-Za ime svega,zašto se toliko nerviraš oko svega toga?!-Niki je pitala zbunjeno preko telefona-Pa nema tri godine da mu se desi nešto!

-Nikita,on ne zna da vozi.-odgovorio sam joj polako kao da je idiot i ne razume me dok sam se nervozno osvrtao i tražio pogledom crni,skoro novi automobil.

-A da ti nisi malo previše paranoičan?-sad joj je glas bio malo mirniji-Nisam baš sigura da bi Kam uradio nešto za šta zna da ne može da uradi.Nije on glup.

-Ne,ali je pogubljen.-zarežao sam i dalje se trudeći da u isto vreme vozim,gledam po ulicama i pričam sa njom-Niki,video sam mu u pogledu,nije sav svoj!

-I šta sad očekuješ?-maltene podrugljivo je pitala-Da će da ide okolo i ubija ljude nasumično?!Tej,ti nisi pomalo sav svoj.

-Nisam ni rekao da će to da radi.-stvarno ću na kraju da prekinem kad je ovolika glupača-Ali šta ako uradi nešto sam sebi?

-Molim?!-sad sam imao njeno potpuno poverenje i pažnju-Kako...Kako to misliš?!

-Lepo.-slegnuo sam ramenima iako sam znao da me ne može videti-Znaš i sama šta se desilo pre neki dan,i to samo što je bio malo iznerviran.Zamisli šta sad može da napravi...

-I sam je rekao da je ono slučajno uradio!-odlučno je počela da ga brani-Jel si ti sedeo na ušima dok je sve objašnjavao ili šta?!

-Niki,Niki,kako si samo naivna...-nasmejao sam se cinično i fokusirao se samo na razgovor sa njom-Pa da li neko ko je lud priča okolo da je lud?!

-Moj Kam nije lud!-vrisnula je najednom-Ostavi ga više na miru,dosado jedna!

-A zašto ti non stop ponavljaš to moj Kam?!Jel ti on dečko ili ja?!-rešio sam da nastavim sa svađom.

-Dosta više sa tom ljubomorom!-strogo i odlučno je odvratila-Zar misliš da ako si mi dečko da ne smem ni jednog drugog čak ni da pomenem?!

-Nisam rekao da ne smeš da ga pomeneš,ali ti pričaš o njemu kao...Kao...-pokušavao sam da nađem pravu reč što nije lako kada si pod stresom-Kao da ste u vezi!

-Ne,uopšte se ne ponašam tako!-osetio sam kako je prevrnula očima-Kako god,idem ja.

-Nismo još završili sa ovi...-nisam ni završio rečenicu kada me je prekinulo ono odvratno pištanje koje se čuje kada se prekine veza.

E lepo,posle svega i ovo...Da se ja malo preslišam.Dakle,otac mi je zvanično ludi manijački ubica,onaj idiot Kameron,kojem trenutno nije sve čisto u glavi se vozika negde i može da se desi bar mali milion stvari,na primer da pogine ili da on ubije nekoga koliko je smotan,a sad je još i devojka ljuta na mene!Pa da li je ovo normalno?!Ovo je nehumano!Uf,ja ću ozbiljno da poludim jedan dan...Ne odvajajući pogled sa ulice,ukucao sam Bekin broj telefona i čekao nestrpljivo da se javi.Samo mi još fali da se i njoj nešto desi...

-M-molim?-čuo se njen drhtavi glas koji je zvučao kao da je do sad plakala.

-Rebeka?!-zbunjeno sam upitao-Šta ti je,mala,jel ti to plačeš?!

-Ma smirujem mamu,nije ništa.-malo mirnije je odvratila.

-Mama?!- sledećem trenutku sam naglo zakočio-Šta je sa njom?!

-Fora je u tome što nije ništa,samo...-prekinulo ju je jecanje i čulo se kako pokušava svim silama da uteši nekoga.

-Dođavola,Rebeka,šta se dešava?!-nestrpljivo sam pitao prekidajući tišinu koja je mogla da se seče nožem.

-Kal se desio,eto šta!-odjednom je rekla glasno.

-Šta sad dođavola ima veze?!-ipak ovo sve može da bude još gore.

-Ovaj...Može se reći da...-zastala je na trenutak i uzdahnula bezvoljno-Naterao me je da mu kažem šta je bilo i onda je...Pa malo je otišao da se svađa sa starim i nije se baš dobro završilo.Na kraju je dovukao mamu ovamo i ona ne prestaje da plače i kuka već jedno pola sata!

-Mislim da te nisam lepo shvatio,ali zašto plače?-stvarno sad počinjem da brinem.

-Pa rekla sam ti,nije se završilo lepo,a ti pretpostavo šta to znači.-glas joj je bio monoton i umoran,zvučala je kao da joj je dosta svega i svakoga.

I meni je,iskreno,ali niko me trenutno ne pita.

-Dobro,ostalo je u redu?-pitao sam kada je počelo da se čuje nekakvo šuškanje i udaljeni,prigušeni glasovi.

Šta se sad dešava,za ime sv...

-Halo,klinac?-u sledećem trenutku se čuo grub i nimalo prijateljski glas.

-Šta hoćeš,medvedu?-odvratio sam istim neprijateljskim tonom.

-Ovde se dešava prava ludnica,a ti se vozikaš po gradu,ha?-pitao je osuđivački.

-Naravno da ne,tupane.-prevrnuo sam očima nesvesno-U stvari,trenutno tražim tvog šuntavog brata koji se negde voza po gradu.

-Ali...-odjednom mu je glas postao zabrinut i nervotan-Ali Kam ne zna da vozi!

-Baš tako,pametnjakoviću!-skoro mi je došlo da tapšem njegovoj genijalnosti.

-Slušaj,ako mu se nešto desi,tebe ću smatrati odgovornim!-zarežao je preteće.

-Ali zašto sam ja..-hteo sam da pitam kada je prekinuo.

Samo mi je falilo i da sve ovo radim pod pretnjog ludog psihopatskog manijaka koji može svake sekunde da me ubije.Ma ja sam rođen pod srećnom zvezdom,meni je život divan!Primetite sarkazam.Ako Kam nešto uradi,ja ću...Inače,šta on može da uradi uopšte?!Da se slupa i pogine?!Pa jel toliki tupan ili ima malo mozga u svojoj glavi?!Kao da ja nemam dovoljno problema,nego moram da brinem i za njega...Mrzim svoj život!Tek kada je neko iza mene glasno svirnuo sirenom,setio sam se da sam ba ulici.Neće Kameron da se slupa,ja ću...Gde bi mogao da bude?Hm,da sam ja on i želim da odem negde gde nema ljudi i gde je mir,valjda bih otišao negde van grada.Nekako mi je to bilo najlogičnije pa sam se uputio ka periferiji grad.Što sam više odmicao od visokih zgrada i saobraćajne buke,bilo je sve manje i manje automobila,dok nusam ostao jedini koji vozi po veoma lošem putu.Mesečine skoro da i nije bilo,jedini izvor sverlosti su bili farovi koji i nisu bili nešto ispravni,pa sam većinski nagađao šta je ispred mene.Posle desetak minuta neprekidne vožnje po onoj nedođiji,vidro sam nekakve obrise i nešto me je nateralo da stanem pored puta i izađem iz automobila.Polako,što tiše sam mogo sam se približio silueti i primetio da je to drugi automobil.Crni,potpuno novi automobil...I nestali Kam više nije tako nestao.

.....................................................................
So helou!Ljudeki,nešto mi slabo komentarišete...Mislim,nije da su mi važni komentari i glasovi,pišem zbog sebe,ali bih želela da znam ako negde grešim da bih to popravila :/ I da,htela bih da vam se svima zahvalim na dosadašnjoj podršci,ova priča ima skoro 8K i volim vas punooooo!

SweetyEvil