Taylor's POV

-Ne,Nikol,nisam te zeznuo,nisam ti prodao nikakvu priču,sve si samo umislila.-ponavljao sam joj milioniti put dok sam išao po školi ni sam ne znam kuda,a ona me je jurila kao kučence.

-Ali onaj dečko...-bila je dosadna kao zubobolja.

-Normalno je da je hteo da skine krivicu sa sebe.-slegnuo sam ramenima ni ne gledajući je.

-Ali...-opet je htela nešto da kaže kad sam zastao i okrenuo se ka njoj.

-Nikol,šta ti uopšte pokušavaš?-pitao sam ispitivački odmeravajući je od glave do pete.

-Pa...-malo se zbunila-Ako smo već uradili nešto loše...

-I da jesmo,nećeš ništa da uradiš ako me ubeđuješ da sam pogrešio.-rekao sam joj hladno i nastavio svojim putem.

Hvala bogu,nije me više pratila.Uf,odmor za mozak!Ne kapiram kako ona može da se sviđa Kameronu.Mislim,ne mogu da kažem da nije lepa,ali čoveče,ovo je nehumano koliko je dosadna!Kad smo već kod Kama,gde je on?Nisam ga video od kad sam došao.Da nije bolestan možda?Jedino u glavu može da bude bolestan,nigde drugde...Nevira me kad neko tako nestane bez traga.Mislim,nije Hudini pa da nestaje,dođavola!

-Hej,znaš li možda gde je Kameron?-pitao sam Niki koja je baš tada prolazila.

-Ovaj...Ne.-rekla je veoma neuverljivo i htela da nastavi.

Nisam ja glup pa da ne primetim kad neka devojka laže...Očigledno je da samo ne želi da mi kaže.

-Veoma loše lažeš,mala.-zarežao sam,uhvatio je za ruku i pribio je uz sebe-A sad pevaj!

-Neću,skupi su prozori.-reklaje uz izazivački osmeh.

-Niki,nemam vremena da se zajebavam sa tobom,gde je Kameron?!-zarežao sam i malo jače joj stisnuo rukom.

-Ne znam,pusti me!-procedila je kroz zube-To boli,kretenu!

-Misliš li da sam ja glup?!-uneo sam joj se u lice-Ha,Niki,jel stvarno izgledam tako glupo?!

-Ovaj...-blago se nasmešila-To si ti rekao,ne ja.

-Uf,kakva si...-uzdahnuo sam-Dođavola,Niki,zar ne možeš nekad da uradiš nešto kako treba?!

-Čekaj da razmislim...-zamišljeno je pogledala na gore-Ovaj...Ne!

-Niks,zašto sve moraš da radiš na teži način?!-pitao sam beznadežno.

-A šta smatraš pod tim ,,teži način?!-pitala je sa jednom podignutom obrvom.

-Ovo...-promrmljao sam i brzo je pribio uz zid-Poslednji put,gospođice Foj,gde je Kameron Rajder?

-Šta ćeš da uradiš?!-pitala je pomalo uplašeno-Da me siluješ možda?!

-Možda neki drugi put...-rekao sam uz blagi smešak i...

Poljubio je.I to ne brzo,nego baš onako ko u filmovima,dok su svi oko nas gledali sa vilicamana podu.Crknite,dušmani!

-On je...-rekla je uzbuđeno dok je pokušavala da vrati dah kad su se naše usne razdvojile-On je iza škole.

-Šta će tamo?!-pitao sam zbunjeno.

-Tamo ide kad je nešto iznerviran.-rekla je brzo-Pored tebe i šta si sinoć uradio,ni ne čudi me.

-A šta sam uradio?!-čisto da znam šta je rekao.

-Nemam pojma.-slegnula je ramenima-Znam samo da me je celu noć smarao sa porukama kako si nešto uradio,ali nije mi baš rekao šta je to bilo.Sve jedno,ako nije tamo,onda možda nije došao u školu.

-Bože,mala,spasila si me.-nasmešio sm joj se i namignuo joj-Inače,možemo posle da nastavimo,ako hoćeš,naravno.

Onda, sam otrčao ostavljajući je da crveni od glave do pete,bez reči.Šta da se radi,ako ja delujem na devojke...

Cameron's POV

Dođavola,kako mi se spava!Znate ono kad ne spavate celu noć?E pa tako je meni.Mislim,kako mogu da spavam posle svega?!Rođeni brat ne priča sa mnom ama baš uopšte,onog idiota Tejlora baš boli uvo za to,a još i ne znam šta se desilo!Ne znam više šta da radim,svaki dan mi život postane pakao,onda se malo popravi,pa zatišje pred buru,pa još gore...Čime sam ja to zaslužio?Nemam pojma,moj život je tako očajan!Pokušavao sam da ostanem budan i naslonio se na zid,kad me je neko jako gurnuo.

-Dođavola,jel neko ovde čuo za lepo ponašanje?!-pitao sam iznervirano gledajući ko je to.

Ispred mene su sajala dva visoka tipa,jedan sa smeđom kovrdžavom kosom,veoma neprijateljskim smeđim očima i onim stavom kad paraš nosom oblake.Drugi je već izgledao malo više prijateljski nastrojen,ali je i on imao zloban smešak na licu dok je prstima prolazio kroz čupavu,plavu kosu.Prevod-Tejlorovo bivše društvo.Tačnije Džeremi i Dilan.Valjda.Nemam pojma.Nije baš da sam doktorirao loše moke iz ove škole,zar ne?Znam samo da su njih dvojica bili u toj njegovoj bandi i par puta sam im čuo imena,ali nisam siguran.

-Vidi ga samo...-cinično je rekao kovrdžavi-Kao da ga je neko izudarao.

-Tejlor tako deluje na ljude,šta da se radi.-ovaj plavi je dodao odmeravajući me.

-Hajde,šupljoglavci,čistite se,nisam baš raspoložen.-promrmljao sam bezvoljno i pokušao da prođem pored njih.

-Vidi ti to....Kameron Rajder je postao opasan momak.-cinično je rekao kovrdžavi,to jest Džeremi i uhvatio me je za nadlakticu-Nikad nisam mislio da ću da kažem ovo,ali onaj idiot Tejlor možda ipak ima malo mozga i zna da uradi nešto.

-Zašto tako pričaš o njemu?-pitao sam zbunjeno i pogledao ga pravo u oči-Zar niste bili prijatelji?

-Još uvek si naivni klinac...-odmahnuo je glavom-U ovom surovom svetu ne postoje prijateljstva,kapiraš?Ni on tebi sad nije prijatelj,samo te iskorišćava.

-Zašto bi on hteo mene da iskoristi?!-pitao sam zapanjeno.

-Da ponovo bude popularan kao pre.-hladno je odgovorio.

-Pa nije tako!-viknuo sam odjednom i uneo mu se u lice-Prestani tako da pričaš o njemu ili ćeš da vidiš svoje?!

-I posle svega šta ti je pre radio,ti ga braniš...-nasmejao se cinično-Stvarno si glupav.

-Ne,nisam!-otrgao sam ruku-To što ste vi dvolični kreteni,nije moj problem!Ostavite i njega,i mene na miru i lepo svima!

-Setićeš se ti ovoga kad dođe vreme za to,ne brini!-doviknuo je dok sam odlazio.

Zar je to stvarno istina?Mislim,da li je Tejlor zaista takav?Dobro,mislio sam to na početku,ali sad...Čini mi se kao da je druga osoba...Zvučim kao peder,zar ne?Sve jedno,sada mi se čini kao da sm mu stvarno prijatelj,da li je Džeremi stvarno u pravu?Da li je on stvarno tako pokvaren i odvratan?Dok sam tako razmišljao,sudario sam se upravo sa njim.

-Tu si!-rekao je kao da je otkrio smisao života-Pa gde si ti ceo dan,tražim te svugde?!

-Zašto mi se uopšte i obraćaš?!-odbrusio sam mu i nastavio dalje.

-Ma daj,Kam,nisam hteo da tako ispadne!-viknuo je za mnom tužno.

-Pa jeste tako ispalo!-odgovorio sam i zastao-Sad on neće da razgovara sa mnom i tebe je baš briga!

-Ma proći će ga to!-rekao je onako opušteno-Svakog dečka prođe kad ga devojka šutne,ne brini.

-Nije meni problem da li će njega da prođe ili ne!-zarežao sam i okrenuo se ka njemu-Fora je u tome da neću da e smatra krivim za nešto o čemu nemam ni pojma!Hajde da sam umešan u ovo,ali nisam,neću da me krivi ceo život zbog toga!

-Druže,smiri se malo...-rekao je i prišao mi-Znam da te to sad brine,ali imamo većih problema.

-Kakvih većih problema?-pitao sam nezainteresovano.

-Hajde,da sednemo negde.-pokazao je glavo ka dvorištu.

Imam osećaj da ovo neće dobro da prođe...Brzo smo stigli do tamo i seli na jednu klupu ispred škole.

-Pa?-pitao sam hladno-U čemu je problem?

-Mislim da to nije problem...-promrmljao je zamišljeno.

-Pa šta je onda?!-sad sam malo nestrpljiv.

-Druže...-pogledao me je značajno-Ja...Zaljubio sam se.

Kad je to rekao,nešto me je preseklo u predelu stomaka.Zašto imam osećaj da me čeka mnoooogo glupih planova i problema?

................................................................................
Awwwww...Swatku suuuu!I ponovo,meni je dosadno,pa pravim slike...Inače,sorry što je malo mutna :( Šta da radim?Život je dosadan,a sutra još dosadniji jer je PONEDELJAK!Nego,da pitam,jel čuo neko nekad za to šta je character ask?Ako jeste,kažite šta mislite o tome :D Gud baj,gajz!

SweetyEvil