Oda palih andjela

Dominik

Godin 1000. Posle velikog razdvajanja

"Ne mislim da je ovo dobra ideja Brejdone."
Progovori dečak, moleći starijeg brata da se vrate kući. Tiho kroz noć provlačili su se kroz grmlje i šipražije. Stariji brat ga je ignorisao ali kada su stigli do imanja dečak ga ponovo povuče.

"Slušaj me Kolbi, sve će biti uredu. Iskrašćemo se, ući u štalu, ukrasti dve ovce i idmah pobeći. Ovo smo već nekoliko puta radili i niko nas nije uhvatio. Uostalom odavno je prošla ponoć, svi spavaju."

"Da, ali ovog puta je drugačije. Rambuja ih štiti." Jedva je izgovorio to ime.

"Rambo-šta?"

"Rambuja, demon koji štiti stoku. Pojavio se pre tri dana. Svi koji su ga videli bili su kradljivci stoke kao i mi. Kažu da je to jedno groteksno biće bez definisanog lica. Baca prokletstva ali niko ne zna šta tačno. Evo i dalje ne smeju da izadju iz kuće."
Brejdon poče da se smeje.

"Nije valjda da veruješ u to Kolbi? To su samo ostali kradljivci izmislili da bi imali svu stoku za sebe. A sada kreći, nemamo celu noć"

U štali tišina. Sve životinje odavno spavaju. Kolbi uperi sveću i uperi ka ovcama.

"Bolje ovog puta da ukrademo jagnje i ovcu, nešto mi nisi u formi da nosiš." Reče Brejdon Kolbiju koji se nervizno okreće sa sobom. Brejdon im zaveže noge i usta da ne bi slučajno počele da beču. Baš kada su se spremali da odu vrata štale se naglo otvoriše. Kolbi uplašeno pade na pod ispuštajući sveću iz ruke. Crna figura stajala ispred njih prekrivena krvlju i slamom. Oči su mu sijale kao dve sveće u tami.

"ODLAZITE ODMAH DA VAS NE BI POJEO!"
Hrapav i dubok glas odjikivao terajući da se dva mlada momka ukoče od straha. Demon zaurla.

"DA LI STE ME ČULI? ZNATE LI VI KO SAM JA. JA SAM RAMBUJA, DEMON NAD DEMONIMA. ZAŠTITNIK STOKE I MUČITELJ SVIH ONIH KOJIM IM ŽELI ZLO. ZATO MI SE SKLONITE MI SE S' OČIJU AKO NE ŽELITE NADGROBNI SPOMENIK SA SVOJIM IMENOM."
Braća hitro ustanu, i u suzama izlete iz štale.

Demon uzdahnu. Odjednom oseti jak zagoreo miris. Nekoliko iskri što se samo nisu pretvorile u plamen, a plamen u vatru. Demon skine masku otkrivajući pravo lice. Lice uplašene sedamnaestogodišnje devojčice, kose crne kao ugalj i očiju sivih poput tmurnog oblačnog dana.

"Svetoga mi Uniona*, ovi imbecili će zapaliti štalu."
Devojka poče da skače po plamenu uspešno ga gaseći. Nakon što je sigurna da nema više opasnosti legla je na slamu. Jedno od ovaca joj pridje i poče da joj liže lice.

"To je bilo blizu Iris. Ali valjda će ih to naučiti da više ne diraju moje ovce. Zapravo ovce su od gospodina Marvija mi ih samo čuvamo...i opet pričaš sama sa sobom Dominik." Devojka uzdahnu.
"Majka ponovo kasni Iris."

***

"Idi prodaj vunu Dominik. Ne spavaj toliko i idi zaradjuj za život Dominik. Dominik, Dominik. Bla,bal,bal. Kao da samo ja radim za njega" Vikala je Dominik kroz kraljevstvo dok je za sobom vukla prikolicu punu vune i mleka. Gospodin Marvi je ujutru rano probudio da ode do trga i proda sve te stvari.

Stala je pored još jedne tezge sa vunom. Ova je bila mnogo veća i raskošnija od njene. Pored vune i mleka imala je i sir, med, kajmak. Poslastice o kojima ona samo može da mašta.

"Dobar dan prostakušo."
"Dobar dan seljačino."

Dva rivala gledali su se oči u oči. Sedamnaestogodišnja siromašna devojčica, i srednjovečni debeli seljak.
Narod oko njih ih je pažljivo posmatrao. Znaju šta se sprema. Krvoželjna borba trgovaca.

Debeli seljak Hipo ispruži ruke udarajući Dominik u nos. Raširi osmeh koliko god je mogao i duboko udahnu.

"Dame i gospodo, samo ćete ovde naći najfiniju vunu. Da li ste za malo kozijeg sira? Ovde ćete uz to dobiti i sveže pečene keksiće. Ponuda važi samo dan-"
Prekine ga Dominik iskačući ispred njega, ovog puta rukama zaklanjajući njegovo lice. Izvadi iz bušnog džepa nekoliko obojenih papirića i baci ih u vazduh.

"Svi znamo da je gospodin Marvi dobar i pošten čovek. Uvek spreman da pomogne. Gospodjo Sisi" Pokaže na staricu vitke gradje i grbe na ledjima.

"Sećate se kada vam je ceo dan popravljao ogradu ne tražeći nijedan zlatnik." Starica kimne glavom.

"Onda mi verujte kada vam kažem da su njegove ovce najbolje u Silvariji" Hipo je povuče za kosu i gurne sa strane.

"Ne slušajte ovo štrokavo derište. Ona najverovatnije ne zna ni da razlikuje ovcu od koze."

Zaintrigirane glave išle su levo-desno prateći ova dva rivala. U jednom trenutku Dominik sedne na stolicu. Šanse joj ne izgledaju baš najbolje. Još ništa nije prodala dok kos Hipa kupci samo naviru. Sunce joj prekriva visoka figura. Pogleda gore i odmah zakoluta ocima.
Samo ne ovaj polutan.

"Šta mogu da učinim za tebe Rise?"

"Prvo rekao sam ti sto puta da ćeš me uslovljavati sa uvaženi baronu Risfold."
Uvaženi baron Risfold je dve gosine stariji od Dominik. Kada su bili mali stalno su se družili. Sve dok Ris nije umislio da je on centar sveta samo zato što pripada jednoj od najbogatijih porodica u Silvariji.

"Šta je drugo što si hteo da kažeš?"

"Zaboravio sam, tvoja ružna faca me ometa u mislima."

"Uvaženi Risfolde, ne obraćajte pažnju na nju. Ako tražite kvalitetnu robu ja sam pravi čovek za vas." Ubaci se Hipo. Dominik mu stane na nogu.

"Nisam ni mislio da išta kupim od ove sakupljačice bacila." Prodje prstom po njenoj tezgi pa ga zatim odmah obriše svilenom maramicom sa njegovim inicijalima. Ris je oduvek imao strah od bolesti, oličenje razmaženog derišta. Na to Dominik sine ideja. Poče nekontrolisano da kašlje, trudeći se da bude što bliža njegovom licu.

"ŠTA RADIŠ TO IDIOTE!"
Povika Ris brišući lice.

"O...o ne Rise."
Dominik uplašeno pokri usta.

"ŠTA , ŠTA?"

"Izvini ja...ovaj mi smo u velikoj nevolji"

"Šta si uradila ženo?!"

"Rise ja sam prokleta. Onaj demon Rambuja, čuo si za njega?" On poče ubrzano da klima glavom.

"Rambuja me je prokleo. Naneo mi je jako prenosnu i vrlo smrtinosnu bolest."

"Oh svih mi svetaca." Ris se uhvati za stub da ne bi pao u nesvest.

"Ne slušajte je mladi gospodine ona vas laže." Ubedjuje ga Hipo. Dominik ga uhvati za kragnu, i povuče ga ispod tezge.

" Budeš li mi ovo upropastio, kunem se reći ću celoj Silvariji kako tvoj sin ide po javnim kućama, trošeći tvoj vredno stečen novac, kako bi našao dobre devojke za trojku."
Hipo preblede. Oboje se vrate gore.

"Plašim se da je sada i Hipo zaražen."

"Kako da se izlečimo?"

"Ti si nam sada jedina nada Rise. Moraš da kupiš svu ovu vunu i da je okupaš u medu i mleku. Ali postoji još jedan bitan sastojak. Zlato. Naravno nećeš koristiti pravo zlato, postao bi siromašan poput mene. Potrebno je nešto što ima primese zlata... Znam, tvoja zlatkasta svilenkasta kosa će biti dobra zamena."
Ris se uhvati za glavu. Njegova plava kosa je zaštitni znak porodice Blackwood.

"Ne može, naći nešto drugo."

"Nemamo mnogo vremena, umrećemo pre sumraka ako se ne ošišaš. Kosa ili život Rise." Spuštala je i podizala ruke imitirajući vagu.
Pristao je uz mnogo nećkanja.
Nikada nije bio previše bistar.
Kupio je svu vunu i mleko sa njene tezge. Nakon što je otišao Dominik više nije mogla da zadrži smeh. Slavlje joj je prekinuo jak udarac po glavi.

"Ko me je to sad...o zdravo majko."

"Dominik ponovo lažeš narod" Gledala ju je ljutito, dok su se njene crne lokne vijorile na vetru.

"Ako si toliko pravična zašto ga nisi zaustavila prenego što je kupil vunu"

"Pa...potrebne su nam pare." Namigne joj. Pored njih niotkuda prodje četa vojnika. Na sred trga zakucavali su oglasnu dablu. Dominik i njena majka se približe da bi pročitale.

Kralj Kalen slavi desetu godinu od kada je na vlasti
Večeras cela silvarija slavi.

"Ponovo je našao neki pivod za slavlje i da troši kraljevsku ruznicu"

"Nije ni čudo što Silvarija polako pada u bedu"

"A nekada smo važili za jedno od najačih kraljevstava."

"Ehh da je samo princ Aron živ."
Čuli su se glasovi ljudi. Dominik pogleda u majku.
Ponovo će biti zauzeta večeras. Najtraženija žena u javnoj kući Gnezdo Golubica, i možda najlepša žena u celoj Silvariji. Freja Nazar.

***********************************
*Union-bog vatre

Nadam se da vam se svidela Dominik i naravno ovaj nastavak.

Hvala na čitanju ♡