Taylor's POV

-Pa dete,gde si ti ceo dan?!-mama je pitala bukvalno histerično dok me je pridržavala da se ne prospem po onom hodniku.

-Ma samo utapanje tuge,ništa više...-promrmljao sam jedva i pridržao se uza zid da ne padnem i poginem-Ne moje,naravno.

-Sve jedno,najbolje bi bilo da ideš da odspavaš malo.-pokazala je glavom ka stepenicama koje su vodile na sprat.

-Nema šanse!-odmahuo sam glavom i ušao u dnevnu sobu-O,i ti si tu,stari!Lepo...Šta ima novo?

I on je izgleda pijan ko letva.Ma divno...Pogledao me je onako prazno i hladno kad sam se zavalio na kauč preko puta njega.

-Ništa...-odvratio je skoro očajno-Samo razmišljam,to je sve.

-Samo ti razmišljaj i uživaj,a ja ću lepo da gledam TV.-pogubljeno sam promumlao i dohvatio daljinski upravljač.

-Gasi to!-zarežao je čim sam upalio televizor.

I to baš kad je na programu moja omiljena emisija...Da je normalna situacija,ja bih samo klimnuo glavom i isključio,koliko god to ne želim,ali danas sam malo previše pio,tako da ovo nisam sasvim ja.

-Zašto bih?-pitao sam pomalo drsko ni ne gledajući ga.

Mislim,ko bi gledao u bilo šta drugo kad mu je na TV-u omiljena serija?!

-Zato što sam ja tako rekao!-procedio je kroz zube i udario rukom u sto koji se nalazio tu blizu.

-Kako god...-prevrnio sam očima i mrzovoljno isključio TV.

Nije smak sveta,sigurno sutra ima repriza...

-Inače,gde si bio?-odjednom je pitao i previše zainteresovano.

Da je to bilo ko drugi,lepo i nimalo kulturno bih mu reka da ga baš zabole gde sam ja bio i šta sam radio i oterao bih ga tamo gde ne treba,ali on nije bilo ko.Nemam nameru da ga ljutim sad,moram da ostanem ovde bar još četiri meseca,a to neće biti lako oako je nešto besan na mene.Zašto četiri?Zato što tada punim 18 godina,a onda sam sa)svoj čovek,naći ću posao,kupiću kuću i onda lepo ja,mama i Beki idemo odavde.Asta la vista,kompanjeros!

-Malo sa društvom po gradu i tako...-rekao sam onako lažno opušteno kako samo ja znam-Zašto?

-Jel sa onim malim Rajderom?-pitao je ponovo uz neki blagi polu osmeh.

-Ovaj...-pokušavao sam da se izvučem nekako-Ja...

-Džabe pokušavaš da se izvučeš.-rekao je i naslonio glavu na ruku-Prosto znam,ne moraš da poričeš.

-Dobro,dobro!Priznajem!-podignuo sam ruke u znak predaje i uzdahnuo-Jesam,bio sam sa njim,ali ne vidim zašto je to lo...

-Kad malo razmislim...-odmerio me je na trenutak-Možda i nije tako loše što si non stop sa tim razmaženim klincem.

-Baš tako!-uzviknuo sam sa nadom u glasu-On je stvarno odličan lik,najbolji na svetu,on...

Dobro,dobro,malo preterujem...Zadržaćemo se na dobra osoba.U stvari,bio je dobra osoba,sad nije dobra osoba,sad je uobraženi,licemerni,bezobrazni,drski peder!Ali ipak,zadržaću se na dobra osoba...

-Baš me briga kakav je on i šta ti misliš o njemu!-odbrusio mi je nekim čudnim tonom-Trenutno...Važnija mi je njegova porodica.

-Zašto,ako nije tajna?-pitao sam sumnjičavo i podigao jednu obrvu.

-Kaži mi...-približio mi se i počeo bukvalno šapatom-Šta misliš,koliko ljudi želi da neko od njih samo nestane?

-Šta misliš pod tim ,,nestane''?!-pogledao sam ga preneraženo i već sam slutio šta to u stvari znači.

-Možeš i da pretpostaviš.-malo čudno me je pogledao-Mislim šta možeš da očekuješ kada mu je otac panfur,majka socijalna radnica?

-Bjegov ćale je ozbiljno pandur?!-pitao sam veoma zbunjeno.

-Baš tako.-klimnuo je glavom-I šta misliš koliko li samo ljudi njih ne voli?

-Čekaj malo,da skratimo ovo...-prekinuo sam ga rukom i ustao-Da li misliš na nešto nezakonito?!

-Može se reći.-klimnuo je glavom i pogledao me je.

-Odlično!-nasmešio sam se-Onda ne računaj na mene!

-Kako hoćeš.-skinup je pogled sa mene-Ali ne znam kako će tvoj mali drugar da tebi i sestri jednom plati fakultet.

-Kako god.-prevrnuo sam očima i otišao u sobu nimalo tiho.

I veoma,veoma zabrinuto...

***
Cameron's POV

-Jel mi ti to glumiš nekog pametnjakovića,ha?!-naš trener se stvarno dere kao nadrogirano magare.

-Ja nisam tražio da igram ovu glupost,to je samo da mi prosek bude veći.-drsko sam mu odgovorio i nasmejao mu se u lice.

-Kako god,imaj malo poštovanja prema ,,ovoj gluposti''!-meni ovo ozbiljno postaje smešno.

-Kako god.-prevrnuo sam očima-Nisam ja kriv što je fudbal glupost u kojoj dvadeset i dva debila trče za prokletom kožnom loptom!

-Onda lepo idu odavde i ostavi ,,debile'' da trče za loptom!-zašto imam osećaj kao da želi da me udari?

-Kao što rekoh,treba mi za prokleti prosek!-ne znam šta mi je,ali stvarno želim da se svađam sa njim-Sasvim dobro sam razumeo razrednu,ako hoću da imam bolji prosek,trebam da se učlanim u neku vannastavnu aktivnost ako hoću da imam bolji prosek,kapirate?!

-Onda idi negdr drugde da popravljaš svoj prosek,ne da mi uništavaš tim!-ludi trener je počeo da me gura sa terena.

-Valjda imam pravo da se bavim sportom,zar ne?!-pitao sam kao očajno.

-Onda to radi i...-nekako mi izgleda kao da će da počne da čupa kosu sa glave-I ne glumi mi tu nekog frajera!

-Treneru,stvarno nemam pojma šta sam ja to toliko loše uradio da se toliko ljutite.-pogledao sam ga izazivački i nasmejao mu se u facu.

-Pa ne znam...-kao se zamislio-Možda zato što se na prokleti trening ne dolazi u farmerkama i kožnoj jakni,a naročito ne sa naočarima za sunce!

-Znači,to je problem?-upitao sam ga kao zapanjeno.

-Da!-dreknuo mi je u facu-Ako hoćeš da budeš u timu,dođi na trening u odgovarajućoj odeći!Prevod za glupane.poput tebe-u dresu!!!

-Ne sviđaju mi se te zakrpe koje vi zovete dresovi.-slegnuo sam ramenima i pogledao po ostalim tupanima koji me gledaju izbezimljeno-Prosto mi ne stoji ta plava boja.

-Slušaj ovamo...-trener mi se uneu u facu i zarežao-Ovde,na ovom terenu,dok sam ja živ,biće važni samo krv,znoj i suze!Ako hoćeš da glumiš nekog manekenčića,lepo idi na neku modnu pistu i tamo isprobavaj ,,zakrpe''!

-Rado bih ja to uradio,ali...-prevrnuo sam očima još jednom jer je ovaj lik ozbiljno glup-Kao što sam rekao,treba mi neka glupa vannastavna aktivnost za jebeni prosek,a sumnjam da se u to računa isprobavanje odeće!

-Onda,ponavljam,prestani da mi glumiš tu nekog umišljenog pederčića,nego put pod noge i deset krugova oko terena!-viknuo mi je bukvalno na uvo.

-Ne mogu.-hladno sam mu odvratio.

-Zašto ne možeš?-odmerio me je zbunjeno i pitao.

-Tako.-slegnuo sam ramenima i nastavio da blejim po terenu-Nije baš lako da se trči u farmerkama,zar ne mislite?

Da li imate onaj osećaj kad gledate neku osobu i mislite da će u sledećem momentu da pukne kao petarda?Ja upravo imam veoma jak takav osećaj u stomaku.

-Dobro me slušaj...-zarežao je kao neka besna džukela-Ne budeš li učinio da za pet sekundi bideš obučen onako kako bi trebalo na jednom treningu,a pri tom mislim bez tih tvojih ulickanih krpica,ne samo da ću da te izbacim odavde,nego ću da napravim i da ponavljaš godinu!Jedan!

-Zar možete to?-upitao sam ga onako kao zbunjeno.

-Dva!-nastavio je sa brojanjem.

-Treneru,ovo postaje patetično.-probao sam malo da mu smirim živce.

-Tri!-on ostaje pri svom.

-Ako vi kažete.-slegnuo sam ramenima po ko zna koji put i rešio da ga poslušam.

Prvo sam uzeo i skinuo naočare.Onda i jaknu,pa majicu,pa patike,onda i pantalone.U sledećem trenutku su sa drugof kraja terena dotrčale one super slatke navijačice,među kojima je bila i...Nikol.Moglo se i predpostaviti.U ek,ali uvek postoji ta super zgodna devojka,najčešće plavuša koja je kapiten tima navijačica i uvek je tu onaj dečko što sve čini da bude sa njom.U svakoj,ali baš svakoj seriji je tako.A ja sam profi za serije.

-Problem,dame?-pitao sam njih koliko ih je već bilo i nasmešio se šarmantno.

-Šta...-Nikol je istupila-Šta radiš to?!

-Ma znaš već!-odmahnuo sam glavom-Treniranje,fudbal,timska igra,zdrav život,takve stvari.

-Ne pitam te to,krele,nego šta radiš tu samo u...Donjem vešu?!-odmeravala me je zapanjeno.

-A,to!-nasmejao sam se i okrenuo se ka treneru-Trener je sasvim pravedno konstatovao da nisam baš prikladno odeven za ovu vrstu aktivnosti,tako da...Gospodine,ako treba,skinuću i ostatak.

-Ne!-viknuo je odjednom maltene prepadnuto-Ne moraš!Slobodan si,možeš da ideš!

-Ponovo vam ponavljam...-uzdahnuo sam-Treba mi ovo za prosek.

-Ne brini,srediću ti ja sve najbokje ocene,sad si slobodan!-ponovo je hteo da me izgura.

-E,ne može tako.-odmahnuo sam glavom-Došli smo ovde da treniramo glupost sa loptom,hajde to i da radimo!

.................................................................
Znate ono kad vam je dan očajan?E,ovako...Znam da ovo nije.ispovedaonica i da ne treba nikog da smaram sa.mojim glupostima,ali ipak negde moram da kažem...Znači,meni se desila slična situacija iz ovog dela sa mojim dragim nastavnikom fizičkog (shvatite sarkazam) Znači,ne kažem ja da nisam došla u čizmama (na plus 39) i farmerkama,i ne kažem da je to dobro,ali jbg,svi došli bez opreme,neke guske doše i u baletankama,a on našao mene da izvede tamo ispred svih i da mi prosipa pamet?!Objašnjenje-ti si mi tu prva!More teraj se ti šuntavi jedan bezobrazni,on mene oduvek ne voli i mrzim ga,ne volimo se međusobno i ja sam htela za inat da mu skinem čizme i trčim tamo bosa!Rekla sam tamo,doći ću mu sledeći čas bez ičega od odeće!Ufffffff...Aj sad,ja smaram,ali ipak,morala sam negde da ispričam.Nadam se da vam se sviđa deo,volim vas sve i hvala vam što litate,Kaćalone mi već preti XD LYSM!

SweetyEvil