Ubojstvo nije moralno i nikada to neće biti, ali povrememo mi dođe da te nasjeckam na komadiće.

Ta želja je gotovo velika kao tvoja zločeštoća.

No postoji li nešto što je veće od tvoje dvoličnosti?
Možda moja ljutnja.

Čudovište koje me jede iznutra i šapće mi ružne stvari u uho.
Za razliku od nekih ja se oglušim na svoje demone i ne dopuštam im da me kontroliraju.

Razmišljam svojom glavom bez da upravljam tuđima.

Ne uskraćujem njihovu slobodu.
Ne namećem svoja iskrivljena mišljenja.

Znam pritnati kad nisam u pravu, ali najviše od svega nisam razmaženo derište puno truleži iznutra.

Možda je ovo što radim verbalno nasilje, no barem se ne pravim da sam tvoja prijateljica.

Vjeruj mi, stvarno nisam.

S tobom se ne osjećam sigurno.
Činiš me nervoznom.
Ne mogu se opustiti.

Na određen način mi je drago jer na taj način ne vidiš moje najbolje dijelove.
Želim da znaš da ih ne zaslužuješ.

Ah, slobodno reci kako je osjećaj obostran.

Boli me briga.

Tvoje gluposti me ne zanimaju niti ih želim jer sve što je kod drugih slatko kod tebe je otrovno, ali je zamotano u šareni ukrasni papir.

Tako se samo ponašaju zmije, a znaš što za njih kažu.