povukla Todora za sobom.

"Vau, ovde je predivno.", Vesna je zadivljeno rekla kad su ušli u restoran.

Nikola se osmehnuo. "I mislio sam da će ti se svideti. Nina, iako domaćica, nije imala vremena..."

"Ni volje, ni želje da se bakćem sa traženjem restorana. Imala sam preča posla.", nasmejano je rekla.

Konobar je došao do njih, naručili su aperitiv i specijalitet kuće i on je otišao. Neki bend je pevao lagane pesme tokom večere, a odmah nakon nje je počela prava žurka. Nina se smejala i igrala u Todorovom naručju. Za nju je svet u njegovom zagrljaju prestajao da postoji i samo je njega videla i osećala. Dva minuta pre ponoći ga je pogledala, a onda ga uzela za ruku i povela van. "Biće ti zima tako.", promrmljao je kad su se našli u hladnoj decembarskoj noći.

Osmehnula se. "Neće, sad će ponoć i ne želim da budemo okruženi ljudima kad ti predam poklon.", promumlala je. Do pre pola sata je bila prokleto sigurna u sve, a sad je imala tremu i nije znala šta da radi. Ništa, Nina, kad si se već uvalila u ovo i nisi razmišljala, sad samo hrabro, sama sebe je bodrila. Izvadila je kutijicu iz torbice i pružila mu. "Srećna ti Nova Godina.", promrmljala je.

"Rekao sam..."

Prevrnula je očima. "Samo je otvori, molim te.", promucala je.

Otvorio je kutijicu, a onda nežno uzeo lepu kožnu narukvicu, sa pločicom, na kojoj je bila gravura. Pročitao je, a onda se osmehnuo i pogledao je. "Želim da postaneš moja gospođa Binić i da te čuvam dok sam živ. U stvari, nešto sam slično imao u planu kad se vratimo kući i..."

Zasmejala se, zagrlila ga i željno ga poljubila. "Srećna ti Nova Godina."

Uzvratio joj je poljubac. "I tebi, moja buduća gospođo Binić. Volim te, Nina."

"I ja tebe volim, Todore."

Šest godina kasnije

Držao je malenu devojčicu u rukama i ponosno gledao u svoju ženu, koja je stajala kraj svog borbenog aviona, spremna za prvi aeromiting. Mirno je stajala kraj svog aviona i gledala u centar njenog sveta. Todora i njihovu ćerkicu Miu. "Dobar dan, dragi naši gledaoci, prijatelji i rodbino. Danas, sa ponosom, možemo da kažemo da imamo ove godine i među nama jednu damu. Bila je najbolja u svojoj klasi i dala je sve od sebe da bi danas dobila tu čast da se nađe u našoj eskadrili. Vojnici, piloti, popnite se u svoje avione i pokažite nam svima zašto ste najbolji od najboljih."

Istog momenta je dvanaest pilota krenulo da se penje u svoje avione. Smestili su se u avione. Sačekali su znak od vođe ekskadrile i digli se kao jedan u nebo. Znala je ceo let napamet, svaki pokret koji mora da napravi i beskrajno je uživala. Nije joj ovo bio prvi let, ali se svaki put osećala kao da joj je prvi. Znala je da nije pogrešila, jer ovo i jeste posao za nju. Todor je stajao dole i ponosno pratio pogledom Ninin avion. "To je tvoja mama, srećo. Najbolja."

"Mislim da ona još ne razume, zete.", Milka je rekla.

Todor se nasmejao. "Znam. Tvoja ćerka je posebna, Milka."

"Posebno nenormalna. Mia ima samo četiri meseca i nije mogla da se strpi još malo pre nego što sedne u tu skalameriju."

"Ostavi je na miru, Milka, ona je..."

"Ista ti, ista! Jutros mi je rekla da joj je sledeći cilj da postane vođa ekskadrile, umesto da joj bude cilj da nauči da kuva i bude žena."

Todor se nasmejao. "Ja znam da kuvam, a ona je najbolja žena na svetu i još bolja majka, Milka."

Uskoro su se avioni prizemljili i publikom se raširio aplauz oduševljenja. Nina je izašla iz svog aviona, skinula kacigu, salutirala svom nadređenom, pa se uputila ka svojoj porodici. "I?"

Todor se nasmejao, pa je privukao sebi i slatko je poljubio. "Mislim da ćeš vrlo brzo biti na željenom mestu, dušo. Zaista si najbolja."

Zasmejala se, nežno ga poljubila, a onda uzela malenu Miu u naručje. "Srce mamino. Ja sam gladna kao vuk, idemo li negde na ručak?"

"Idemo."

Bilo je oko pet popodne kad su se rastali sa njenim roditeljima i uputili se ka svom domu. Todor je prodao stan, pa su kupili jedan dosta veći, samo par zgrada dalje od bivšeg. Na stepeništu zgrade su ugledali tinejdžera kako sedi. Nina je pogledala u Todora i namignula mu. Nisu ga videli od onog poslednjeg susreta u kafiću, ali toliko je ličio na Todora, da je bilo nemoguće da ga ne prepoznaju. Trgao se, pogledao ih, pa ustao i nesigurno im prišao. "Ja sam Strahinja, pretpostavljam da si ti Todor, moj otac."

Todor je progutao knedlu i nekako klimnuo glavom. Želeo je više od svega da stupi u kontakt sa sinom, sve ove godine, ali se plašio odbijanja i nikako nije uspeo da skupi hrabrost za to. "Da.", tiho je rekao.

Dečak se počešao po glavi, pogledao u Ninu, pa se osmelio i ponovo pogledao u oca, kad mu se ona blago osmehnula i klimnula glavom. "Mama mi je rekla istinu, pre nego što je umrla. Rekla mi je da Slaven nije moj otac i da si to ti. Dala mi je tvoje ime i prezime, ukoliko budem želeo da stupim u kontakt sa tobom.", mumlao je.

"Svetlana je umrla?"

"Da, pre sedam dana."

Nina je uzdahnula. Bilo joj je žao ovog pogubljenog dečaka, koji je ostao bez majke i jedinog oca kojeg je poznavao. "Žao mi je što to čujem, ali zaista mislim da nije primerno da na stepenicama pričate o svemu. Hoćeš da se popneš sa nama gore?"

Strahinja ju je pogledao i osmehnuo joj se. "Voleo bih. Ona mi je sestra?"

Klimnula je glavom. "Jeste, Mia. Mia, upoznaj brata Strahinju. Ja sam Nina. I nemoj da obraćaš pažnju na očevu reakciju, tako reaguje kad je u šoku, inače mu je najveća želja bila da te upozna i viđa. Veruj mi na reč. Hajde, idemo gore.", brbljala je penjući se stepenicama. Ona je znala kakva se bura emocija odvija u njenom Todoru, a slutila je da je slično i kod Strahinje, pa je htela da obojici da vremena da se saberu. Ušli su unutra i ona je pogledala u dečaka. "Sedi, slobodno.", nežno je rekla.

"Sedeo sam na prljavim stepenicama i..."

Prevrnula je očima. "Nisi ti mene video kakva prljava dođem sa vežbi i prvo što uradim je da se smestim na taj kauč. Sedi. Todore, dođi na sekund."

Klimnuo je glavom i krenuo za njom. "Šta da mu kažem?"

Uzdahnula je i nežno ga poljubila. "Istinu. Malo je ublaži, ipak mu je majka mrtva, ali iskreno odgovori na svako njegovo pitanje, dušo. I prestani da budeš nervozan, osvojićeš ga na prvu, ti imaš to u sebi. Volim te, znaš?"

Osmehnuo se. "I ja tebe volim, Nina, najviše na svetu. Gde ćeš?", upitao je kad je krenula u sobu.

Stala je i pogledala ga. "Da uspavam Miu, dušo. I da dam tati i sinu priliku da nasamo razgovaraju.", nežno je rekla, poslala mu poljubac i ušla u sobu.

Todor je uzdahnuo i vratio se u dnevni. Seo je preko puta Strahinje i pogledao ga u oči. "Šta ti je majka rekla?"

"Ništa, nije uspela više ništa da mi kaže.", tiho je rekao.

Todor je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Razumem. Želiš li da znaš..."

"Ne želim. Nisam siguran da sam sad u stanju da podnesem istinu. Mame više nema, a Slaven je promenio ponašanje prema meni još i pre njene smrti. Želim da znam, ima li u tvojoj porodici mesta za mene?"

Todor je jedva progutao suze, koje su pretile da poteku. Maštao je o ovom danu, iako je bio siguran da nikada neće doći. "Oduvek je bilo mesta za tebe, Strahinja. Oduvek sam želeo da budem deo tvog života, ali se nisam usuđivao da ti priđem. Znao sam da i ne znaš ko ti je otac, nisam želeo da ti remetim mir i porodicu koju si imao, a i plašio sam se tvog odbijanja. Nisam  bio siguran da bih to podneo. Dobrodošao, sine...", tiho je rekao, ustao, sačekao da i Strahinja ustane, pa ga jako zagrlio.

"Siguran si da neću smetati tvojoj ženi?"

"Kao prvo, ja tvog oca volim više od svega, tako da ti sigurno ne možeš meni da smetaš, jer si njegov sin. Kao drugo, ti si Miin brat i za tebe ima mesta uvek u ovoj porodici, jer ti i jesi deo nje. I kao treće, jesi li gladan?"

Strahinja joj se osmehnuo i odmahnuo glavom. "Nisam, a moram i da krenem. Želim da Slavenu kažem da odlazim i pokupim svoje stvari. Došao bih sutra ujutru."

Nina se osmehnula. "Onda tako i uradi. Ja neću biti tu, imam opet vežbe, ali tu će biti Mia i tvoj otac, pa ćete se snaći."

Dečak je klimnuo glavom i krenuo ka vratima, a njih dvoje za njim. "Vidimo se onda sutra, tata. Hvala, Nina.", promrmljao je, poljubio je u obraz i otišao.

Zatvorila je vrata za njim, a onda pogledala u Todora, pa mu prišla, uhvatila ga za ruku i povela ga ka dnevnom boravku. Sela je, seo je do nje i ona mu se uvukla u zagrljaj. "Kako si?", tiho je upitala.

Pogledao je i spustio nežan poljubac na njene usne. "Dobro sam, Nina. Srećan, uzbuđen i još uvek ne mogu da verujem da je došao."

Nasmejala se i slatko mu uzvratila poljubac. "Od danas krećemo u nov život, ti, Mia, Strahinja i ja. Sigurna sam da će nam trebati malo vremena da se uhodamo, ali ne sumnjam da ćemo se snaći. Uostalom, izgleda da je i karakterom na tebe, a ne samo izgledom. Hvala Bogu."

Nasmejao se. "Neverovatna si, znaš? Ja sam jebeni srećković što te imam."

Prevrnula je očima, popela mu se u krila, opkoračila ga i krenula da mu otkopčava košulju. "Slažem se, ali ti si i zaslužio da me imaš.", promrmljala je i željno ga poljubila.

Kad je dolazila u Beograd nije ni slutila da će ovde, osim uspeha o kojem je maštala, pronaći i ljubav svog života. I to baš u ovom čoveku, koji joj je oduvek bio uzor i idol kakav oficir treba da postane jednog dana.