Cameron's POV

-Kam, molila bih te da me ne zabrinjavaš više tako.-mama je po ko zna koji put večeras ponovila svojim zvaničnim tonom i pružila mi činiju sladoleda.

Nisam morao ni da gledam u činiju da bih znao da je sladoled od čokolade, inače moj omiljeni. Dobra stvar kod toga što sam najmlađi ovde je to što svi kao da se utrkuju ko će više da me razmazi. Mama, tata, Kal, svi.

-Ne shvati me pogrešno, zaista mi je drago što se družiš sa decom iz škole.-nastavila je sad malo brižnije i sela na kauč, odmah do mene-Samo tre molim da mi se javiš sledeći put, u redu?

-Javio sam se Kalu.-promrmljso sam nerazumljivo jer su mi usta bila puna sladoleda.

Mmm, koliko ga volim...

-Jesi.-dotični, malopre pomenuti gospodin se doslovno bacio na fotelju pored-Ali mislio sam da ćete samo da se prošetate po kraju, a ne da...

-Da treniramo?-pitao sam i odgovorio u isto vreme-Celo vreme smo zajedno trenirali u parku.

-Zaista?-mama je očigledno bila zaprepašćena ovime jer je znala koliko ja zapravo mrzim svaku vrstu sporta i bavljenja fizičkom aktivnošću-Presvukao si se posle? Znaš da nije dobro da ostaješ u znojavoj majici, možeš da se prehladiš!

-Znam, znam.-frknuo sam suzdržavajući se da ne prevrnem očima-Presvukao sam se, ne brini.

Kao što ste verovatno primetili, često prevrćem očima kad am kući.

-To je moja dušica.-razbarušila mi je kosu nežno-Idem sad da završim večeru, a ti posle dođi da jedeš.

Ustala je i lagano me poljubila u obraz, pa zajedno sa Kalom otišla u kuhinju. Iako nije izgledao tako, Kal je bio naša glavna domaćica, dok sam ja bio tu samo da se izležavam, možda ponekad operem sudove ili sredim sobu i to je to. Ipak sam ja ,,mali", zar ne? Često se žalim na svoj život, ali u ovakvim trenucima sam zaista zahvalan što sam jedno veliko, razmaženo derište.

Uzdahnuo sam zadovoljno i posegao za daljinskim upravljačem da pogledam pre večere ima li šta novog na televiziji.ž, kada mi je za oko zapelo nešto. Na staklenim vratima balkona ocrtavala se nekakva senka. Ljudska senka.

Poskočio sam preplašeno suzdržavajući se da ne vrisnem kao devojčica jer mi je u glavu dolazilo milion različitih scenarija, od toga da je to običan provalnik, pa sve do vanzemaljca koji želi da vrši ispitivanja na meni. Ipak, tako izgubljen u svojim teorijama, nekako sam uspeo da razaznam lice dotične osobe.

-Dođavola, šta radiš tu?-prišao sam vratima odahnuvši s olakšanjem i otvorio ih dok se taj idiot cerio na mom balkonu i mahao rukom.

-Ma samo sam došao da vidim kako je moj ortak.-ušao je i odvratio prijateljski.

I previše prijateljski, što nikako ne može da izađe na dobro.

-Kal je u kuhinji, reći ću mu da si došao.-hladno sam pokazao na vrata iza sebe i krenuo tamo.

-Na tebe mislim, idiote!-zaustavio me je na trenutak isfrustriranim glasom, ali je ubrzo ponovo vratio prijateljsku masku.

-Od kad smo mi ortaci?-odmeravao sam ga ponovo i ponovo da slučajno ne primetim neki znak ludila.

-Banda ti je kao bratstvo. Svi su ortaci, braća, prijatelji, nazovi to kako hoćeš.-zagrlio me je preko ramena po ko zna koji put danas zbog čega počinje da mi bude zaista neprijatno-A kao što verovatno znaš, ortaci rade sve jedan za drugog, jel da?

Mogao sam i misliti...

-Šta ti treba, Tejlore?-uzdahnuo sam shvativši kuda ovo vodi.

-A daj!-ciknuo je kao da još ne kapira koliko je njegova gluma očajna i neuverljiva-ZAr je toliko očigledno?

-Kao da igra bela mečka.-prekrstio sam ruke preko grudi iščekujući da vidim u koju sam njegovu novu ludost umešan-Pa? Šta ti treba?

-Ovaj...-počešao se po potiljku i pogledao me molećivo poput kučenceta-Jel problem da večeras spavam ovde?

-Molim?-trgnuo sam se kad sam shvatio šta je upravo rekao-Da prenoćiš? KAo celu noć?

-Pobogu, Kam, pa jel postoji neko prespavljivanje sem cele noći?-delovalo je kao da počinje da se nervira-Ne mogu da prespavam pola noći!

-Ne,ali...-zastao sam na par trenutaka, a onda nastavio šapatom da me neko slučajno ne čuje-Moji nisu baš tolerantni oko tog prenoćavanja i toga.

-Pa ne moraju da znaju.-slegnuo je ramenima i hladno rekao.

-O čemu ti to pričaš?-polako sam i ja počinjao da budem frustriran-Ne krijem od roditelja stvari, ja sam dobar dečko!

-JA to stalno radim

-Oh,bože...-udario sam se po čelu, pa mu zapretio prstom-Ako mi se ovo obije o glavu,platićeš mi!

-Kam,večera!-naš razgovor prekinuo je mamin zvonki glasić koji je dopirao iz kuhinje.

U trenutku sam postao načisto pogubljen. Odgovoriti mami ili nekako sakriti ovog idiota... Biti ili ne biti, pitanj je sad.

-Dolazim za minut, mama!- viknuo sam, pa ponovo prostrelio Tejlora pogledom-Idem sad da večeram, a ti idi u moju sobu i sakrij se u ormar ili ispod kreveta ako neko naiće. Jasno?

Klimnuo je glavom sa zahvalnim smeškom na usnama i otrčao na sprat, a ja sam se uputio ka kuhinji. I da, snažno sam osećao kako ovo neće izaći na dobro. Šta više, bio sam prilično siguran u to.

***
Taylor's POV

-Doneo sam ti nešto da pojedeš.-KAm jezapočeo istog trenutka kad je ušao.

-Zdravo i tebi.-nasmešio sam se sarkastično i čak i previše raspoloženo imajući u obzir situacijju-Drago mi je što te ponovo vidim, Kam.

-Nemam vremena za te tvoje gluposti!-tek sam shvatio koliko on zapravo zna da bude živčan-Ako nećeš da jedeš, ima ko hoće!

-Šta ti je, štreberčiću?-uzeo sam tanjir pogledavši ga pravo u oči-Što si nervozan?

-Nervozan?-ponovio je skoro pa histerično-Kako misliš da ne budem nervozan kad mi ovako upadaš u kuću kao provalnik i tražiš da presp...

Najednom je zastao kao da je neko pritisnuo dugme za utišavanje i zagledao se prilično radoznalo u nešto što se nalazilo na mom licu.

-Šta ti je sa usnama?-upitao je dodirvnuši bolnu tačku

-Šta?-pravio sam se lud kad sam odgurnuo njegovu ruku-Nije mi ništa.

-Imaš neku posekotinu na njima.-bio je tvrdoglav da vidi o čemu se radi-I krvare.

Na kraju se to pretvorilo u rvanje po njegovoj sobi dok na kraju nisam morao da mu pokažem lice.

-Šta je to?-pitao je ispitivački i dalje me onako zagledao, kao opitnog pacova.

-I sam si rekao, posekotina.-slegnuo sam ramenima opušteno jer to je meni bila svakodnevnica.

-Nije ovo samo posekotina.-sumnjičavo me je fiksirao pogledom-Ne možeš sam ovako da se posečeš.

-Kakva si dosada.-frknuo sam šarlatanski i probao da se udaljim od njega.

-Dobro, ovako ćemo...-konstantno je išao za mnom sa rukama prekrštenim na grudima-Ukoliko mi ne kažeš, letiš napolje.

Na svoju, ali i na veliku žalost svog ponosa, nisma imao druge sem da mu ispričam svoju životnu priču poslednje četiri godine.

-I nisi mi to rekao pre?-delovao je skoro pa besno zbog tog sa znanja-Zašto, dođavola?

-Pa ne znam...-sarkazam nije odoleo da ne ispliva na površinu-Ne idem okolo i pričam da mi ej otac pijani ludak!

-Moramo to da prijavimo nekome.-progovorio je posle par trenutaka ćutanja.

-Molim?-zbunjeno, a zatim i šokirano sam upitao-Pa jel si ti normalan, dete?

-Znam da je teško, ali moja mama je socijalna radnica i može da...-nastavljao je uprkos mojem konstantnom odmahivanjem glavom.

-Nema šanse!-prekinuo sam ga kad sam skontao da on ne planira da umukne-Neću da rizikujem zbog gluposti!

-To nije glupost.-glas mu je postao nežniji kad mi je položio ruku na rame-Život ne može da ti prođe u trpljenju svega.

-Ko mi kaže...-promrmljao sam sebi u bradu, pa otresao njegovu ruku-Rekao sam ne i tačka! Tu su mi i mama i sestra, neću da rizikujem njihovu bezbednost, možda i živote zbog tvojih lajfkouč fora!

-Dobro, dobro, shvatio sam.Nećemo više o tome.

-Konačno.-odahnuo sam s olakšanjem i spustio gard.

-Doneću ti vreću za spavanje pa možemo da idemo na spa...-govorio je dok je išao ka ormaru koji se nalazio na drugom kraju sobe.

-A, ne.-zaustavio sam ga smeškajući se-Ja ne planiram da spavam na podu, znaš?

-Pa možeš da spavaš sa mnom.-slegnuo je ramenima opuštenu-Ali znaj da zaista počinjem pda sumnjam u tvoju seksualnu orijentaciju.

-Ma ne bre!-počeo sam kao nenormalan da odmahujem glavom jer sam u glavi zamišljao tu krajnje odvrtatnu sliku nas dvojice zbijene u njegovom krevetu-Mislio sam da ja spavam u krevetu, a ti na podu.

Pogledao je prvo mene, pa pod, pa opet mene i pomirljivo uzdahnuo.

-Dobro, dobro.-frknuo je i izvadio vreću za spavanje-I onako ne mogu više da se svađam.

-Hvala, ortak!-nacerio sam se i bacio se u krevet-I sutra ćemo malo da poradimo na tom tvom stavu, važi?

-Kako god.-promrmljao je kad je namestio mesto za spavanje i legao-Laku noć.