Upozorenje: Dio je jako prljav pri kraju pa ko ne želi to da čita neka preskoči taj dio.

- - - -
Znala sam da ću požaliti ako dopustim sebi i njoj razgovor, no svejedno ja sam odlučila da samoj sebi udarim šamar i uradim to. Kad sam prvi put čula za Taylor moram priznati da sam bila ljubomorna. Ne zato što je bila Harryeva djevojka, nego zato što je sa njom bio sasvim drugačiji nego sa mnom. Vjerujem da je i Rose bila ljubomorna na nju i zato je odmah zaskočila Harrya te se jako iznenadila kad je shvatila da joj on neće uzvratiti tu naklonost koju je davao njoj. Nisam je mogla kriviti. I ja sam se jednako osjećala. Utučeno, slomljeno, povrijeđeno. Samo sam bila u stanju da razmišljam o njenim posljednjim riječima. Ona voli Harrya. Ona ga i dalje voli. Zašto je onda razgovarala sa mnom? Već ga je preotela i zašto se samo ne potrudi da ga zadrži?

''Zašto si došla da mi to kažeš?'', upitam osjećajući se sjebano od svega. Imam poriv da plačem, ali ona je posljednja osoba koja će vidjeti moje suze tako da radim sve da ni jedna ne pobjegne preko obraza.

''Nisam zato što želim da to znaš, nego da bih ti pojasnila da iako volim Harrya ne želim da budem sa njim. Želim samo da shvatiš da nije ništa imao sa mnom i da te zaista voli'', rekla je, a ja sam se nasmijala kao da je rekla neki vic. On me voli? Da me voli bio bi iskren.

''Jel' to tvoja milostinja? Iako me nije prevario, kako ti kažeš, lagao mi je'', rekla sam.

''Bojao se da ćeš ga ostaviti.''

''E pa, dobio je to u svakom slučaju. Da je bio iskren možda bih razumjela. Ovako ne razumijem.''

Slegnula je ramenima. ''Manjak razumjevanja i laži riješite sami. Moje je bilo da ti kažem da te nije prevario.''

''Šta ću ja sada sa tvojom informacijom?'', upitala sam. Ne znam zašto, ali dio mene nije mogao da se primora da oprosti Harryu. Voljela sam ga, žudila sam za njim, patila sam i prolila dosta suza, ali sada ne mogu da mu oprostim. Jedu me laži i to što je onako ušao u stan one noći te nastupio tako kao da sam ja kriva za sve i kao da nema potrebe da ga bilo šta pitam. Ne mogu to da mu oprostim.

''Porazgovaraj s njim. Nemoj da dođeš do toga da žališ kao i ja.''

''Ja njega nisam prevarila'', rekla sam, a ona je odmah dodala da nije ni on mene.

Govorila je da nema namjeru da bude sa njim, da ne želi da nas rastavi i da dam Harryu šansu da mi kaže istinu, ali ja sam samo željela da me pusti na miru. Nisam mogla više da je slušam pa sam je zamolila da ode. Pognula je glavu, rekla da ću požaliti i otišla je. Čim su njene plave kose nestale iz mog vidokruga odmah sam odahnula. Kao da je sve negativno oko mene nestalo. Gurnula sam ruke u džepove jakne i nastavila sam da šetam, pitajući se čemu sve to i zašto pokušava da nas ponovo spoji.

Hodala sam besciljno putičima i pitala se šta da radim sama sa sobom. Nisam bila pametna. Kad je ona otišla i kad sam se malo ohladila shvatila sam da osjećam olakšanje zbog toga što me Harry možda nije prevario, ali ne znam kako da se pomirim sa njim. Voljela bih da mogu samo da mu se bacim u zagrljaj, ali kad pomislim da to uradim stvarno, nešto u meni mi ne da. Odbija me to jer mi je lagao. Ne znam kako da mu dam priliku da mi pojasni istinu. Kako da ga saslušam i opet mu vjerujem?

Čula sam u daljini korake i duboko disanje te sam pretrnula. Ne znam kako, ali osjećala sam da je to on. Zastala sam duboko dišući, ali se nisam okrenula kad je stigao do mene. Na sreću, nije me dodirnuo jer bih poludjela. Bilo mi je teško i stojati pored njega nakon mjesec dana koji sam provela bježeći i odbijajući ga. ''Zdravo, Bella.''

Njegov glas je u mene vratio sve emocije. Zadrhtala sam zbog toga što sam željela da se okrenem i zagrlim ga. Mislim da bi ovo osjećala i da me je prevario, ali i da bih ga mrzila. Sada sam samo mrzila to što je dopustio da nam se ovo desi.

''Izvini što sam te opet pratio, ali došao sam da razgovaramo posljednji put. Ukoliko sada moj trud ne pokaže rezultate ja odustajem od nas.''

Nešto me je presjeklo u prsima kad je to rekao. Mogućnost da Harry odustane od mene bila je strašnija od mogućnosti da ja odustanem od njega. Nisam željela biti ostavljena i čak iako sam ja njega ostavila upravo tako bih se osjećala da mi kaže da odustaje od mene, od nas. Lakše bih podnijela da se nikada ne vidimo nego da mi kaže da se više neće truditi.

''Misliš li da zaslužuješ ovaj razgovor?'', upitala sam iako znam da to nije pametno.

''Da, jer znam da nisam pogriješio. Ne onako kako si ti to zamislila.''

Sjetila sam se šoka kad sam od njeg dobila cvijeće po prvi put. Bilo je to dan pred novu godinu. Poštar je donio veliki buket crvenih ruža i predao ga mami. Nismo znale od koga je jer je pošiljalac bio anoniman. Tek sam u pisamcu koje je bilo među ružama shvatila da je to od njega. Kad je stiglo nisam ni pomislila da bi on mogao biti taj koji ga šalje jer mi to nije ličilo na njega. Nisam bila sretna što ga je poslao. Da ga je bar nekada donio dok smo bili zajedno skakala bih od sreće. Tad mi je izgledao lažno i ružno. Sada je iza leđa izvadio jednu crvenu ružu i dao mi je.

''Ovo je možda moj posljednji poklon tebi tako da bih te molio da ga uzmeš.''

Pogledala sam u lijepi cvijet jarko crvene boje i zapitala sam se odakle mu sada u sred zime. ''Kad završimo razgovor vidjet ću da li ću da je uzmem.''

''Hajde da počnemo onda'', rekao je. Sjeli smo na klupu, a onda smo se ušutili. Niko nije započinjao. Slušali smo disanje jedno drugog, gledali u nebo i sjedili u grču.

''Jesi li me prevario?'', upitala sam kad sam vidjela da neće započeti razgovor. Nisam ni primjetila da me krišom gledao sve dok to nisam upitala. Čim sam ga pogledala skrenuo je pogled na tren, a onda ga je vratio gledajući me direktno u oči.

''Ne, kunem se svim što mi je sveto da nisam. A nisam te ni slagao, bar ne sto posto'', odgovorio je.

''Kako to?''

''Onu noć stvarno sam krenuo do Liama, ali dobio sam poziv od Taylor koji mi je promjenio planove. Molila me da joj izađem u susret, a ja sam pristao jer sam mislio da joj dugujem. Povrijedio sam je više nego ona mene. Pored toga, suočavanje sa njom značilo je i suočavanje sa prošlošću i tada sam shvatio par stvari koje su mi pomogle da idem dalje.''

Podigla sam obrve, a onda rekla: ''Koje stvari?''

''Prvo, da više ne osjećam ništa prema njoj, drugo, da te stvarno volim i treće, da sam razočaran sobom jer sam dopustio da me ona dovede do toga da sam smeće prema curama. Žalio sam za svakim trenutkom kad sam bio kreten prema tebi jer to nisi zaslužila.''

Skrenula sam pogled sa njega na park ispred sebe. Ne znam zašto, ali osjetila sam tugu u srcu. Da mi je samo rekao da želi da sazna, da mi je rekao da ga je pitala da joj pomogne ... sve bi bilo drugačije. ''Zašto si me lagao?''

''Bojao sam se da nećeš razumjeti'', odgovorio je. Možda je i imao pravo. Možda ne bih razumjela zašto bi on trebao da joj pomogne. Najtužnije od svega je to što je ona njega prevarila, a on je osjećao da joj nešto duguje. Boljela me pomisao da i dalje ima neka osjećanja za nju. Vjerovati u to bilo je kao da ispucam sama sebi metak u srce. Razdirala me bol u svakom atomu moga tijela. Osjećala sam kao da će srce da mi prsne iz njedara.

''Voliš li je, Harry?'', upitala sam pitanje čijeg se odgovora bojim više od toga da mi kaže da me mrzi.

''Ne, ne volim je. Moje srce pripada tebi i to je jedina istina, a dug prema njoj osjećam zato što sam joj uništio prijateljstvo. Nema ništa više od toga.''

Željela sam silno da me njegov odgovor utješi, ali čak i kad sam čula da je on moj to mi nije donijelo satisfakciju. Bojala sam se da će se opet desiti nešto slično i da će nas uništiti više nego ikada prije. Poželjela sam da zajecam od straha da je sve uzalud, ali suzdržala sam se. Harry je nastavio da priča i dotakao se toga da sam se prebacila na Nathana čim sam pomislila da me on prevario. Naljutilo me to kako on sebi daje za pravo da me optužuje. Nathan i ja smo samo prijatelji i to sam mu rekla, ali on nije vjerovao. Nešto u meni tjeralo me da ga ubjedim da je to tako pa sam mu odala istinu o Rose. Nije se iznenadio. Spomenuo je da je od ranije znao za razloge zbog kojih je Rose trčala za njim, ali on nije mogao da je zavoli jer je znao da je ostavila momka koji je volio zbog njega i zato je vjerovao da će to i njemu uraditi. On je i podsticao da se vrati Nathanu.

Uslijedilo je još prepiranja u kojem smo dokazivali jedno drugom da smo bolji i da je ovo drugo pogriješilo, a ja sam imala osjećaj kao da se samo optužujemo kako bismo prekrili svoje nedostatke. Kad mi je prikipilo ustala sam naglo sa klupe i dovinkula mu da smo kreteni i da nam nema pomoći. Čula sam Harrya kako trči za mnom, zaustavlja me i okreče prema sebi.

''Neću više da se igramo, Bella. Imam svojih mušica, a imaš ih i ti, ali znam da ih možemo pobjediti ako želimo. Stalo mi je do tebe previše, a osjećam da je i tebi do mene tako da odgovori mi sada da li želiš da budemo zajedno ili ne?''

Zastala sam sa odgovorom jer nisam mogla da kažem ne. U misli su mi dolazili svi zagljaji, svi poljupci, svako jutro koje smo se probudili sretni. ''Nećeš više nikad staviti nikog ispred mene?''

''Nikada niti ću se bojati da ti kažem istinu'', rekao je kao da je znao da to sljedeće želim da pitam.

''Obećaješ li?''

''Obećajem.''

Polahko sam mu se približila i obavila sam ruke oko njega. Iznenadilo ga je to što sam uradila, ali mene je preplavila sreća kao nikada ranije. Toliko sam bila sretna da sam ga stegla jače, a i on mene. Spustio je glavu između mog desnog ramena i mog uha i poljubio me u vrat, nježno i osjećajno. Zadrhtala sam od topline tog poljupca. Ugrijao mi je i vrat, i prsa i samo srce. Odmaknuli smo se malo i spojili smo lica da se gledamo u oči. Bilo je smiješno gledati ga tako, a u isto vrijeme i prelijepo bili ovako blizu. Koliko mi je samo falila ova blizina. Nasmijala sam se i rekla da smo posebni jer smo se pomirlili zahvaljujući osobi koja nas je posvađala, ali Harry se nije složio sa tim. Rekao da je smo se pomirili jer smo uporni i sigurni da se volimo.

''Voliš li me?'', upitao je tiho, oslanjajući usne na moje.

''Ne volim sebe jer te toliko volim'', rekla sam, a on me poljubio ljepše nego ikada prije. Koliko god puta da smo se poljubili ranije sigurna sam sa svim što je u meni da ovaj poljubac nikada, ali baš nikada neću zaboraviti. Bio je toliko nježan, a u isto vrijeme i izazivački. Kao da me zvao na više od ovoga. Harry mi je pružio ružu koju sam sa radošću prihvatila i poveo me mimo staze, između starih hrastova i sve do neke male pečinice zavučene u uzbrdici na samom kraju parka.

Ušli smo unutra, a onda je on na malenu klupicu postavio svoju jaknu kako bismo mogli sjesti te me je opet poljubio. Ljubili smo se isprva sporo i nježno, a onda sve vatrenije i sve strastvenije. Oko nas su sjevale varnice emocija i iskrene žudnje jedno za drugim. Kako mi je samo falio u ovih mjesec dana. Sve vrijeme sam to tjerala od sebe i govorila da me ne zanima, ali sada kada znam da me nije prevario i da me voli, moram priznati da sam ga poželjela. Poželjela sam njegovu kosu između mojih prstiju, oči nestašne i divlje kao okean, nježan način na koji me je dirao, ali i osjećaj radosti koji je dolazio sa spoznajom da je moj. Drhtala sam od uzbuđenja dok su njegove ruke stezale moj struk, dajući mi do znanja da i on mene želi blizu sebe.

''Kako si mi samo falila'', šaputao je kroz poljupce. I ti si meni, poručivala sam mu u mislima jer nisam mogla doći do riječi.

Čitavo tijelo mi je čeznulo za njegovom blizinom. Nisam željela da bude podalje od mene. Što bliže to bolje. Što više me stiskao uz sebe to sam se ja bolje osjećala. Ništa nije bilo bitno, samo Harry i ja. Sakriveni od pogleda u malenoj pečinici bili smo slobodni da jedno drugome pokažemo koliko smo se poželjeli tokom razdvojenosti. Njegove vrele ruke su mi palile kožu dok sam duboko udisala jer mi je falilo zraka od uzbuđenja. Kad se samo sjetim koliko sam sve ove emocije tjerala od sebe posljednjih mjesec dana i koliko su sad podivljale dok izlaze na površinu. Znala sam da je ovo samo početak tako da smo se nekako razdvojili kako bismo se vratili u auto  i otišli do stana.

Našeg stana.

* * *

Sad počinje prljavi dio

* * *

Soba je bila ista kakvu sam je ostavila. Harry nije pomjerio ni stolicu. Jedino je promjenio posteljinu koja je mirisala na njega. Sa osmjehom sam ga pogledala, a onda sam ga privukla k sebi. Vatra u meni se rasplamsala toliko da nisam mogla da vladam sobom. Bilo je kao one noći samo još puno, puno jače. Žudnja je zaista moćan osjećaj koji pomuti razum i preuzme tijelo pa više ne znamo šta da radimo sa sebe od želje za onim drugim.

Gubila sam se u signalima koje mi je Harryevo tijelo slalo, par centimetara udaljeno od moga. Žudnja i strast bili su vidljivi u njegovim očima, u načinu na koji mi je dodirivao obraz i suzdržavao se da ne uradi nešto što ja ne želim. Samo, stvar je u tome da sam ja željela da on to uradi. Njegova je ruka završila u mojoj kosi i dok me milovao osjetila sam kako plamen strasti u meni prijeti da me u potpunosti proguta. Kad su nam se jezici spojili osjetila sam vatromet u stomaku koji mi je oduzeo moć rasuđivanja. Harry me je kao opijen ljubio sve više, a ja sam mu uzvračala. Željela sam još. Trebalo mi je još. Nikada ovo nisam osjetila, ali znala sam da je to to. Znala sam da želim Harrya. Sve u meni je gorilo za njim. Što je manje odjeće ostajalo na nama to sam ja toplija bila. Privio me uz sebe, pogledao kao da se pita šta da radi, a ja sam ga poljubila i šapnula da sam spremna. Bilo je ludo što sam pristajala na to da mi Harry bude prvi, ali znala sam da ni sa jednim neću proći sve ono što sam sa njim prošla i da niti jedan neće probuditi ovaj osjećaj u meni.

''Sigurna si?'', upitao je.

''Jesam'', odgovorila sam. Nikada nisam bila sigurnija.

Harry se nagnuo nad mene, spustio je svoje tijelo i počeo da pravi pokrete gore dolje, a ja sam se počela tresti od uzbuđenja. Dobro sam znala da je ovo što će se desiti jednom u životu tako da sam htjela da zapamtim sve. Njegovo lice dok me ljubio i govorio da mu kažem ako me boli i ako ne mogu da izdržim, svoje duboke uzdahe i stenjanje svaki put kad mi pronađe slabu tačku i malenu nervozu zbog toga što nisam znala šta da očekujem. Njegova ruka se spustila do mog osjetiljivog dijela i protrljala me, a ja sam se ugrizla za usnu da se stišam.

''Nemoj da se suzdržavaš'', rekao mi je, a ja sam izdahnula opijena svime što mi je radio.

Primio me za ruku i rekao da se spustim do dna kreveta kako bi mi bilo lakše. Okrenuo me na bok, kleknuo je na koljena, pogledao me s pogledom punim ljubavi i primio me za ruku, a ja sam klimnula potvrdno. Bila sam sve nervoznija jer nisam znala šta da očekujem. Osjetila sam, na moje iznenađenje, bol. Stisnula sam usne i skupila noge te sam zgrčila ruku kojom sam držala Harryevu. Privio se uz mene koliko je mogao, počeo je da me ljubi i miluje kako bi me opustio, ali ja sam se tresla od iznenadnog osjećaja nelagode. Osjećala sam kao da ću se upiškiti. Harry me uvjeravao da trebam da se opustim kako bi mogao da nastavi, a ja sam u jednom trenutku pomislila da ne želim da nastavi. Onda sam se sjetila svih drugih osjećaja i sa suzom koja mi je kliznula niz lice stisnula sam se uz Harrya i dopustila mu da završi započeto.

Kao da je trajalo satima, ali kada je uspio da uzme moju čednost bol je nestala. Iznenađeno sam ga pogledala i nasmješila se, a on me je poljubio u čelo. Kažu da muškarci u čelo ljube samo djevojke do kojih im je stalo i sa kojima žele da ostvare dugu vezu. Istopila sam se od tog poljupca i prepustila sam se Harryevim rukama. Uskoro smo se našli licem u lice i tada sam stvarno mogla reći da smo postali jedno.

* * * *

A/N 2021 - Posljednji dio ove sezone je gotov. Ostao je još samo Epilog i Komplikovani će biti završen. Znam da je prljavi dio prljav haha, ali to je jednostavno ono što sam ja smislila za njih i nekako mi dolazi kao prirodno. Davno prije, dok sam redovno objavljivala ovu priču oni koji su je čitali dali su im ime Hessa tako da mogu da kažem da je Hessa opet zajedno.

Šta mislite šta vas čeka u epilogu?

Da li će ostati zajedno i šta će se desiti sa ostalim likovima?

Da li imate neke ideje za epilog?