Taylor's POV

-Znači,čoveče,javi mi se.Kako onako istrčavaš?!Čim čuješ ovo,javi se i prestani više da me nerviraš,imam ja još mnogo s tobom da raščistim!-zarežao sam besno i prekinuo vezu stavljajući telefon u džep.

Uf,kako me tupan nervira...Zovem već jedno pola sata i svaki,ali baš svaki put mi se javi prokleta govorna poruka! ,,Hej!Nisam trenutno u mogućnosti da se javim,ako je nešto važno,ostavite poruku i broj telefona,nazvaću kasnije.Hvala na razumevanju!'',svaki put se.ponavljao njegov dosadni glas,onako fin kao devojka neka!Ozbiljno,meni je govorna pošta mnogo bolja... ,,Ako si mi važan u životu,kaži šta imaš i javiću se,ako nisi...Pa znaš gde se prekida.Sam se nađi''.Mislim da je perfektno.Sve je lepo i kratko rečeno,nema nikakvog odugovlačenja...Ma savršeno!Koji sam ja kralj...Ipak,on mi se nije javljao i dalje.Sad ozbiljno počinjem da brinem!Jeste da sam ja ljut na njega,ali kad neko onako istrči napolje skroz pogubljen,zabrinuo bi se svako!Uf,kako ću samo da mu očitam bukvicu kad ga budem našao!On meni da se ne javlja...U sledećem trenutku,pored mene se našla Niku,koja je pogubljeno gledala po hodniku,kao da traži nešto.Ili nekoga...

-Hej,jel znaš možda gde je Kam?-pitao sam je i uhvatio za ruku.

-Nemam pojma!-odgovoriča je maltene histerično-Ceo dan ga tražim,ne jalja se na telefon,ne odgovara na poruke...

-To sam i ja.mogao da ti kažem...-nisam odoleo a da ne prevrnem očima.

-Šta ako mu se desilo nešto loše?!-uhvatila se za glavu i sela na neku klupu koja je stajala u hodniku.

-Sumnjam.-seo sam pored nje i zagrlio je nežno-I ako jeste,zna on da se brani.

-Kam?!-pogledala me je kao najvećeg ludaka-Taj je smotan kao niko,od koga on jadničak da se odbrani?!Pa ja mogu da ga ubijem bez problema,a kamoli neki tamo manijak koji stvarno to želi!

I ovo mi je ozbiljno povredilo ego...Mislim,drugi put me je prebio ko nikoga,a ona kaže da on ne zna da se brani i da može čak i ona da ga ubije?!Nije da je Niki slaba,ali...Ne,ne,malo ona.preteruje,nije Kameron nimalo slab i nevin kako izgleda na prvi pogled!Taj lik je gori od nekog Ramba,verujte mi...Posle ovog danas verujem da du on i Kal u rodu.

-I nisi ga videla danas?-pitao sam je što sam mirnije i sa više samopouzdanja mogao,iako nije bilo baš lako.

-Ne,ama baš uopšte...-odmahnula je glavom i učinilo mi se kao da joj je jedna suza skliznula niz lice-Ako mu se desilo nešto,ja ću...Ma ne znam šta ću,ali neće da bude dobro za onoga ko ga makar i mrko pogleda!

Ona ozbiljno misli da njemu treba da ga ona čuva...Al ozbiljno,ne zajebava se,stvarno to misli.Kako je samo tupava ova moja devojka!Ako ništa,bar nije videla kako dobijam batine od tog tupana...Nije da sam ni ja njemu ostao dužan,ali ipak je malo paćenički da me je onako izudarao...Ja trebam da budem loš momak i da se tučem sa svima redom,ne on da kupi svu slavu!

-Nemoj da se nerviraš,mala!-uputio sam joj jedan utešan pogled i nasmešio se-Siguran sam da će.sve biti u redu,ne brini ništa.

Nije ništa odgovorila,samo me je jako zagrlila i počela da plače.Ne znam koliko je tako plakala u tišini u mom naručju,potpuno sam se prepustio njenom blagom parfemu i suzama koje su lagano klizile niz njene obraze na moju majicu.Osećao sam se čudno dok smo,tako stajali,ona jaka,samouberena devojka koja nikad nije dala na sebe sada je delovala tako krhko,poput finog stakla koje može da postane prah samo od dodira moje ruke.Osećao sam se kao njen najveći oslonac,kao da imam obavezi da je zaštitim od svega,to je prosro bilo jače od mene,kao nekakav instinkt.Bila je to ljubav.Odjednom,naglo se trgnula kada se začuo zvuk zvona za početak.

-O božec-ustala je i brzo obrisama suze rukavom-Imam pismeni iz hemije,moram da idem!

-Oh,dobro...-malo razočarano sam rekao i pogledao u pod-Ja ću još malo da pokušavam da zovem ovog tutubana,pa ću da ti javim,važi?

-Ti si divan!-nasmešila se i brzo me.poljubila-Volim te!

I onda,samo je nestala.Bukvalno nestala u masi njih koji su išli na časove,osim naravno mene.Glupa matematika i fosil od profesora mogu da sačekaju,ovo je važnije!Baš u trenutku kad sam našao telefon u onom mom džepu,rupi bez dna,stigla mi je neka poruka.Izgubljeni slučaj.Neko se setio da odgovori,pogađajte ko.

Izgubljeni slučaj:Ostavi me na miru!

Da ga ostavim na miru?!Pa jel ovo prvi april ili šta?!Ne,ne,dragi moj,nema sad nikakvog ostavljanja na miru!

Ja:Gde si ti pobegao,šuntavi?!

Pa ne može tako sa mnom,da mi tako nestaješ!Jel zna on ko sam ja?!Tejlor,brate,Tejlor!

Izgubljeni slučaj:Zabole te! -.-

Eto,zabole me,jel ti krivo?!Ma marš tamo kretenu jedan,mene si našao da zezaš?!E sad ćeš da vidiš...

Ja:Pa nešto me grebe u grlu ovih dana,ali nije baš da me boli :)

Izgubljeni slučaj:Ne odgovaram više,bb

Ja:Izgledaš kao neki pederko sa tim bb -.-

Izgubljeni slučaj:Ajde me ostavi na miru!

Ja:Neću :D

Izgubljeni slučaj:Mrzim te -.-

Ja:Nisi jedini ;)

Izgubljeni slučaj:Šetaj,sine -.-

Ja:Volim i ja tebe :*

Izgubljeni slučaj:Počinjem da se plašim za sebe...

Ja:Jesi malo šuntav,ali sve se da rešiti,ne brini :D

Izgubljeni slučaj:Zar i pored svega moraš i ti da mi staješ na muku?!

Ja:E,sad ozbiljno,gde si?

Izgubljeni slučaj:Rekoh ti,zabole te

Ja:Stvarno si idiot,znaš? -.-

Izgubljeni slučaj:Jel ozbiljno hoćeš da znaš gde sam?!

Ja:Da ne želim,ne bih te smarao ovoliko,zar ne? O.o

Izgubljeni slučaj:Ok

I onda sam čekao jedno pola sata...Zašto imam osećaj da on mene gadno zajebava?!

Ja:Pa gde si,šuntavi?!

Izgubljeni slučaj:U bolnici

Dooobro...Šta?!Pa nismo se toliko klali,za ime svega!

Ja:Dolazim

Izgubljeni slučaj:Ne moraš da...

Nisam ostalo ni pročitao,samo sam potrčao napolje što sam brže mogao.Izgleda da će matiš još malo morati da sačeka...

.....................................................................
Hajjjj!Evo,napisah ja i ovo,i to uz spešl lakiranje noktiju :D Nadam se da vam se sbiđa deo,htela sam još da pišem ali odoh sad da jedem pizzu,pa sutra ;)

PS:Ja još ne učim ništa za probni maturski XD I am dad man...I think girl.I don't know what to think -.-

SweetyEvil