Dok se razgovor njih dvoje odvijao, a u mojoj glavi se razvijala mutna slika događaja kog mrzim da se sjetim, osjećala sam kao da svi namjerno pokušavaju da me podsjete na tu noć. A onda kada sam pomislila da ne može biti gore pojavio se on. Policajac koji je tu noć uzeo izjavu od mene. Kao da je prisluškivao pred vratima i odlučio da se pojavi baš onda kada ja nisam željela da slušam više.

Mogla sam jasno čuti Rose koja je promrmljala nešto o tome da mora da ide i vjerovatno se 'počistila' odatle iz straha od toga da je Harry ne prijavi odmah. Nije se trebala bojati jer on to nije imao namjeru da uradi. Bilo je očigledno. Znao je da ima veze sa time, a nije mi rekao.Osjećala sam se povrijeđeno zbog te činjenice. I ne samo povrijeđeno nego i izdato. Nisam se tome od njega nadala, ali nekako ne znam zašto sam iznenađena kad dobro znam da nije cvijeće i da se i dalje druži sa svima njima. Naša veza očigledno dolazi poslije njih. Kao i ja u ostalom.

''Bella je tu'', odgovorio mu je Harry i pokucao na vrata kupaonice da mi da do znanja da me treba.

Udahnula sam duboko i polahko sam ih otvorila. Sretna sam što je ona otišla, ali nisam sretna što vidim Harrya pored vrata. Samo jedan pogled na mene i vidim kako guta pljuvačku što je jasan znak da je shvatio da sam čula.

''Izvolite'', kažem policajcu i istupim u hodnik ispred njega.

''Dobro jutro'', rekao je sumnjičavo. Vjerovatno zbog mog izraza lica.

''Jutro'', odgovorila sam čvrsto kako bih bar malo pokazala da sam dobro.

''Imamo neke nove informacije u vezi slučaja pa sam došao da vam to saopštim'', rekao je, a ja sam se iznenadila da je tu lično. ''Možemo li razgovarati nasamo?''

''Harry ovdje stanuje također pa mislim da se i njega to tiče'', rekla sam samo da mu ne bi prigovarao kako ga isključujem iz ovoga. Nije da ima pravo na to jer je on mene isključio iz bitnih stvari koje me se itekako tiču, ali o tome ćemo poslije.

Pozovem ih sve u dnevnu sobu dok u glavi razmatram šta da radim sama sa sobom i sa Harryem. Tišina oko nas je neprijatna, ali meni je još gore sjediti do njih dvojice. Sada samo želim biti sama.

''Šta ste saznali?'', upitao je Harry, a ja sam se skoro nasmijala od jada jer je očigledno da je zabrinut.

Nisam sigurna da je zabrinut za mene nego za nju i njih sve. Zabrinutost mu se očitavala na licu i kao da je ona ljutnja od ranije isparila. Pogledala sam ga u oči i uvidjela da me ne može gledati mirno nego mu pogled luta. Kriv je i zna to te vidim da mu nije svejedno, ali me to ne smekšava. Ne znam šta sada može da uradi da to popravi.

''Mislimo da smo saznali motiv i naše sumnje su potvrđene'', rekao je, ali meni jer u Harrya nije ni gledao. Vidim da mu se ne dopada, ali ni on se Harryu ne dopada. ''Oni lično nemaju ništa protiv tebe, a mislim da ih je neko drugi nagovorio da to urade'', dovršio je, a ja sam oborila pogled znajući i ko je taj koji stoji iza svega. Pitala sam se šta bi Harry uradio da ja sada kažem da je to ona. Rosemarie Horan. Njegova bivša djevojka.

''Još uvijek šute, a sada su na slobodi, no ne brinite se jer smo sigurni da ćemo uskoro otkriti sve pojedinačne detalje i da ćemo vam moći dati imena pravih krivaca te ih izvesti pred lice pravde.'' Iznio je sve što je imao, a onda se ispirčao i rekao da mora ići dalje i da je upravo na kontroli na cesti blizu naše zgrade te da je samo svratio. Ispratila sam ga osjećajući nervozu u stomaku jer sam znala da se sada moram suočiti sa Harryem.

''Mislim da ne bi trebala ići na faks danas'', rekao je Harry čim sam zatvorila vrata. Našao se ispred mene i primio me za ruku. Nisam osjetila radost koju inače osjetim.

''Zašto ne?'', upitala sam namršteno, a on je shvatio da neće moći izbjeći razgovor.

''Jer izgledaš kao da se ne osjećaš najbolje'', odgovorio je, a ja sam znala da me želi spriječiti da pobjegnem od njega. Da budem iskrena to je jedina potreba koju sada osjećam.

''Šta je Rose radila ovdje?'', upitala sam ga, a njegove nade da se to neće spomenuti su nestale. Dobro je znao da neću ostati tiho i da to neću zanemariti. Dugovao mi je objašnjenje a ja sam mu dala priliku da mi sve sam prizna prije nego što mu kažem da sam ih čula i da me jako razočarao.

''Došla je da me pita da li sam imao osjećanja prema njoj'', rekao je poluiskreno. Dobro znam u kojem su kontekstu osjećanja dovedena i sve više sam njime razočarana. Ne vjerujem da me ovoliko vuče za nos.

Pozove me da sjednemo u trpezariji kako bismo pojeli hladni doručak te mi pojasni da je jedino što nju sada zanima to da zna je li mu značila i koliko mu je značila. Na moje pitanje je li mu značila odgovori hladno da nije niti bi ikada mogla jer sa njom nikada ništa ozbiljno planirao nije. U meni se pojavi crv sumnje da ni sa mnom nikada ništa planirao nije niti da planira i da ću i ja završii isto, a to ne želim ni u kojem slučaju.

Popila sam gutljaj vode i odgurnula tanjir te sam rekla da sam završila sa jelom iako nisam puno pojela. Harry me je gledao zabrinuo, ali nije ništa rekao. Dala sam mu priliku da mi kaže istinu, ali on je odlučio da se nada da nisam ništa čula. Dok su me preuzimali povrijeđenost i razočarenje spremala sam se u sobi za fakultet. Imam još dvadeset minuta do početka predavanja i nikada nisam sanjala da ću ovoliko to isčekivati kao sada. Jednostavno samo želim da pobjegnem odavdje i od njega. Toliko sam razočarana što se ovo dešava i što ovo sada osjećam, ali u duši samo to osjećam. Sve druge emocije kao da su isparile netragom.

Pokupim torbu i izađem iz sobe te se susretnem sa njim koji mi blokira put, odmjeri me i nasmiješi se te moje crne pantalone i crni džemper opiše krađom svog stajlinga. Dam sve od sebe da se nasmješim i poljubim ga u obraz preko volje te odem iz stana. Osjećam ogromno olakšanje čim zatvorim vrata za sobom, a iz misli odmah izbrišem Harryevo lice dok to radim. Tako tužno, tako krivo. Sam je sebi ovo uradio.

Prvo što vidim kad uđem u salu je Louisovo ne tako sretno lice koje me pronalazi među drugim studentima, a potom skreće pogled. Prilazim mu i sjednem do njeg kao i uvijek, a zatim uočim da je ona djevojka koju mi je onaj dan pokazao sada u prvom redu, dvije stolice dalje od nas i da nas gleda znatiželjno. Izgleda da sam nešto propustila.

''Ima li nešto što ja ne znam?'', upitala sam ga sa smješkom umjesto pozdrava.

''Sjetiti se prijatelja'', odgovorio je i nastavio da čačka svoj mobitel.

''Znam da sam grozna, ali vjeruj da mi se dešava toliko stvari da ne znam gdje sam ni kako se zovem'', rekla sam mu i konačno je moja maska spala.

Osmijeh sa kojim sam se do maloprije razbacivala je izblijedio kao da ga i nije bilo i zamjenile su ga sve emocije koje sam sada osjećala. Louis je to vidio i izraz lica mu je omekšao. Rekao mi je da razumije i da se ne ljuti, ali nisam samo njega zanemarila nego li Lisu sa kojom se skoro da više i ne družim. Bio je u pravu. Sve sam zaboravila otkako sam ušla u vezu sa Harryem. Nije to puno vremena, ali nije uredu od mene da budem takva. Pogotovo zato što su oni bili uz mene puno prije Harryeve i moje veze.

''Nego, vidim da je mala lutkica prišla bliže'', prokomentarisala sam, a on se nasmijao na moj nadimak i objasnio da se zove Eleanor i da su jednom izašli zajedno. Bila sam iznenađena time da je uspio da je izvede ovako brzo, ali sam bila i sretna. Louis je dobar momak i znam da će je paziti ako pristane da bude sa njim.

Čitavo nam predavanje protekne u došaptavanjima i priči a ja saznajem da je Louis vidio Harrya i moju majku u parku, da je tu noć bio sa Eleanor i da Lisa muti sa Liamom što se Louisu ni najmanje ne sviđa. Dok je spominjao Liama djelovao je kao da bi mogao nekoga da zadavi.

Nakon predavanja izašli smo sa faksa, a on je pozdravio Eleanor, upoznao nas i rekao joj da će se vidjeti noćas i da jedva čeka. Ona se zarumenila od sreće i stida i bila je tako sipmatična da sam skoro Louisu rekla da ide odmah sa njom.

''Hajde sa mnom, hoću nešto da ti kažem'', rekao mi je i pokazao na svoj motor. Pokazala sam na svoje auto na što je on klimnuo glavom sjetivši se da sam i ja sposobna sama da se vozim.

Šteta što sam došla sa autom jer je motor tako primamljiv i poželjela sam se provozati. Louis mi je rekao da ga pratim, ali nekako sam već mogla pretpostaviti gdje idemo. Ili u Coffehouse ili kući. Sjela sam u auto, upalila ga i krenula za Louisom. Krajičkom oka ugledala sam Harrya pored svog Lexusa kako nas promatra te meni maše, ali sam skrenula pogled praveći se da ga ne vidim. Osjećam se loše što se tako ponašam, ali sada ga ne mogu gledati a pogotovo ne i sa njim pričati. Skreće prema našoj zgradi i jasno mi je da ćemo razgovor obaviti u jednom od naša dva stana. Voljela bih da to bude njegov stan za slučaj da Harry dođe kući za nama.

Uđemo unutra zajedno i Louis me povede do njihovih vrata, otključa ih i pusti mene prvu unutra. Stan je lijepo sređen i nikada ne bih rekla da tu žive dva muškarca i jedna djevojka jer je sve toliko uredno i mirisno.

''Sjedni'', ponudi me i izvuče mi stolicu. Zahvalim mu se na pažnji i smjestim se udobno naspram njega.

''Hoćeš nešto?'', upita me brzo, a ja se nasmijem i odbijem njegovu ponudu. ''Izvini, ali Liss je bolja domaćica od mene.''

Kad je nju spomenuo osmijeh mu je nestao sa lica. Znala sam da nešto nije uredu. Sjetila sam je se od prije par dana kada mi je rekla da ide na kafu sa Liamom. Od tada se nismo čule i ne znam šta se desilo na toj kafi. Nekako imam osjećaj da izlaz nije dobro završio.

''Vidim da shvataš da nešto nije uredu'', rekao je i bilo je očigledno da želi da ga pitam u čemu je problem. Tako sam i uradila, a on je utihnuo, pogledao u pod i tiho mi rekao nešto što nisam razumjela.

''Šta?'', upitala sam glasno.

''Udario sam Liama'', ponovio je dosta glasnije, ali nije vikao.

''Molim?'', upitam izbezumljeno, a sto pitanja mi se naroji u glavi. Ne shvatam, uopšte ne shvatam šta se dešava. Kako je moguće da su došli do toga, zašto i šta je Louisa izazvalo da to uradi. Nisam mogla povjerovati svojim ušima kad sam čula da je udario Liama.

''Liam je pozvao Lissu da izađu prije tri dana ako se ne varam'', započeo je polahko da odgovara na moja pitanja iako ih nisam izrekla na glas. ''Otišla je sretna i nasmijana, ali kad se vratila utrčala je u stan jecajući. Trebalo mi je dobrih pola sata da je smirim, a nakon toga sam posjetio Liama i popričao sa njim.'' Koliko mi je jasno priča nije dobro završila čim su stigli do šaka.

''Ali zašto je plakala?'', upitala sam. Pojasnio je da je Liam bio kreten i da je izašao sa njom, ali da su došle do njih neke dvije djevojke i da je Liam ispričao Lissi da mora da ide i da je otišao s njima. Bila sam šokirana, ali to sam nekako očekivala od njega, Jasno joj je rekao da je takav i šta je drugo mogla očekivati.

''Sasvim je zaslužio to što si mu uradio'', rekla sam svejedno, znajući da to baš i ne mislim.

''Ima još nešto.'' Kad je to rekao udaljio se do prozora i okrenuo tako da gleda kroz njeg. Nije me gledao u oči nego je duboko uzdisao i grickao usnu. Onda je progovorio ponovo: - ''Tiče se Rose i pokušaja provale u tvoj stan.''

Prošli su me trnci kada sam to čula. Od svega očekivanog nisam vjerovala da će mi to reći. Jutros sam čula od Harrya i nje, a sada ću to izgleda čuti od njega. Zar to svi znaju osim mene, pitala sam se dok sam gledala u momka koji mi je prije par sati rekao da ja zaboravljam prijatelje.

''Šta u vezi toga?'', upitala sam svejedno. Znala sam šta će reći, ali sam to opet htjela čuti da budem sigurna.

''Ne znam kako da ti kažem, ali'', taman je započeo, ali ga je kucanje na vratima prekinulo.

''Idem da otvorim.'', kaže i izlazi iz kuhinje. Djeluje kao da je jedva dočekao da pobjegne od mene.

''Bella!'' Ljutiti glas odzvanja kroz stan, a meni je jasno da je Harry, kao što sam i očekivala, došao za mnom i da je shvatio da sam ovdje kad me nije pronašao u našem stanu. Čim umašira u kuhinju vidim da je jako ljut. Ne znam odakle mu pravo kad sam ja jedina koja bi se trebala ljutiti na njega.

''Šta ti radiš tu?'', pitam ga svejedno i ustanem iza stola.

''Došao sam da saznam kakvo je ovo okupljanje bez mene'', rekao je, a ja nisam mogla vjerovati da je takav. Kriv je a želi da postavlja pravila i određuje granice.

''Louis mi je upravo trebao nešto reći'', rekla sam sa iznerviranošću u glasu i prekrižila sam ruke preko prsa.

''Ovo je stan, a ne šuma'', dobacio mu je Louis, ali Harry ga nije ni pogledao. Vidjelo se da mu smeta što je on tu i da bi ga najradije izbacio kroz prozor.

''Šta ćeš ti u njegovom stanu?'', upitao me Harry drsko, a ja nisam mogla da vjerujem da je takav.

''Mislim da mogu da budem u čijem god stanu želim sve dok ne radim ništa loše'', odbrusila sam mu brzo i jasno. Harry je bio jako ljut na moj odgovor. Kao da nije vladao samim sobom. Nisam bila sigruna je li to bila samo ljutnja ili je tu ipak bilo još nečeg. Kao da je znao šta mi se Louis sprema reći i kao da je zato došao ovamo.

''Čini mi se da sam nešto propustio'', javi se Louis i pogleda me preko oka. Klimnem mu potvrdno i pokažem glavom na Harrya. Kao da pročita moje misli udahne duboko i odmahne glavom, a onda se nasloni na zid.

''Onda ti je on rekao, zar ne?'', upita me, a ja odmahnem glavom odrično. ''Nisi?''

Harry pocrveni od ljutnje i bijesa i promrmlja da mi je namjeravao reći uskoro. Louis je u nevjerici, a ja sam na rubu živaca. Ne mogu vjerovati da se ovo sve dešava. Počnu prepucavanje i malo fali da se pokrve, a ja im onda zaprijetim da im je bolje da mi sve kažu prije nego što odem iz stana i završim sa obojicom zauvijek.

''Onu noć kada si se posvađala sa Rose ona je odlučila da te prestraši i pošto njen bivši momak i dalje ima osjećaje prema njoj iskoristila ga je i njegove prijatelje za to'', rekao je Louis. Osjetila sam mučninu kako su mi se informacije slagale u mozgu. Gledala sam kroz Louisa ne shvatajući da je prestao da priča i da me trenutno gleda. Svi glasovi oko mene su utihnuli i javili su se oni u mojoj glavi. Ono što sam jutros čula bilo je istina. Rose je dijelom iza toga. Harry je to znao, a evo sada znam da je znao i Louis. Vjerovatno su svi oni to znali. Osjećala sam se izdano i jadno.

''Bella?!'', neko je vikao na mene, ali se nisam obazirala. Ta osoba me protresla i dozvala svijesti. To je bio Louis. Obojica su me, zapravo, gledali prestrašeno i zabrinuto.

''Grozni ste obojica!'', viknula sam na njih glasno.

''Znam, ali smiri se'', rekao je Harry i pokušao da me zagrli. Gurnula sam ga iz sve snage kako bih ga što više odmaknula od sebe.

''Kako ste mi to mogli napraviti?!'', vičući pitam obojicu i izmaknem se još više.

''Ljubavi, nismo ništa uradili.'', Harry pokuša nježnije da priča, ali ovaj put neću pasti na ta sranja. Znao je, sve je znao, ali nije uradio ništa povodom toga. Značim li ja tom čovjeku uopšte ili se samo pretvara da je tako, pitala sam se dok sam ga gledala s gađenjem na licu i bolom u srcu.

''Začepi'', kažem mu tiho i pogledam ga s pogledom punim mržnje. Sve ono što sam jutros osjećala izlazi na vidjelo. Osjetila sam suze u kutovima očiju, ali sam ih potisnula da se ne bi vidjele nikada.

''Daj da ti objasnim.'' Harry je ponovno pokušao, ali nisam popuštala. Nisam dala da mi priđe. Vidim da je ljut zbog toga, ali jadan je ako misli da mi to sada igra neku ulogu. Dvije snažne ruke hvataju moje i zaustavljaju mi pokrete, a ja se otimam od njega i udaram ga. Na žalost, previše sam slaba jer sad koristi svu snagu koju ima da me zadrži.. Privlači me k sebi i obgrli, čvrsto me stežući. Ubrzo popustim i opuštam ruke niz tijelo odbijajući da ga pogledam. Neću ga zagrliti, neću mu dati do znanja da sam popustila u ljutnji i neću mu dati priliku da pomisli da sam mu prešla preko svega.

''Pogledaj me'', rekao je mirno, ali ja nisam digla pogled.

Počeo je da mi priča kako nije odmah saznao. Onda kada sam mu opisala tog momka otišao je do Rose i pritisnuo je da mu prizna što je i uradila. Na kraju ga je zamolila da šuti što je i napravio, ali samo djelomično. Louis je sve saznao od njega, ali nije imao priliku da mi bilo šta kaže. Kad me danas doveo ovamo Harry je znao da će mi sve reći pa se uplašio jer je želio da mi on kaže.

''Znaš li da sam sve čula jutros?'', upitala sam ga na rubu suza. ''Sve sam čula, ali sada kada si mi ti to rekao tek sada mi izgleda stvarno.''

Nisam znala šta da mislim i da li da mislim uopšte ili da samo okrenem leđa i odem. Baš me briga što je bio kreten prema njoj i što osjeća kao da joj duguje. Da li taj čovjek misli da meni duguje iskrenost kada je već imao hrabrosti da me pita da budem sa njim, pitala sam se, ali djelovalo mi je kao da očigledno ne misli tako.

''Nisam želio da ovako bude, ali bio sam glup što sam se nadao da će se to zaboraviti'', rekao je.

''Jesi'', odgovorila sam mu brzo, a onda sam napravila korak u natrag.

''Znam, ali pokušaj da me shvatiš.'' Pogledala sam ga u oči i vidjela sam da misli kako ni sam sebe ne bi mogao shvatiti, ali se ipak nadao da ću ja to moći. Žao mi je što tako misli jer u sebi ne pronalazim ni trun želje da mu oprostim i da ga shvatim.

''Idem kući'', rekla sam tiho i okrenula im leđa te sam napustila prostoriju iako su me dozivali da se vratim. Naglasila sam da želim da budem sama kako Harry ne bi došao za mnom. Dok izlazim čujem ga kako psuje, ali samo zalupim vrata praveći barijeru među nama.

Čim uđem u svoju sobu legnem na krevet i pokrijem lice jastukom te udahnem duboko kako bih se smirila. Prije par dana sam oprala jastušnice, a one idalje imaju onako jak miris đurđevka pa ga nakon par trenutaka sklanjam s lica i zagledam se u strop pokušavši da shvatim šta da radim. Osjećala sam se kao u nekom filmu jer ne znam da li se ovo normalnim ljudima dešava. Sjetila sam se svojih noćnih mora, svojih strahova i nervoze i toga da je Harry bio uz mene i gledao me, ali nije htio da mi kaže istinu. Ne mogu da shvatim zašto iako znam razlog pa odlučim da je bolje da odspavam i malo zaboravim na sve.

Harry's POV

''Misliš da je dobro?'', upitao je Louis po treći put, a ja sam imao jaku želju da ga spucam u nos.

Nikada ovoliko nisam žalio za nekim svojim postupkom. Da sam joj bar rekao istinu i da je bar sada sve uredu. Pomislio sam da nas čekaju bolji dani, malo sunca nakon svega onoga, ali sam sam doveo oblake iznad naše veze. Sam sam sve pokvario. Sve i da želim da je krivim nemam za šta jer nije kriva. Ništa od toga nije njena krivica. Čak ni to što je Rose ne voli nije njena krivica. Da se nisam igrao sa drugim curama sada ne bih imao problema i ništa od svega toga se ne bi desilo. Bjesan sam na sebe udarim šakom u zid i iznenadna bol koja me skoro sruši na pod mi prođe kroz šaku, do podlaktice, ramena pa onda i do srca.

''Kretenu!'' Louis me prihvata za ruku, ali je drsko izvlačim jer mi je ova bol draža od one unutra.

''Hoće li tvoje lomljenje ruke riješiti sva sranja?'', upitao je, a ja sam se odbranio riječima da nije slomljena. Na to je rekao: ''Mislim da bi je trebao ići slikati.''

''Neću slikati jebenu ruku!'', viknuo sam i poželio da opet štociram zid, ali me je bol u tome spriječila. Možda je stvarno jesam slomio. ''Nisam taj vikend trebao otići kući.'' Iznervirano se oslanjam na zid i otpuhnem teško.

''Nisi ti trebao što šta uraditi'', kaže mi sa optužujućim pogledom. Skoro da mu isplazim jezik, ali sjetim se da je to jako djetinjasto pa odustanem od te namjere.

''Znaš, možda ću ipak otići slikati ovo sranje jer boli.'', kažem i držeći ruku u ruci krenem prema vratima. U trenutku kad Louis posegne za štekom vrata se otvaraju i pred nama se stvori Lissa sva izbezumljena.

''Šta se ovdje desilo?'', pita previše radoznalo kad nas obojicu vidi na vratima što me u startu naživcira. Proguram se pored nje i stanem u hodniku da bi čuo šta će joj Louis reći jer ću morati intervenisati ako joj odluči odati previše detalja.

''Harry je uradio šakom o zid pa ide da provjeri je li je slomio, a Bells nije najbolje također'', rekao joj je brzo te je poslao gore da joj kaže da idem u bolnicu. Naglasio joj je da Belli ne kaže šta mi je, samo da je dovede u bolnicu.

''Ne moraš da ideš'', kažem mu dok ključa svoj stan. Pogleda me kao da želi da me gurne niz stepenice i prođe ispred doslovice me vukuči ta sobom.

Dok silazimo još jednom pogledam u stepenice koje vode ka trećem i četvrtom spratu i zapitam se da li će mi ona preći preko ovog sranja ili će odustati od mene.

---

(A/N 2016) Evo, konačno novi dio ... Znam da je prošlo dugo, ali trenutno mi se u životu dešavaju veliki preokreti i ponekad zaista nemam snage i volje da upalim laptop, a kamo li da pišem. Anyway, nadam se da nije loš, i nadam se da ću imati volje za naredni ubrzo. Ostavite vote i komentar, bila bih vam zahvalna. Ukoliko još uvijek ima neko ko ovo čita. I pogledajte prošli dio također.

P.S. bila sigurna da sam stisnula publish još jučer, ali očigledno da nisam tako da je tek danas novi dio.

A/N 2021 - Novi dio koji kasni poprilično i jako mi je žao što sam jednoj djevojci u komentaru rekla da će nastavak ubrzo, a nastavak je tek sada. Ne mogu da se opravdam jer nekada jesam imala vrijeme da pišem, ali sve sam pisala na dijelove i tek sam sad završila, ali nisam imala vremena ni da prekontrolišem šta sam sve napisala. NAdam se da  nema puno grešaka. Hvala svima koji komentarišu i ostave mišljenje jer mi znači puno, a i volim da razgovaram sa čitaocima. Hvala i onima koji stisnu vote. I to mi jako puno znači.

Do sljedećeg puta :)