vidim jesen šezdeset i neke
gužvu antena kroz popodnevnu izmaglicu
vidim parove ispred bioskopa sa kestenjem u rukama
vidim sebe kako mirišem omot nove ploče dorsa
i izlazim iz kuće da lunjam besciljno po ulicama
samo da bih te na otvorenom izmaštala od te izmaglice

i udenula ti poslednji suvi list u kosu