Kraljevo novo odelo

Aron

Godina 990. Posle velikog razdvajanja*

Niko nije znao ko je princ Aron zaista. Najstariji sin kralja Samuela? Budući kralj Silvarije? Ili je samo još jedan nestašan mladić koji voli da se iskrada iz dvorca prerušen u običnog seljaka.

Svaki dan tačno u podne on odlazi na trg kralja Teodorisa, i razgleda novu robu koja je došla iz ostalih 6 kraljevstava. Svi misle da je Silvarija po tom trgu dobila ime 'kraljevstvo koje nikada ne spava'. Preko dana je veliki kovčeg sa blagom za razne trgovce, dilere, kolekcionare i vrlo radoznale osobe. Ali preko noći taj kovčeg se zatvara i trg postaje prazan. Tada se pale ulične svetiljke, stražari koji su patrolirali ceo dan odlaze da spavaju i zabava može da počne. Zveckaju se novčići, karte se dele, kreveti u javnim kucama počinju da se tresu dok se u tavernama lome čaše jer ih pesma u srce pogodila.

"Dobro je, stigao sam vas" Čovek ridje brade i guste kovrdžave kose ga uhvati za rame i naglo ga zaustavi, i to baš kada je hteo da udje u dućan sa tek izvajanim grnčarijama. Aron oseti kako ga mišić boli od jakog stiska čovekove ruke.

"Hektor, moj stari dobri čuvar koji nikako ne može da shvati da mi nije potreban kada izadjem napolje. I-N-K-O-G-N-I-T-O."
Hektor je Aronov lični čuvar od kad zna za sebe, mada on ga više gleda kao prijatelja. Svaki sluga, čuvar, vitez ili kuvar je u njegovim očima smatran prijateljem. Dvorac zna biti vrlo dosadno i usamljeno mesto. Najveći deo dana provedeš sa knjigama, a jedina lica koja vidiš su lica posluge i odlazećih čuvara. Zašto onda ne bi svi bili prijatelji? Svako ima drugačiju priču svog života koja samo čeka da bude ispričana i Aron je spreman da svaku odsluša do poslednje reči.

Služavka Mona, koja je u dvorac došla nakon što je kralj Samuel izbavio iz robstva, ima prelep glas. Ali taj dar ju je i lišio slobode.
Kraljevski pisar Piero, koji piše samo sa tri prsta jer su mu ostala dva otsekli. Udvarao se već udatoj ženi od nekog grofa sa istoka. Grof je bio dovoljno fin da mu barem da kutijicu u kojoj će čuvati prste.
Guvernanta Meri od koje svaki put beži jer ga iskreno nije briga koja viljuška se koristi za salatu a koja za kolač, zna da naparvi salto i da stoji na rukama. Naučila je to kada je bila jako mala od grupe akrobata iz nekog malog putujućeg cirkusa.
To su samo neke priče koje je Aron uspeo da iskopa, a Hektor naravno nije bio izuzetak. Došao je u dvorac kada je imao petnaest godina radi obuke da postane vitez. Video je i borio se u mnogim ratovima, preživeo razne bolesti i rane i zaustavio mnoge atentate. Zbog toga je zadobio kraljevo poverenje. Dovoljno veliko da on postane taj koji će štititi njegovog najstarijeg sina Arona.

"Ja se izvinjavam vaše visočanstvo ali i sami znate da ne mogu da vas pustim da sami i nezaštićeni šetate po kraljevstvu" Aron ga obgrli i približi sebi tako da budu iste visine.

"Daj da ti objasnim nešto jednom i za svagda. Svrha nošenja ove pocepane prljave odeće i šešira koji mi itekako ne treba po ovom vrelom danu, jeste da me niko ne bi prepoznao. Ali tvoja pojava mi sada stvara problem."

"Zašto prinče Arone?"

"Vidiš moji dobri stari prijatelju, mnogo privlačiš pažnju ljudima"
Hektor je i dalje bio zbunjen, a Aronu je bilo jasno da njegov čuvar najverovatnije ne poseduje ogledalo.
"Hektore ličiš na kovrždavog medveda.Viši si od mene za dve glave. Imaš ožiljke po celom telu, i da budem iskren imaš te neke urokljive oči koje plaše ljude"

"Stavrno mi je žao što nisam ravan vašoj lepoti prinče"

"Znam, i meni je žao ali bog ne čini isto čudo dva puta" Aron potapša Hektora po ramenu. Odjednom glasno vikanje žene se čulo nedaleko od njih praćeno lomljenjem stakla.

"Uhvatite lopova!" povika žena i pokaže prstom na begunca koji neuspešno pokušava da se provuče kroz gužvu. U ruci je nosio diamantsku ogrlicu i par mindjuša koji se očigledno nisu slagale jedno sa drugim.

"Prinče Arone podjite samnom nije bezbedno ovde. Prinče Arone?" Hektor počne histerično da se okreće oko sebe. Kada je pre stigao da mi izmakne? Pomislio je.

"Nema potrebe za žurbom gospodine povredićete nekog u ovoj gužvi." Hektor oseti kako mu se organi prevrću kada je video Arona kako iskače ispred lopova pokušavajući da ga zaustavi.Lopov od iznenadjena padne dole ispuštajaću ogrlicu i mindjuše. Aron se sagne da ih pokupi ali se odmah susretne sa oštrim vrhom lopovljevog noža. Narod počne uplašeno da beži, jer strah od hladnog metala je veći od želje za pomoć. Rušili i lomili su sve pred sobom, nastao je opšti haos. Jedna devojčica, manja od makovog zrna, padne dole i ogrebe koleno. Pokušala je da zadrži suze ali čim je videla krv kako se sliva niz koleno ispustila je bolan jauk praćen vodopadom suza.

"Vidi šta si učinio, a mogli smo ovo da rešimo na civilizovan način" Aron digne ruke u vis neispuštajući nakit.

"Prinče Aro..." Povika Hektor vadeći svoji skriveni mač ispod ogrtača. Aron ga zaustavi stavljajući prst na usta kao znak da treba da ćuti. Poslednje što mu sada treba jeste da ceo trg sazna ko je on zaista. Može on ovo sam da reši, ipak nije više malo dete koje ne može da razlikuje dobro od zla. Za nedelju dana puni dvadeset godina, dan kada će naslediti oca se bliži, sudbina dinstije Alvara je u njegovim rukama. Rešavanje ovog problema mu dodje kao praksa. Ali mora priznati nije prijatan osećaj biti udaljen samo nekoliko centimetara od tog hladnog oštrog oružija.

"Molim vas pustite me da prodjem, nisam želeo da dodje do ovoga" Progovorio je lopov. Ruka u kojoj je drža nož je počela da drhti i Aron shvati da mu je ovo najverovatnije prvi put da je učinio ovakvo delo.

"Da vas pustim mogu ali vam nakit ne mogu dati"

"Vi ne razumete. Da postoji drugi način da nekako dodjem do pare ja bih ga prihvatio, ali nema. Ostao sam bez opcija. Samohrani sam otac,moja ćerka je jako bolesna. Jedva imam para da platim hleb a kamoli njeno lečenje"

"Zašto niste pronašli nekakav posao?"

"Misliš da nisam to već pokuša glupane!" Aron se trzne od jakog glasa koji je izašao iz tog mršavog malog čovekovog tela.
"Niko ne želi da zaposli štrokavog prosijaka. Kažu loše je za imidž. Čak su me i javne kuće odbile kao ličnog čistača" Odjednom, bez upozorenja, Aron potrči ka čoveku. Kao madjioničar koji vešto okreće karte, praveći iluziju kao da ih nema, otme mu nož iz ruke i dobaci Hektoru. Čovek oseti stisak Aronove ruke oko podlaktice i naglo ga odvuče do jednog uskog prolaza.

"Sada ćemo ti i ja da se dogovorimo nešto"

"Nemoj te molim vas mladi gospodine, ako me ubijete moja ćerka će sigurno umreti. Ima samo devet godina, još nije ni celu Silvariju videla. Molim ves ne moj te..."

"Kako se zoveš?" Upita Aron.

"Kristof Mali" Aron skine svoju kapuljaču i izvadi iz džepa prsten od najfinijeg smaragdnog kamena.

"Slušaj me dobro Kristofe. Ovo je prsten koji mi je moja majka lično poklonila za deseti rodjendan. Sutra ćeš otići do dvorca i stražarima ispred kapije reći da si pronašao prsten princa Arona."
Kristof odjednom frknu i izbečenim očima posmatra tu zgodnu visoku figuru. Da li je moguće da se ispred njega nalazi princ Aron lično? On mu je pretio, uperio je nož na sledećeg kralja Silvarije. Treba da bude zahvalan što sada nije nekoliko metara ispod zemlje. Ali taj princ...čudna neka ličnost. Ugrožava svoj život da bi pomogao jednom bednom siromahu i lopovu.
Aron nastavi da priča.

"Ja ću zatim izaći i dodeliti nagradu. Biće dovoljno zlatnika za lečenje tvog deteta i uspostavljanja skromnog života. I probaj da prva vrata na koja ćeš ući sa tim novcem budu vrata bolnice a ne kladionice. Da li smo se razumeli?" Siromah nesvesno poče da klima glavom.

"Hvala vam, iz sveg srca vam hvala. Neka vas bogovi štite prinče Arone." On se pokloni i otrča u nekom nepoznatom pravcu.

"Pa to je bilo neverovatno glupo od tebe. Da li stavrno misliš da će ti vratiti taj prsten?" Upita ga njegov džinovski prijatelj dok je čistio prašinu sa ramena.

"Hoće, u očima mu se vidi da je pošten čovek. Pošten ali i očajan, ako mu je ovo najsigurnija šansa da se dokopa novca, uzeće je bez oklevanja."

"Ti mnogo lako veruješ ljudima."
Aron se samo nasmeši i potapša ga po ramenu.

"Neko mora Hektore. Ti idi i vrati ovaj nakit a ja ću da vidimo šta nam radi naša mala povredjena drugarica" Vratili su se na mesto zločina i videli kao devojčica i dalje plače nad krvavim kolenom. Aron čučnu ispred nje, lagano rukom poče da joj sklanja vlažne crne pramenove sa lica. Devojčica podigne glavu. Krupne crne oči susretnuše se sa Aronovim , i on pomisli da ako bi njene oči imale usta progutale bi ga celog. Suze ponovo krenu da se slivaju njiz njeno bledo lice.

"Hej hej, nije valjda da plačeš zbog malo krvi. Pogledaj, vidi kako je lepa i crvena. Treba da budeš zahvalna što je imaš, jer bez nje ne bi bila živa." Devojčica prestade sa plakanjem i poče nestašno da dira ranu, zadivljeno gledajući u tu skarletnu boju krvi.

"Hajde srećo da isperemo tu ranu prenego što se neinficira" Aron je podigne i stavi na grbače.

"Vauu, kako je visoko" veselo povika devojčica.

"Čvrsto se drži" Odveo ju je do mermerne fontane gde se uglavnom skupljaju deca i igraju. Spustio ju je na ivicu fontane. Pokupio je malo vode na dlanu i poče da joj pere ranu.

"Ovo će malo da te peče, ali jaka si ti, izdržaćeš." Da je ne bi mnogo bolelo Aron poče lagano da duva ranu, hladeći potkožno meso. Devojčica zastenja od bola. Uhvatila je Aronov ogrtač i jako ga stegla ne bi li ponovo zaplakala.

"Kako se zoveš srećo?" Upita Aron da bi joj skrenuo pažnju na bol.

"Dominik Rafel" Odgovori devojčica kroz zube.

"Kako lepo ime imaš Dominik, a da li smem da znam koliko imaš godina?"

"Sedam i dva meseca" Aron se nasmeje. Simpatična mu je, možda jer ga podseća na njegovu mladju sestru Tesu. Obe imaju sedam godina i obe su podjednako smotane.

"A kako se ti zoveš?" Upita Dominik svojim piskutavim dečijim glasom.

"Aron"

"Kao princ Aron?!" Iznenadjeno povika.

"Znaš šta, otkriću ti jednu tajnu. Ali moraš da mi obećaš da nikome nećeš reći" Dominik klimne glavom, zatim približi uvo ka Aronovim jarko crvenim usnama.

"Ja jesam princ Aron" Dominik odjednom skoči na noge i počne veselo da skakuće. Aron joj govori da sedne dole da se ne bi okliznula i pala u vodu. Ali ona nije htela da ga posluša. On je uhvati za struk, podigne i stavi u krilo. Iscepa malo svog ogrtača da bi joj previo ranu.

"Evo rana ti je previjena, sada možeš ponovo veselo da trčkaraš, ali ne po fontanama" Dominik ga hitro poljubi u obraz, pa zatim prekri glavu majcom od stida. Aron prasnu u smeh čineći da se narod okrene ka njima. Spusti joj majcu sa glave i snažno uštine njene bucmaste obraze.

"Pa kakav bi ja to džentlmen bio a da ne uzvratim poljubac." Približi n
njeno čelo ka njegovim usnama i uputi joj veliki sočan poljubac. Devojčica pocrveni od stida.

"Da li ovo znači da sam postala princeza?"

"Naravno. Ti si da moja princeza broj jedan."

"Dominik!" Oglasi se ženski glas koji se ubrzo stvori ispred njih. Dominik se baci u zagrljaj lepe žene i Aron shvati da je to najverovatnuje njena majka.

"Dominik dete svuda sam te tražila. Nemoj više nikada da puštaš moju ruku."

"Mama mama, ovaj čovek je princ Aron. I ja sam sada postala princeza jer me je poljubio u čelo..."
Dominik brzo shvati da je prekršila svoje obećanje.

"Dominik izdala si me"

"Izvini" Odgovori tužno. Aron se nasmeši i pomazi je po glavi.

"Vaše visočanstvo duboko se izvinjavam ako vam je moje dete stvaralo problem"

"Ona? Nikako. Bila je pravi mali andjeo" Žena se dugo zahvaljivala Aronu pokušavajući da nadje način da mu se nekako oduži. Aron ju je odbijao govoreći da je da sledeći puta pazi da se ponovo ne povredi. Nakraju su se samo pozdravili i njih dve kao i Kristof odu u nekom nepoznatom pravcu.

Aron odjednom oseti jak udarac po glavi. Okrene se i vidi ljutog Hektora, koji svojim širokim ledjima pokriva sunce.

"Zašto se jednostavno ne popneš na fontanu i celom kraljevstvu objaviš da si ti Aron Alvara. I zašto puniš onom detetu glavu glupostima. Ima na kraju da se samo razočara kada shvati da ne može biti princeza."

"Znaš šta Hektore. Jedu mi se kajsije iz Iliosa"

***

"Mislim da je vreme da odeš sad Hektore". Rekao je Aron pa zatim stavi pislednji zalogaj breskve u usta.

"Da li ponovo ideš tamo? U Alibabu?" Alibaba je dućan sakriven izmedju trga Teodorisa i ulice Bronzanog konja. Pre dva meseca se pojavio niotkuda i postao najveća noćna atrakcija.

Ako ste izgubili svoj put
Imate pitanja koja očajnički traže odgovor
Ili vas jedino muči da li će vaša ljubav biti uzvraćena
Onda je Alibaba pravo mesto za vas.
Provodadžika Kali će odgovoriti na sva vaša pitanja.

- gledanje u karte: 50 zlatnika

-predvidjanje sudbine: 100 zlatnika

-prizivanje i razgovaranje sa metvim dušama : 200 zlatnika

Ovako glasi oglasna tabla koja svake noći stoji ispred dućana.

Arona nikada nisu interesovale takve stvari, niti je verovao u njih. Ali ono što ga privlači da svako veče odlazi tamo nisu minijaturne skulpture svetaca, već Kali. Misteriozna ciganka neopisive lepote, koja mu je pre dva meseca zarobila srce.

"Ta tvoja romansa koju već dva meseca vrtiš sa Kali je beznadežna. Svestan si toga valjda."

"Hektore mnogo si negativan"

"Ti si princ, kroz tvoje vene teče kraljevska krv. On je ciganka koja zaradjuje za život tako što vrti onu kuglu i laže narod. Kaže bavi se crnom magijo, ako je tako onda sam ja krotitelj letećih svinja.

"Ona je prelepa" Ignorisao ga je.

"Ona je arogantna." Uzvratio mu Hektor"

"Pametna"

"Mi ne znamo ništa o njoj"

"Zbog toga me još više privlači" Zastali su ispred dućana.

"Hektore, vidimo se sutra"

"Nećeš valdja?!" Aron mu samo namigne i zatvori vrata dućana.

***

Aliaba mu je uvek ulivao nekakvu jezu u kostima. Zidovi ofarbani u crno, na svakoj najmanje po dve sveće i jedna kosturska glava. Te voodoo lutke koje igledaju kao da ga posmatraju svaki put kada udje. Crvene zavese na palafonu koje izgledaju kao more krvi. Na karju prostorije sedi ona, sa njenom svetlo plavom kristalnom kuglom. Uvek nosi dugačke šarene haljine i veo preko glave. Uvek joj traži da skine taj crni veo da bi mogao bolje da vidi te njene smaragdne oči.

"Da li si i meni kupio kajsiju iz Iliosa ili nekog neonskog guštera iz šume večitih uzdaha?" Progovorila je tiho ali nekako hladno i mistično. Kao da peva.

"Moje dve omiljene stavri na trgu i yi si ih baš slučajno nabrojala. Da me ne uhodiš možda?"

"Ne, samo sam vidovita" Aron sedne na stolicu preko puta nje i zakoluta očima.

"Znaš li šta sam još videla. Videla sam kao ljubiš čelo druge devojke nazivajući je svojom princezim"

"Da nije to naša velika čarobnica Kali ljubomorna na sedmogodišnju devojčicu"

"Možda. Izmedju vas dvije sam osetila veliku privlačnost"

"Vidim tvoja kristalna kugla mi javlja nešto" Zadirkivao ju je imitirajući njene pokrete ruku kada gleda u kuglu. Podsećalo ga je kao da mazi čupavu mačku

"Stvarno? A šta to mladi prinče"

"Da ako me ne poljubiš sada tvoji sveci će se naljutiti"

"Onda bolje da ih ne naljutimo"

Njihove usne se spojiše i u tom momentu Aron oseti šta stvarno znači živeti. Ta strast koju je osećao podsećala ga je na vatru. I ta vatra mu upravo protiče kroz čitavo telo. Njene usne su mekane i nežne ali je nje dodir oštar i direktan. Skinuo joj je haljinu i približio njene grudi ka svojim. Spustio je svoje usne ka njenom nežnom vratu i u tom trenutku ona zastenja. Slaba tačka svake devojke. Ljubio ju je, uf kako ju je jako ljubio kao da je hteo da zapamti svaki delić njenog tela. Uhavtio je za njen mršavi struk i odneo ju je u spavaću sobu. Odatle se cele noći mogli čuti zvuci ljubavi i zadovoljstva.

***

"Već ideš?" Upita ga sanjivo Kali prekrivaju ći oči od zraka sunca koji je pronašao nači da brobije prozor.

"Moram inače će mi Hektor i majka ceo dan zvockati" Zakopčao je i poslednje dugme na košulji i poljubio je u čelo.

"Tvoja majka je lisica."

"Moja majka je zmija...Vidimo se veštice"

"Budeš li me tako još jednom nazvao, prokleću te da ne možeš da imaš decu" On joj samo mahne i izadje.
Kali ustade da zatvori vrata i odjednom primeti kako kristalna kugla poče da svetli. Približi se da vidi kakvo pretskazanje joj sada govori. Srce poče da joj jako lupa i suze krenu da joj se slivaju niz lice. Uhavtila se za stolicu da ne bi pala jer su noge počele da je izdaju.

"Arone..."

************************************
*Veliko razdvajanje- dana kada se veliki kontinent podelio na četiri dela

Nemate pojma koliko sam uzbudjena za ovu knjigu. Jedva sam čekala da je obajvim. Nadam se da vam se svidelo prvo poglavlje i naravno da će vam se svideti knjiga pošto planiram triologiju

Hvala na čitanju ♡