Cameron's POV

-Lepo ja kažem da ne treba žensko da se sluša kad ima neki plan,ali ti hoćeš pa hoćeš!-Tejlor je neprestano gunđao dok smo išli, ili bolje da kažem trčali niz ulicu.

-Pre svega, ti si rekao da je ideja genijalna.-rekao sam zadihano i zastao-Zatim, bolje i ovo nego tvoj plan da me neko ubije.

-Ne, nije!-viknuo je nervozno-Sve je bolje od toga da tvoj manijački brat siluje moju malh sestru!

-Hej!-stao sam u njegovu odbranu-Pa nije on neki ludak!

-Da li si ti ikada bolje pogledao Kala?-govorio je svirepim šapatom-Zaista nisi primetio taj svirepi smešak, opak pogled i uopšteno izgled podivljalog medveda?

-On je u suštini mnogo dobar dečko, znaš?

-Da jeste,ne bi smo sad trčali po ulici kao manijaci.-zarežao je i nastavio da trči.

-Sve jedno.-nastavio sam ja da ga branim iako me ovaj nije ni slušao-Siguran sam da Kal neće uraditi ništa loše.

***
-Vidi ga samo...-Tejlor je besno prosiktao-Kako samo ne odvaja te svoje zle oči od.nje!

-Dođavola,samo pričaju kao i svi normalni!-prevrnuo sam očima i uzdahnuo.

-Izgleda to tako,ako ne pogledaš malo bolje.-zarežao je ne odvajajući pogled sa prozora kafea-Samo čekam kad će da skoči na nju,pokida joj skroz tu majčicu i onda...Znaš šte će da bude!

-Izvinite?-prekinuo nas je nečiji ljubazan,ali vidno zbunjen glas-Mogu li vam nekako pomoći?

Obojica smo se prepadnuto okrenuli i zatekli devojku malo stariju od nas dvojice u beloj bluzi i crnoj suknji,verovatno konobaricu iz ovog kafea.Koja je došla da proveri šta rade ova dva idiota na prozoru...

-Vi radite ovde!?-Tejlor je pitao kao neki ludak i približio joj se.

-Ovaj...Da.-ovo je zvučalo više kao pitanje dok je prelazila pogledom čas na mene,čas na njega.

-I možete li mi reći šta su radili ono dvoje za onim stolom?-pokazao je ka stolu za kojim su sedeli Beki i Kal.

Koji idiot,tako mi svega...

-Pričali.-i ovo je zvučalo kao pitanjedok nas je gledala kao da smo pali s Marsa.

-Samo pričali?-Tejlor je pitao sumnjičavo i približio joj se još malo.

-Da,sasvim sam sigurna da su samo pričali.-sad je već malo podigla glas da bi shvatio da se malo udalji.

Ali on je idiot,ne bi shvatio nešto ni da ga to nešto udari u glavu.

-Sigurni ste da nije ništa?-približio joj se baš,baš mnogo-Nikakva akcija ispod stola,nešto?

-Gospodine,nisam plaćena da gledam šta naši gosti rade ispod stola,a ni da trplim takve kao što ste vi!-rekla je strogo i blago ga odgurnula-Ako ste došli da samo špijunirate nekoga,molila bih vas da odete!

-Izvinite stvarno,zaboravio je da popije lekove jutros.-ljubazno sam joj se osmehnuo i povukao tog kretena negde malo dalje.

-Šta radiš to,idiote?-on je mene pitao šta ja radim-Zamalo da saznam šta se dešava!

-Tako što glumiš jezivog tipa koji špijunira ljude?-pitao sam sarkastično-Naravno da nećemo tako da uspemo ništa!

-A ti kao imaš neki bolji plan...-prevrnuo je očima i frknuo.

-Ne znam ni šta će nam plan.-pogledao sam ka istom onom prozoru jer je još uvek mogla da se vidi unutrašnjost kafea,čak i sa ove udaljenosti-Vidiš da samo pričaju,ništa drugo,trebalo bi da ih pustimo.

-Ne,nećemo!-rekao je besno-Ako ne ide pristojnost,onda ćemo morati da idemo direktno!

-A to je...-nisam stigao ni da završim,a on je pošao ka kafeu-Dođavola,gde ćeš sad?!

-Idem direktno da rešim ovo.-doviknuo je u hodu i kao neki specijalac upao u kafe.

Morao sam i ja za njim,šta sam mogao.

-Gospodine,mogu li vam pomoći?-pitala je druga konobarica,ali on je nije slušao,samo je odgurnuo,nimalo nežno i prišao stolu gde su sedeli ovo dvoje.

Možete samo da zamislite njihove izraze lica,jer su reči suvišne da bi se to opisalo.Oboje su imali onaj ,,šta se ovde dešava?!" pogled dok je Tejlor stajao ispred njih dvoje kao besni pit bul.

-Neću da ponaljam dva puta,sklanjaj se od moje sestre!-zarežao je idiot streljajući Kala besnim pogledom.

-Dođavola,koji je tvoj problem?!-pitala je Beki iznervirano.

-Ozbiljno mali,koja tebi daska fali u glavi?-Kalu je glas bio malo mirniji od Bekinoig,ali se iz njegovog pogleda moglo pročitati da mu nije previše drago što smo mu upali na ,,sastanak".

-Fali njemu cela kuća u glavi...-promrmljao sam i prišao im.

-Pa šta ćeš i ti ovde?!-Kal je pitao sad malo više iznervirano.

-Sa njim sam,očigledno.-prevrnuo sam očima-Sve jedno,nastavite vi gde ste stali,a ja ću nekako da ga odvučem odavde.hajde,tupavi,kreći!

-Ne,ne idem nigde bez nje!-zarežao je ne skidajući oči sa Kala koji je imao veoma,veoma zbunjen pogled,

-Vau,sad glumiš nekog viteza!-prevrnuo je očima moj dragi brat.

-Ne,samo odgovornog starijeg brata!-viknuo mu je u facu,uhvatio Rebeku za ruku i povukao je-Hajde,Beki,idemo kući!

-Ostavi me,ti manijače od brata!-otrgla mu se iz ruku-Zar moraš sve u životu da mi upropastiš!?

-Da,ako ćeš da izlaziš sa ovakvim manijakom!-viknuo je besno zbog čega se namrštila besno.

-Ali,ovo je bio tvoj pl...-počela je,a onda ućutala i okrenula se ka Kalu-Dušo,možeš li da im kažeš da se maknu odavde?!

-Dušo?!-Tejlor je zapanjeno pitao-Od kad to!?

-Od sad.-Kal je hladno rekao i ustao sa stolice.

Sad konačno može da se vidi koliko je moj brat viši od Tejlora.Možda...Jedno par metara?Ne,malo preterujem...Ali pola metra sigurno!

-E pa ne može tako!-ovaj Tejlor stvarno hoće da pogine.

-Ajde,klinci,idite kući!-Kal je rekao strogo gledajući čas mene,čas njega.

-Klinci?!-idiot ne zna da ućuti-Pa ona je mlađa od nas godinu i po!

-Kako god,idite sad kući i pustite nas na miru!-biće svašta,osećam...

-E pa nećemo!-Tejlor mu se uneo u facu-Šta ćeš da uradiš?!Da nas isteraš možda?!

-Zašto ne?-Kal je slegnuo ramenima,uhvatio ga za majicu i povukao ga ka vratima.

-Šta radiš to,idiote jedan?!-pitao je Tejlor veoma,veoma zbunjeno.

-Isterujem te.-Kal mu je odgovorio hladno kad ga je dovukao do vrata-Zar to nije očigledno?

-Pa ne možeš tek tako da me isteraš!-viknuo je ovaj kao neki idiot.

-Upravo jesam.-Kal se blago nasmešio i zalupio mu vrata kafea pred nosom,pa ponovo prišao njihovom stolu-Izvini zbog ovoga,Beki.

-Ma izvini ti.-rekla je umiljato-Stvarno nekad zna da bude kreten,ali je u suštini dobar dečko.

-Ne sumnjam u to.-veoma sumnjičavo je rekao i okrenuo se ka meni-A šta ti sad čekaš?!Pozivnicu?!

-Izgleda da da.-slegnuo sam ramenima i pogledao prvo u njega,ap u Beki-Znači,snajka će da mi bude mlađa od mene?

-Čisti se odavde dok i tebe ne izbacim kao i onog tupana!-zarežao je i pogledao onim svojim ,,gotov si posle" pogledom.

-Samo ne radite ništa nepromišljeno,golupčići,i koristite zaštitu.-rekao sam i krenuo ka vratima sa rukama u džepovima.

Napravio sam par koraka i odjednom sam zapeo za Bekinu nogu i prosuo se tamo kao poslednji idiot.

-Ups!-Beki se tlobno nasmešila-Izvini,nisam namerno.

-Ma kako da ne...-promrmlajo sam kad sam ustao i krenuo ka vratima-Ja vam samo dajem savet,čisto da vas Tejlor ne ubije.

Po Kalovom pogledu sam shvatio koliko je glupo to što sam rekao,pa sam bez ikakvog daljeg komentarisanja izašao napolje,gde me je,poput neke drakule čekao Tejlor,dok su mu oči sablasno sjajkale u mraku.

-Baš ti hvala na pomoći.-rekao je sarkastično.

-Ma nema na čemu.-nasmešio sam se-Sve za prijatelje.

-Kako god.-prevrnuo je očima i krenuo-Hajde,idemo!

-Gde?-pitao sam nezainteresovano.

-Da smislimo nešto.-odgovorio je ne okrećući se-Ovo još nije gotovo!

Šta sam ja to bogu zgrešio?!

.........................................................................
Kao što je i očigledno,meni je takoooo dosadno,pa sam ja napravila mini kolaž :3 Nadam se da vam se sviđa,kao i ovaj nastavak ;) Jadan Kam,meni ga je žao :'( So,see you later!

SweetyEvil