-Dušo,ima li nečeg novog u školi?-pitala je mama dok je maltene srećno čistila prašinu sa nekih svojih porcelanskih figurica.

Ne znam šta je tu toliko specijalno,te njene figurice.Uvek ih čisti od prašine,jednom u tri meseca uzima da ih glanca dok skoro ne skine boju ili dok joj ruka ne odpadne.Glupost živa...Mnogo me nerviraju te njene figurice.Sve bleje u mene kad sam sam,osećam se kao da su mi neke karakondžule u sobi!Uklete porcelanske figurice...

-Sve je u redu.-promrmljao sam nezainteresovano dok sam blejao u telefon.

-To je divno!-nasmešila se radosno i maltene počela da pleše po sobi-Treba nam lepo raspoloženje.

-Zašto?-malo više zaintereaovano sam podigao pogled-Nesto važno se dešava?

-I te kako!-klimnula je glavom-Baka Agnes dolazi za vikend!

Jel znate ono kad hoćete da idete da se ubijete i kad vam padne mrak na oči?Ja znam,svaki put je tako kad ta ludača dolazi.

-Moram da idem!-viknuo sam,skočio na noge i otrčao na sprat ostavljajući je potpuno zbunjenu.

Trčao sam koliko me noge noae uz one stepenice,čini mi se da nikad brže nisam trčao.Zaustavio sam se tek ispred crnih vrata iza kojih se čula glasna,veoma glasna muzika.Nešto me je nateralo da pogledam na natpise zakačene na vratima.Bilo je tu svačega,sa crvenim i crnim markerom na mnogo papira ispisano ,,ne ulazi!'', ,,ulaziš na svoju odgovornost'', ,,naoružan sam,nije pametno da se kačiš sa mnom'', ,,ako si žensko,imaš telefon ako ti treba nešto'' i tako dalje,i tako dalje...Najviše se isticao jedan veliki papir na kom je prvo velikim,debelim crvenim slovima bilo napisano ,,LISTA ULJEZA''.To je izgledalo ovako:

,,Svi nepoželjni i oni koji su detektovani kao uljezi imaće tačno dve sekunde i pet stotinki da brzinom svetlosti ispare iz mog prisustva,u suprotnom će biti problema.
Osobe smatrane za uljeze:
-Keva kad uradim nešto loše
-Luda baba ako hoće da mi pridikuje o oblačenju i tako tome (u svakom slučaju,baba je nepoželjna)
-Osobe kojima dugujem pare
-Stari kad vidi račun za telefon
-napaljene klinke ako nekad uđu u ovu kuću
-KAMERON RAJDER 

Ovo zadnje je bilo dodato na dno liste ogromnim slovima napisanih crvenim markerom,odmah da se primeti.Uf,zašto ja...Sve jedno,i bez obzira na upozorenje,počeo sam da lupam na vrata.Sad je pitanje života i smrti!

-Ko je!?-njegov glas se jedva razaznao od preglasne.muzike.

-Ja!-odgovorio sam kratko dok sam jedva čekao da uđem,ovo je previše hitno da bi čekalo!

-Pročitaj opet spisak!-sad se muzika malo smanjila i mogao sam bokje da ga čujem.

-Pročitao sam,ali ovo je hitno,čoveče!-viknuo sam beznadežno.

-Možeš da kažeš i odatle.-on je ko mazga tvrdoglav kad baš hoće!

-Dođavola,konju jedan,baka Agnes dolazi u posetu!-sad već i nisam mnogo strpljiv,ne može ovo da.čeka njegove gluposti.

Jel ste nekad doživeli da neko brzinom svetlosti otvori vrata i bukvalno vas uvuče i sobu?Ja jesam upravo i ne,nije to neka superzgodna,napaljena ženska,ovo je,kako Tejlor kaže,medved od dva metra.I opet,ja raumišljam o tom kretenu...

-Lakše malo!-rekao sam kad sam se malo sabrao.

-Nema vremena!-sad je on uspaničen-Gde bežimo?!Aljaska,Kina,Rusija,Antarktik?!Bilo gde,samo što dalje odavde!

-Zar nisi ti beše ljut na.mene?-pitao sam pomalo izazivački.

-I jesam,ali sklapamo primirije.-odgovorio je usput dok je trčao po sobi kao da pakuje stvari-Šta misliš,jel da bežimo na...

-Ne,vas dvojica,nema bežanja nigde!-čuo se strog glas iza nas-Nema nokakve Aljaske,Sibira,Antarktika,Maldiva,nema ničega!

Obojica smo se okrenuli i pogledali u mamu koja je stajala na vratima sa rukama prekrštenim preko grudi i prelazila kao mitraljezom čas na mene,čas na njega.

-O,ti si,kevo!-kao s olakšanjem je Kal rekao i prišao joj,pa je uhvatio za ramena i počeo da je trese-Moraš da nam pomogneš!Možeš da nas prošvercuješ,da nam daš lažne identitete za vikend,da nam iznajmiš sobu u hotelu u San Francisku...

-Dosta!-ućutkala ga je odsečno i prostrerila ga pogledom-Kao prvo,prestani da me treseš,nisam ja krpena lutka!Kao drugo,nema nikakvog bežanja!Baka je rekla da želi da vas vidi,zar ćete stvarno da pobegnete kao najgori kreteni?!

-Mama...-kad Kal priča tim tonom,znači da je veoma,veoma ozbiljan-Žao mi je što moram da ti kažem ovo,ali tvoja majka...To jest naša baba...Ona je...Kako da kažem...UŽASNA!

-Kal,mili,znam.-rekla je sad nežno-Znam da nije najbolja osoba na svetu,ali zar se nećete lepo osećati kad učinite dobro delo i učinite staru ženu srećnom?

-Ne!-odgovorio joj je kao iz topa i namrštio se-Da li ja stvarno izgledam kao neko ko voli da čini dobra dela?!

-Ne,ali...-pokušala je na finjaka,ali nije bilo velike šanse kad je Kal u pitanju,tako da je odustala-Hajde,obojica,sa mnom!

I mene i njega je uhvatila za rukav majice i povukla nas niz stepenice kao neke kučiće!Jednog vučjaka i čivavu,tačnije,sami predpostavite ko je ko.

-Matijase!-viknula je kad smo ušli u dnevnu sobu-Dolazi ovamo!

Negde iz kupatila se pojavio stari bez majice,sa penom za brijanje na licu i brijačem u ruci.

-Požuri,zauzet sam.-rekao je kao da je to očigledno,a i jeste bilo.

-Moja majka dolazi u posetu ovog vikenda.-nije čekala ni trenutka,nego sve izručila odmah.

Trebali ste da vidite njegovu facu.To je bilo ono ,,idem da se ubijem'',baš kao i ja malopre,a onda je dohvatio neku jaknu,sa kauča i brzo je navukao.

-Hitna evakuacija!-histerično je trčao po sobi kao idiot-Žena i deca prvi!Uzmite samo najpotrebnije!Brže to malo!

Kal se otrgao od mame i počeo i on da trči okolo sa njim i da uzima najvažnije stvari.Ćale je nestao u kuhinji,a onda se vratio sa rukama punim ko zna čega iz frižidera i sve strpao u neki kofer koji se ko zna kako našao tu.Mam je stajala i imala onaj pogled ,,gledam i ne verujem'',a ja nisam smeo da se žaknem jer sam imao osećaj da će i mene da ubije zajedno sa njima makar i ako trepnem.

-Dođavola,idioti glupi,smirite se!-mama je viknula i ova dvojica su se ukipeli na mestu.

-Dakota,kako ne razumeš?!-tata ju je pitao panično i uhvatio je za ramena-Kako ne razumeš da nemamo vremena za gubljenje?!

-Jedino što ja razumem je da ti daješ užasan primer ovoj dvojici!-rekla je odsečno i pokazala na mene i Kala-Zar se tako vaspitaju deca!?

-Dođavola,ne mogj da provedem više ni jedan dan sa njom!-počeo je da kuka kao neka baba-Ne mogu više ni trenutak da delim vazduh sa tom veštičarom!Ona želi da me.udavi u čaši vode!

Da,baka je ozbiljno jednom probala da g udavi u čaši vode.Nabila mu je glavu u čašu,srećom pa on ima preveliku glavu.A onda je to probala u WC šolji.Tu je zamalo uspela da Kal nije morao da obavi znate već šta i video našeg dragog oca sa glavom u WC šolji i babu kako zlobno trlja ruke.Šta da se radi,njih dvoje se međusobno mrze.Mislim tata i baka.Baka je jednom čak i htela da plati nekom liku da ga ubije  sa snajperom,ali to je već druga priča.

-Znam da su vaši odnosi zategnuti,ali...-mama je.pokušala da ga smiri.

-Zategnuti?!-pitao je zgranuto-Dakota,ta žena mi je stavila zmije u kućne papuče!

-Dobro,dobro,ona te mrzi!-konačno je priznala-Sve jedno,moraćemo da ostanemo,ona mi je svakako majka!

-Oh,dobro...-prevrnuo je očima i krenuo ka vratima-Probudite me u ponedeljak.Inače,Kam,želim ti da preživiš ovaj vikend.

Molim?!

-Mali,znam da sam ljut na tebe,ali...-Kal je stavio svoju ruku na moje rame-Plakaću ti na grobu!

Ma o čemu ovi prič...O,ne,ne,ne,ne,ne,ne,ne!Da li je ovo moguće?!

***
-Tejlore,pomaži kako znaš i umeš!-viknuo sam u slušalicu.

-Slušaj,ortak...-promrmljao je ustima punim nečega-Sad jedem najukusniji hamburger koju sam ikad probao,tako da ne izlazim napolje dok ga ne pojedem celog,makar da si i na samrti i hoćeš da mi kažeš poslednje reči i želje!

-Jebalo te tvoje žderanje,konjino jedna,ovo je gore nego da sam mrtav!-postajem histeričan.

-Šta ti je,mentalaću?-pitao je smoreno.

-Vidiš...-uzdahnuo sam tužno-Moja baka Agnes dolazi za vikend.

-Čekaj malo...-malo iznervirano me je prekinuo-Da razjasnimo nešto....Prekinuo si me u uživanju u ovom raju ukusa da mi kažeš da ti dolazi baba za vikend?!

-Ma nije to!-paničim,paničim-Ovo je nešto sto puta gore!

-Pa hajde,reci više,ne mpgu da izdržim više ovako čežljiv pogled ovog hamburgera koji kao da govori ,,Tejlore,pojedi me''!

-Moraću da te razočaram,ali hamburgeri nemaju oči.-rekao sam malo smoreno.

-Znam,ali osećam taj pogled na sebi i bez očiju.-rekao je najgluplju stvar koju je mogao da smisli-A sad reci,šta je bilo?!

.....................................................................
Jel znate ono kad shvatite da ste idiot?Ja sam danas imala taj osećaj -.- Znači,ovo čudo što sam pisala uopšte nije bilo za takmičenje!Užas!Ja sam se nervirala za džabe!Trebala sam samo to da pročitam...U centru grada pred ko zna koliko ljudi :O A ja ne volim da čitam :( Sve jedno,naša nastavnica je mene i moju drugaricu odvela u poslastičarnicu *_* Problem,meni se nije svideo ni jedan kolač,pa sam pila samo sok -.- However,ovima što sam čitala se svidelo,zamenik direktora je zamalo počeo da plače i čove ke kao neki ludak počeo da me grli tamo pred svima :P A ja sam u onom WTF fazonu -.- Inače,hvala svima na podršci,volim vas sve!Nadam se da vam se sviđa nastavak :3

SweetyEvil