Cameron's POV

Kad smo bili tik ispred škole, Tejlor je prošaputao:

-Samo sad nemoj sve da upropastiš.

-Šta to mogu da pokvarim, molim te?-iako nisam to hteo, bio sam i više nego nervozan i uzbuđen.

-Možeš ti svašta da pokvariš.-hladno je odgovorio dok se osvrtao oko sebe iz meni nepoznatog razloga.

-Daj jedan primer.

-Da smoriš ljude kao što mene sad smaraš, što nije odlika popularnih tipova.-zaređao je a onda mi prišao neugodno blizu-Jedan savet pred polazak: ćuti, budi kul i sve prepusti meni. A sad kreči!

Uhvatio me je za kragnu jakne zza koju sam se molio da se negde ne isprlja jer bi me Kal tranžirao u suprotnom i doslovno ugurao u hodnik, a reakcija svih prisutnih bila je neprocenjiva. Da rezimiramo: ja sam najveći gubitnik u školi koji nosi pletene džempere i dioptriju piksle, a sad se odjednom pojavljujem savršeno sređen u pratnji najpopularnijeg tipa u školi i nas dvojica delujemo kao najbolji drugovi. Znam, zaista zvuči uvrnuto kad se kaže na glas, tako da vilice na podu i ne treba da me čude.

-Opa, koga to moje oči vide!-čuo se podrugljivi glas negde iza nas-Zar si toliko nisko pao, Bekeru?

Dilan, Aleks, Ar i Džeremi valjda. Iskreno, jedino sam Tejlora znao od te popularne ekipe. Dobro, i Nikol, ali ona nije sad previše bitna.

A i bilo je nemoguće ne znati ko je Tejlor Beker, ipak je on bio suvereni vladar školskih zidina i svih u njoj. Uzmite u obzir da me maltretira na dnevnoj bazi i dobijate da mi je njegovo ime urezano u sećanje za vek vekova. Ispravka, maltretirao me je. Nažalost, kao što uvek i biva u životu, svakog časa može da se desi da se on pomiri za ovim likovima, sve bude po starom i biće ,,ćao, ćao, Kam, nikom više nisi potreban". Sve mora da se uzima sa rezervom, čak i ovo.

-Čistite se, šupljoglavci.-Tejlor im je odbrusio i pogledom mi pokazao da nastavimo, ali su oni stali ispred i nisu nam dali da prođemo.

-Kuda toliko žuriš?-istupio je jedan visoki, crni, za kog mislim da se zove Džeremi-Nećeš malo da blejiš sa starim ortacima? Nismo više tvoj nivo?

-Ortaci?-moj novi ,,ortak" je zaređao i uneo mu se u facu-Oni koji izbacuju jedni druge iz bande?

-Pa si odmah našao novo društvo?-njegov nadmen pogled s visine je prešao na mene-I zar si toliko očajan da se družiš sa gubitnicima koje si do juče pred svima ismejavao?

-To nije tvoja stvar, Džeremi!-Tejlor mi je konačno potvrdio dugajlijino ime i približio mu se tako da su im se nosevi skoro dodirivali-I zapamti ovo: koliko god društva imao, koliko god budeš bio poularan, znaj da ćeš uvek biti ispod mene.

-To ćemo još da vidimo.-Džeremi se zlobno osmehnuo izazivački i sa ostalim momcima nastavio svoj put.

Videlo se da je Tejlor bio na ivici da pukne, a ja nisam želeo da budem taj koji će to da uzrokuje i na koga će dotični da se istrese, tako da sam svoje misli usresredio na nešto drugo. Na Nikol, razume se. Čisto da napomenem, ja i ona nikad nismo vodili neki naročito konstruktivan razgovor, a najuspešnija komunikacija nam je bila kada mi se izvinjavala što je naš projekat iz hemije razlila svugde po mojim pantalonama, ali eto, ja se zadovoljavam malim stvarima.

Kad smo već kod nje, baš u momentu kad sam završio sa svojim maštarenjima, ugledao sam nju kako sa čoporom svojih drugarica prolazi kroz hodnik. Kao što sam već napomenuo, ona je bila plavokosa prezgodna predvodnica navijačica, pa kao što zakon svih kliše filmova i serija nalaže, bila je i najpopularnija devojka u školi. Barem jedna od najpopularnijih,

Baš kao i kod onih koji su se zatekli tu kad sam ušao, reakcija svih tih devojaka bila je očigledna: sve su blenule u mene kao da sam novo svetsko čudo. Šta više, primetio sam kako je  Meri, Nikolina najbolja drugarica, ispustila par knjiga koje je nosila od uzbuđenja. Ne krivim ih, tako sam i ja izgledao pre nego što smo ja i Tejlor izašli. 

Ipak, najvažnije u svemu tome bila je Nikolina reakcija. Usne su joj bile blago razdvojene, a začuđene plave oči se nisu odvajale od mene sve dok joj nisam izašao iz vidokruga. Nisu ni moje od nje. Šta više, opčinjeno i tupavo sam je gledao sve dok nije zamakla iza ugla. Verovatno se uopšte ne bih ni sabrao da me Tejlor nije ćušnuo ramenom prilično grubo.

-Šta radiš to?-promrmljao je tiho da ovi oko nas ne čuju.

-Ja...-osetio sam kako sam počeo da crvenim-Nikol je prolazila i ja sam...

-Kam..-stavio mi je ruke na ramena i govorio reč po reč-Ti si idiot.

-Zašto?-pobunio sam se iako mi ništa ovde nije bilo jasno-Zar nisi rekao da čemo ja i ona biti...

-Hoćete, hoćete.-klimao je glavom i dalje me onako držeći za ramena, kao da ga je to na neki bolestan način smirivalo-Ali to ne znači da trebaš da budeš manijak koji će da blene u nju kao tele u šarena vrata!

-Šta da radim onda.

-Lepo, pametnjakoviću. Ti ćeš sad, uz moju skromnu pomoć, postati popularan i sve devojke će da ti se nabacuju.-svaku svoju reč je dočaravao mahnitim pokretima ruku-Ti ćeš, u stilu svakog popularnog baje, ostati hladan na svaku koliko god one bile zgodne i seksi, ali kada naiđe ona prava... Uz malo šarma i glumljenja nezainteresovanosti ćeš svoju devojku iz snova, to jest Nikol odvući u krevet.

-Čekaj malo...-shvatio sam koliko je ova popularna glupost zapravo zbunjujuća za mene- Zašto bih je odvlačio u krevet?

Prvo me je gledao zbunjeno,pa onda onim pogledom ,,gledam i ne verujem'',a zatim se lupio po čelu i beznadežno odmahnuo glavom.

-Ti si izgubljen slučaj!-zaključio je na kraju.

-Ne, nego ti pričaš gluposti!

-U redu, ovako ćemo...-počeo je nestrpljivo masirajući slepoočnice-Znaš li onu priču kad se mama i tata vole pa nastane beba?

-Da, Tejlore.-shvatio sam koliko zapravo volim da naglašavam njegovo ime-Nisam glup.

-Za ove stvari jesi.-promrmljao je za sebe i nastavio-Dakle, u verziji za malo starije ova priča kaže da se dvoje vole i onda dođe do određene vrste odnosa, s tim što ne treba da nastane beba, već se koristi zaštita. Jedna šetnja do trafike te spasi alimentacije, bebinog plača, ženetina koje traže brak i ukratko nerviranja. Gotova priča!

-Dakle, ti misliš da ćuja da spavam s njom?- sumirao sam njegovu ,,pričicu" dok sam pokušavao da sve saberem i oduzmem.

-Baš to!-uskliknuo je kao da je otkrio smisao života-Oh, bože, hvala ti! Još ima nade za moj plan!

-Ali zašto misliš da ću to da radim?-tim jednim pitanjem sam srušio svu njegovu dosadašnju radost.

-Kako zašto?

-Lepo pitam, zašto bih to odmah radio sa njom?-slegnuo sam ramenima i nastavio da hodam.

-A zašto ne bi?-stao je ispred mene da ne bih išao dalje-Imaš lepu, zgodnu, seksi plavušu pruženu na tacni, a šta bi ti? Da igrate monopol? Jesi li ti pričistoj svesti, dete?

-Jesam.-zaobišao sam ga pomalo iznerviran-Samo sam vaspitan da ne gledam na devojke kao na seksualne objekte

-Oh,sad smo još i pametni...-prevrnuo je očima i nastavio da hoda u korak sa mnom

-Daj mi jedan dobar razlog da to uradim

-Stvarno hoćeš da ti kažem? jer to popularni momci rade!-po treći put danas sam zaustavljen na sred hodnika-I neka ti to bude sledeća lekcija: odnos prema devojkama. I zapamti, ovo ti je jedna od najvažnijih stvari koje ću te naučiti.

Još par trenutaka me je gledao pravo u oči, pa me ponovo povukao niz hodnik, a ja sam se pitao samo jedno: zašto sve manje i manje želim da budem popularan?