Cameron's POV

-Ajoj,dušo,stvarno si slađa od šećera!-moja baka je rekla onim svojim ,,prefinjenim'' tonom od čega su se i tata i Kal naježili od glave do pete.

Inače,Kal je to radio od kad je Beki ušla u ovu kuću.Jadan,malo je falilo srčku da dobije kad ju je video kako se ljubaka sa mnom i zove me ,,dušo''.Naravno,nemam nameru da mu objašnjavam,a Beki je neverovatno dobra glumica,odmah pomisliš da mi je stvarno devojka.

-Oh,hvala vam,gospođo Agnes,stvarno lepo od vas što to kažete!-Beki joj se nasmejala od uha do uha i uzela čajnik sa stola-Još čaja?

-Oh,hvala ti,mila!-baka joj se nasmejala i približila porcelansku šoljicu,pa se okrenula ka meni-Kamren,dragi,tako sam srećna što si našao ovako savršenu devojku!Nadam se da će i Kalen imati sreću da nađe jednu takvu!

Ok,sad i mene nervira sa tim Kamren!Da,tako je trebalo da se zovem,jer je ona tako htela,ali hvala bogu da moj otac to nije dao,pa je mama smislila da se zovem Kameron jer je to nekako slično tome Kamren.Ne znam kako joj je to palo napamet,ali znam da od tad još više mrzi starog.A mrzi ga od dana kad je došao u njihovu kuću i rekao da će oženiti njihovu ćerku,to jest moju majku.Znači,da je moj otac voleo svoju taštu,ja bih se sad zvao Kamren i hteo bih da se ubijem zbog toga ili bi promenio ime.A o Kalu da ne pričam...Možda se ovo pretvara u malo predavanje o našoj biografiji,ali nema veze.Znači,njegovo puno ime je Kalen i on to ime mrzi iz dna duše,zato i ne preferira baku,jer mu je ona dala to ime.Zato ga i svi zovemo Kal,znamo da će da poludi samo li kažemo jednom to njegovo puno ime.Isto tako,ona mu non stop pridikuje kako već treba da se ženi,kako će ostati pijana propalica,blablabla...Inače,Kal ima 20 godina,da se zna.Pre dve godine je postao punoletan.

-Šteta što i ti nisi našla nekog tako dobrog,Alisa.-prokomentarisala je mami streljajući tatu besnim pogledom dok je on skoro ispustio novine koje je držao koliko je bio iznerviran.

-Mama,ne bismo trebale o tome sad.-procedila je kroz zube iako je baku baš bilo briga za to što je njoj neugodno.

-U pravu si.-za divno čudo je potvrdno klimnula hlavom i okrenula se ka meni i Beki-Imam pametnija posla nego da raspravljam o tvom glupavom mužu,na primer da pitam bas dvoje golupčića kako ste se upoznali.

-Ah,to je duga priča...-Beki,koja je celo veče i govorila,je počela kao sramežljivo-Vidite...Ja stvarno obožavam da čitam,prosto živim za čitanje.Jednom sam otišla do biblioteke i tražila neku knjigu,a onda,kad sam je našla,nosam mogla da je dohvatim.Tada se pojavio Kameron i...Dohvatio mi je knjigu!

Dođavola,priča to kao da sam joj spasio život!

-I šta je bilo onda?!-baka je načuljila uši radoznalo.

-Posle toga...-Beki je stavila ruku na srce-Znala sam da je on pravi za mene!Rakav džentlmen,koji bi pomogao svakome u nevolji,on je tako...Divan!

Da ži je neko pričao ovo,ja mu ne bih verovao...Ali ozbiljno.Rebeka je sve to pričala sa toliko žara da sam i ja skoro pomislio da smo u vezi!I da,ja sam joj za par minuta ukratko objasnio šta baka voli,tako te kliše i prefinjene stvari,ali ova se ponaša kao da je zna ceo život,kao da joj čita misli i zna šta ova želi da čuje od nje!Uf,dođavola,kako je dobra glumica!

-To je tako...Predivno!-baka je rekla sa oduševljenjem i okrenula se ka Kalu-Kalene,volela bih kada bi i ti pošao bratovim stopama.Bilo bi lepo da imam dve divne snajke.

-Aha,da...-promrmljao je on mrzovoljno-Kad smo već kod toga,Kam,možemo li da popričamo?

-Naravno,reci.-malo zbunjeno sam rekao i okrenuo se ka njemu.

-Nasamo!-malo oštrije je odvratio zbog čega sam se trgnuo.

Pogledao sam u Beki koja je imala upitni pogled koji je šetao čas po mom,čas po Kalovom licu.Uzvratio sam joj jednim umirujućim i klimnuo glavom Kalu u znak odobravanja.Pokazao je pogledom ka vratima i lagano smo iazšli napolje gde je bilo pomalo hladnjikavo,ali ne toliko da nije moglo da se bude tamo.Taman sam hteo da ga pitam šta se dešava,ali me je podigao,ali bukvalno podigao sa zemlje i pribio uza zid.

-Jel ti to mene zajebavaš ili šta?!-zaurlao je besno meni u facu-Prvo mi uništiš sve,a sad mi to natrljavaš na nos!?

-Kal,pusti da ti objasn...-pokušao sam što racionalnije da rešim ovo,ali sa njim nema ničeg racionalnog.

-Nema šta da se objašnjava!-viknuo je i pustio me konačno-Misliš da sam ja glup,jel da?!

-Ne,Kal,ja...-i dalje sam pokušavao na finjaka.

-Daj,ućuti više!-ovaj kao da je u džingli rođen koliko se dere-Zašto jednostavno ne priznaš krivicu?!

-Zato što nisam kriv,idiote jedan!-i meni je puk'o film-Dođavola,Tejlor je sve ovo uradio jer se uplašio za Beki,ja nemam pojma ni šta se desilo!

-A ovo sad?!-zarežao je-Kako ti je odjednom devojka?!

-Nije mi devojka!-beznadežno sam odgovorio-Rekao sam joj da će baka Agnes da mi ispira mozak zato što još nemam devojku i ona se ponudila da...

-A šta ćeš ti kod nje?!-on je stvarno neviđena kretenčina.

-Pobogu,živi u iatoj kući sa mojim najboljim drugom,ne mogu da je ignorišem!-pokušao sam da mu malo pojasnim.

-Znači tako...-promrmljao je i okrenup se ka garaži-Znači,tvoj mali drugar je kriv za sve...

-Kal...-rekao sam zabrinuto kad je krenuo-Molim te,Kal,ne pravi gluposti!

-Ne pričaj ti meni šta da radim!-zaurlao je iznervirano i nestao u garaži.

Posle par trenutaka se čulo paljenje motora i on je nestao niz ulicu sa svojim moforom.Uf,ovo neće dobro da se završi.

Taylor's POV

-Znači,sutra u osam?-pitala je Niki dok smo razgovarali telefonom.

-Aha,Niks.-odgovorio sam sa osmehom od uva do uva-Mislim da je vreže da se malo bolje upoznamo.

Mislim u verbalnom stilu,za ovo drugo je ipak previše rano.

-Važi,čekaću te!-rekla je uzbuđeno i prekinula vezu.

Ah,kako je lep osećaj kad si zaljubljen...Veoma,veoma čudan,ali je ipak lep.Zamišljeno sam gledao po parku koji je već zahvatio mrak,sedeći na onoj drvenoj klupi.Stvarno je čudno,veoma je tiho.Čak i previše tiho...I odjednom,tu maltene dodirljivu tišinu je prekinuo zvuk naglog kočenja nečega.Uf,zamalo srčku da dobijem!Okrenuo sam se da vidim koji je to manijak,kad mi je neko brzo stabio ruku preko usta i pod grlo mi,stavio...Nož?!Dođavola,šta je ovo?!

-Budeš li samo pisnuo,tako ću da uživam dok te budem ubijao!-nečiji veoma poznati glas mi se obratio,ali zbog adrenalina koji mi je odjednom jurnuo kroz glavu nisam mogao da se tad setim ko je to.

Klimnuo sam glavom i osetio kako se ruka lagano udaljava od mog lica,a sjajna oštrica noža više nije dodirivala moj vrat.Čim se to desilo,naglo sam se okrenuo ka tom manijaku.

-Kal?!-rekao sam u neverici kad sam mu video lice-Dođavola,čoveče,šta radiš to?!Glumiš ludog ubicu po gradu?!

-Postaću to ako odmah ne začepiš tu avoju brbljivu gubicu!-procedio je kroz zube i naravno,odmah sam ućutao-Znači,zbog tebe je tvoja sestra toliko besna na mene?

-Kal,razumi me,ja...-probao sam da kažem nešto.

-Zar ti izgledam kao razumna osoba?!-viknuo je odsečno i uneo mi se u facu-Reci mi,da li ja izgledam kao razumna osoba?!

-Ne,zato sam je i sklonio od tebe...-priznao sam mu i pogledao u pod.

-Baš zbog toga sada imam neodoljivu želju da te iseckam na komadiće i bacim ih u kanalizaciju,ali...-pričao je lagano psihotičnim glasom tik pored mog uha zbog čega sam gčasno progutao pljuvačku i prošla me je jeza niz kičmu,ali se na sreću odjednom udaljio-Ali,ovaj put si mi potreban.

-Ja!?-pitao sam zbunjeno-Zašto sam ti ja potreban!?

-Zato što trenutno imamo isti cilj.-odvratio je misterioznim glasom i duboko me pogledao-Znaš li da rvoja sestra upravo izigrava devojku mog brata?

-Znam...-zarežao sam i pogledao u pod.

-I to ti se nimalo ne sviđa.-dopunio je moje reči.

-Baš tako.-potvrdio sam klimanjem glavom.

-E lepo...-i on je klimnuo gčavom iako ne vidim šta je tu lepo-Onda,imam ponudu za tebe.

-Kakvu ti ponudu možeš da imaš za mene?!-upitao sam zbunjeno.

-Veoma privlačnu...-nasmešio se blago-Pomozi mi da sklonim Kamerona od Beki.

-A šta ja dobijam time?-znatiželjno sam pitao iako sam hteo to sve da uradim više od svega.

-Ti ćeš nazad da dobiješ svoju sestru,ja ću da sklonim svog kretenskog brta od devojke koja mi se sviđa.-pričao je polako kao da je sve to uvežbao.

-Pristajem.-klimnuo sam glavom posle par trenutaka razmišljanja.

-Dobra odluka.-blago se nasmešio i rukovao se sa mnom-Ja pomažem tebi,ti pomažeš meni,obostrana korist.

...................................................................
Znam ja da sam dosadna sa ovim opravdanjima i da sam glupača što ne pišem,ali evo novog opravdanja :P Znači,našla sam npvu opsesiju,koj se zove Teen Wolf *_* Prosto ja ceo vikend ne mogu da odvojim pogled sa ekrana i oatalo mi je samo još dve epizode do kraja prve sezone.Znači,ozbiljno sam navučena i obožavam seriju i smaram najbolhu drugaricu sve vreme kako je ro perfektna serija i...Da ne dužim ja više,odoh ja sad,ovi moji će da me ubiju,rekoh da idem da operem zube,a ja ovde u WC-u pišem nastavak :3 Gud najt!

SweetyEvil