Cameron's POV

-Pa?-pitao sam ga nezainteresovano-Šta ćemo sad?

-Ideš da joj se izviniš.-vukao me je kao čivavu kroz onaj hodnik dok su se svi okretali ka nama i blejali.

Ne znam zašto su blejali,možda jer me je onako vucarao,a možda i zbog onoga što se juče izdešavalo.Ma boli me uvo,užuvam u životu i nije me briga za te idipte.Jel od njih živim možda?!Ne,ja od vazduha živim,tako da.me ne zanima ama baš ni malo.

-Da je to tako lako,ti mi ne bi ni trebao.-pokušavao sam da mu objasnim da ja njega ama baš i ne kapiram.

-Baš tako.-klimnuo je glavom sa pogledom i dalje fiksiranim napred-Ja ti trebam jer si glup ko niko.Potreban sam ti kao vazduh.

-Ne,nisi.-prevrnuo sam očima iako sam ipak išao za njim.

-Da,jesam!-zarežao je besno,zastao i pogledao me pravo u oči-Jel ti hoćeš da ovo uspe ili šta?!

-Nisam ni rekao da ne želim da uspe.-hladno sam odvratio i nastavio-Samo sam rekao da mi ti nisi neophodan.

-Ali kako ne shvataš?!-kao retard je mlatarao rukama-Ja ti jesam neophodan!

-Stvarno ćemo da se svađamo oko toga da li mi ti trebaš da se izvinim devojci?!-ovo postaje ozbiljno patetično.

-Voleo bih,ali nemamo vremena.-pokazao je glavom ka grupi devojaka i zlobno se nasmešio-Eno je tvoja draga.

Pogledao sam u tom pravcu i odmerio svaku od njih.Ne mogu da verujem da su sve te devojke tako perfektne,kao da su sve neke manekenke!Naravno,Nikol je najlepša od svih njih.Mislim,brate,ta uvijena plava kosa i plave oči i savršena figura i porcelanska koža i...Malo preterujem.Ili ipak ne?Ne,ona je stvarno savršena.

-Uf,dobro...-uzdahnuo sam i krenuo ka njima.

-Samo diši duboko i smiri se.-dobacio je pametni dotični gospodin.

-Reci nešto što ne znam.-zastao sam i zarežao tiho.

-I jesi li oprao zube?-on stvarno zna da smara ko niko!

-Samo ućuti!-mrko sam ga pogledao i došao do one grupice manekenki-Um...Nikol?

-Opa,vidi ti to!-viknula je kao iznenađeno i u očima je mogao da joj se vidi bes-Da li je to novi najveći frajer naše škole?

Ne,to sam ipak ja.-bilo je pitanja kad će gospodin dotični Tejlor da se ubaci.

-Niko te nije pitao za mišljenje!-i ja i ona smo mu odbrusili i pogledali se zbunjeno.

-Eto,vi ste stvoreni jedno za drugo!-on stvarno ne zna da ćuti-Čak i mislite isto!

-Ako i on misli da si retardirani,dosadni kreten,onda da,mislimo isto!-Nikol ga je prostrelila besnim pogledom i okrenula se ka meni-A šta ti sad hoćeš?!

-Pa vidi ovako...-počeo sam malo nervozno i onaj tupan se lupio po glavi i uzdahnuo-Prestani da me dekocentrišeš!

-Ti prestani da me blamiraš!-rekao je iznervirano i uneo mi se u facu.

-Blamiram sam sebe,ne tebe,zato odjebi od mene!-procedio sam kroz zube i odgurnuo ga.

-Opa,sad hoćeš i da se biješ?!-nasmejao se cinično i malko se udaljio-Hajde,opasni,da te vidim!

-Nema ja šta sa tobom da se bijem.-ošinuo sam ga pogledom-Ipak,ja sam taj koji zna karate.

-Ti si i takođe onaj koji je kukavica!-frknuo je i stao u borbeni položaj-Pokaži mi da grešim!

-Dobro,dobro,ja sam kukavica.-prevrnuo sam očima i okrenuo se ka Nikol-A sad bih rado popričao sa njom bez tvojih gluposti.

Taman sam hteo da kažem nikol da mi je žao zbog svega,kad me je ovaj kreten nimalo nežno uhvatio za rame i okrenuo ka sebi.

-Znaš,ovo je jedna od stvari koja me je uvek nervirala kod tebe...-rekao je polako i tiho da ovi ostali ne čuju-Kako možeš,za ime svega,uvek da budeš miran?!Jel trebam da te ubijem da bismo imali poštenu tuču?!

-Ni tad se ne bih spuštao na nivo trogodišnjeg deteta pa da se bijem sa tobom.-nasmejao sam mu se lažno i ponovo hteo da se okrenem ka Nikol,ali...

Ali me je kreten tako zavalio da sam video svako moguće sazvežđe na nebu.Ozbiljno,malo mi je falilo da padnem na pod,ali sam se uhvatio za neku devojku koja je stajala tu.Malo me je udarac ošamutio,ali je ta ludača tako vrisnula da bi probudila i mrtve,a kamoli mene!

Zastao sam na trenutak,onda se uspravio i prešao prstima polako preko usne.Na ruci mi je ostao vidljivi trag krvi i odjednom,počeo sam da se smejem kao idiot.

-Šta je smešno?!-Tejlor je pitao vidno iznerviran-Ovo nije za smejanje,tupane glupi!

-Šta da radim kad mi je smešno?!-malo mi fali da počnem da se valjam na podu od smeha,iako mi je samo trenutak pre zamalo slomio nos.

-Pa ne treba da ti bude smešno!-prekrstio je ruke preko grudi i uputio mi jedan veoma,veoma besan pogled,ko da će da me kolje sledećeg trenutka.

A ne može da se opiše koliko mene nije bilo briga za to...Uspravio sam se lepo i prišao mu par metara,što mu vidno nije odgovaralo,ali je ipak i dalje imao onaj svoj superiorni stav.Ako je ozbiljno mislio da ću ja da se uplašim od nega,onda se grdno vara...Nije ovo stari Kam,pametni moj.

-Samo mi je smešno koliko si samo patetičan.-uneo sam mu se u facu i nasmejao-Stvarno misliš da ćeš da ispadneš šmeker ako nekog malo udariš i to je to?!

-Ma vidi ko je meni našao da priča o tome?!-i on se nasmejao dok se sve više njih skupljalo oko nas dvojice-Kukavica koja nije mogla da priđe devojci jedno...Četiri godine!

-A vidi ko je meni našao da priča o kukavičluku...-približio sam mu se još malo-Siledžija koja maltretira sve slabije od sebe!

-Pa može mi se,jel imaš problem sa tim?!-mlatarao je rukama kao da ispadne opasan.

-Da,imam,za tvoju informaciju!-svi okolo nas gledaju kao da ćemo da se pokoljemo-Ti si jebena kukavica!

-Uf,uf,kako sam se uvredio...-sarkastično je rekao i prevrnuo očima-Sad ću da plačem...

-Reci da to nije istina!-zarežao sam-Ko beži od problema,ja ili ti?!

-Ućuti!-pogled mu je postao mračan kada je procedio kroz zube i uneo mi se u facu.

-Zašto?-nasmešio sam se prkosno-Ipak jednog frajera kao tebe to ništa ne dotiče,zašto da prekinem onda?

-Da ti ne promenim lični opis,štreberu.-i on mi je uzvratio isti osmeh.

-Hajde,šmekeru,da te vidim kako ćeš to da uradiš.-odmerio sam ga od glave do tete i pogledao izazivački.

Ponovo je zamahnuo da me udari,samo što sam mu ovaj put uhvatio ruku.Pa ne treniram ja karate od treće za džabe...

-Sad ćemo da vidimo koliko si ti to opasan.-šapnuo sam mu na uho i udario ga pesnicom po sred lica.

-Eto,to sam i hteo!-nasmejao se nekako iskrivljeno i uhvatio se za mesto gde sam ga udario-Zar je ovolika svađa bila potrebna da bi smo se pošteno pobili!?

-Ti si bolestan!-pogledao sam ga bukvalno sa gađenjem,a onda slegnuo ramenima i pogledao u okupljene-Ali nisu se svi ovde okupili da vide kako nas dvojica pijemo čaj uz keksiće i pričamo o unučićima,zar ne?

Posle toga...Ovi paćenici su imali zašta da se okupljaju.Može se reći da ni on meni,ni ja njemu nisam ostao dužan.Plašim se samo da li mi je sa osmehom sve u redu,ako me razumete.Mislim da bi ili meni ili njemu nestao po neki zub da nije naišao onaj tupan iz obezbeđenja.U većini slučajeva,on samo prođe nezainteresovano,ali sad je imao savršen tajmig...Neću da mi se osmeh upropasti zbog onog tupana!

***
-Vas dvojica ste tek sad upali u gadnu nevolju.-naš dragi direktor je ponovo kao nadrogiran,onako potpuno opušten-Ali gledajte sa vedrije strane...U godišnjaku ćete dobiti status najproblematičnijih učenika ove godine,to je donekle i za pohvalu.

-Pa hvala vam,gospodine direktore.-Tejlor se nasmejao i zavalio se u onu stolicu-Ipak ću do kraja školovanja da budem nedostignut.Ipak,sad imam konkurenciju...

Okrenuo se ka meni,tiho frknuo sebi u bradu i uputio mi jedan preteći pogled,na šta sma prosto morao da prevrnem očima.Bože moj,kako je samo patetičan...

-Dobro,vidim da ste još uvek u fazonu da se poubijate,tako da hajde da što pre završimo sa ovime...-direktor je ustao i počeo da se šetka po kancelariji-Pa,momci,dobre sam volje,pa ću da vam dam da sami sebi odredite kaznu.Jel to pošteno?

-Ma bacite me i tigrovima da me rascepaju,samo da ne budem sa njim u istoj prostoriji!-zarežao sam i pogledao tupana ispod oka,a i on je isto tako mene gledao.

-Bolje nemojte da ga bacate nikakvoj životinji,jadničci će da se otruju.-nasmejao mi se u facu-Ja bih mu sad na vašem mestu ispalio rafal mitraljezom u glavu,ali to je vaša odluka,niste za džabe glavni.

-A ja bih tebi...-ustao sam i prišao mu,pa je i on ustao-Ja bih tebe sad tako lepo ubio i preparirao te i stavio iznad kamina u kući!

Odjednom,kao da je neko pucnuo prstima,počeli smo da s ervemo po kancelariji i da lomimo sve živo i šta već ne.Direktor je pokušavao da nas razdvoji,mada bezuspešno i siguran sam da bi sledila još jedna tura klanja između nas dvoice da meni nije u sledećem momentu zazvonio telefon.

-Halo?!-javio sma se grubo.

Neki uplakani histerični glas je nešto pričao i ja sam slušao ne trepćući,a onda...Bacio sam telefon na pod i kao lud istrčao napolje.Taman sam mislio da život ne može da bude gori,kad ono...Jednostavno postane.

........................................................................
Zeza me netttt :((((( Bar milion puta sam ulazila i izlazila jer nije htelo da mi radi i evo konačno,objavila sammmm :D NAdam se da vam se sviđa,odoh ja sad,LYASM <3

SweetyEvil