Chapter 1
"Daj mi ruku."

Anthony podiže pogled i poslušno pruža ruku. Stiska vilicu, dok mu se u dnu stomaka pravi čvor koji izgleda ne ide nikuda. Boji se večerašnje borbe i zna da je primetljivo na njegovom licu, da će svi ljudi i njegov protivnik videti strah i hraniće se njime.

Sergio uzima ispruženu ruku, zubima cepajući traku, počevši je vešto obmotavati oko njegove šake. Produžuje je do njegovih zglobova, duplirajući je pre nego što ga pušta.

"Hej... šta ako–"

"Ne", Sergio ga prekorava strogim pogledom. "Nećemo se fokusirati na 'ako', da li me razumeš?"

Od kada je Sergio čuo da se Anthony bori protiv Logna – američkog snoba – terao ga je da trenira još više. Proveli su beskrajne noći u teretani, trenirajući sve dok umor nije lomio svaku kost u njegovom telu i dok svaki mišić nije protestovao, da ih skoro više nije mogao osetiti. Ipak, Sergio je i dalje nastavljao da ga gura napred.

Kao devetnaestogišnjak, Anthony se izvrsno snalazi u svojim borbama, ali je i dalje mlad. I dalje mu nedostaju godine i godine iskustva koje drugi bokseri imaju i to će, bez sumnje, biti njegova sahrana.

Sergio je bio njegov trener od samog početka, od kako je Anthony pronašao podzemni borbeni krug. Video je Sergia kako se bori u ringu, način na koji je čovek krvario ali ipak nastavljao da udara svog protivnika svim atomima snage u sebi. Anthony je bio oduševljen.

Stariji dečko ga je naučio svemu šta zna. Njegove tehnike, njegovo umeće, naučio ga je da se nosi sa modricama i postignućima. Sve se vraća nazad do Sergia i Anthony ceni njegovo postojanje u svom životu više od bilo čega.

"Gde je Serena?", Anthony se forsira da promeni temu i pokušava da izbaci mentalnu sliku Logana koji ga udara u zube, izbijajući mu iste iz usta.

Sergio hvata flašicu vode iz ranca i ispija polovinu, pre nego pruža Anthonyju ostatak. On je uzima, dozvoljavajući da tečnost iscuri unutar njega.

"Ispred skladišta, kao i obično."

Anthony klimne. Zna da je Serena žejna da ga vidi kako se bori, ali lakše je ovako, držati je podalje od ringa. Jednom kada uđeš u podzemni krug, deo si njega i forsiran si da se boriš. Oni love novu krv, ulivaju strah u plen i u mesto ispred njih, a sve novajlije gotovo uvek završe u bolnici.

"'Ajde", Sergio prekida tišinu i izvlači ga iz misli. "Imamo nekoliko minuta pre nego što meč počne, trebali bismo da budemo u ringu."

Anthony proguta knedlu koja mu je zastala u grlu i klimne glavom dok ustaje. Nekoliko puta isteže ramena unazad, ublažavajući napetost i crta masku ravnodušnosti na svoje lice. Posmatrači i, i sami borci, se izgleda dive Anthonyju. Možda zato što bio tako mlad, a bez napora je pobeđivao svaki meč (bez ijednog gubitka do sad) ili zbog njegovog hladnog pogleda koji mu blješti u očima kada zakucava svog protivnika za zemlju.

Oseća se nervozno i pljuvačka u grlu mu otežava disanje. Stiska vilcu ponovo, istezajući mišiće u rukama. Anthony može ovo. Trenirao je dovoljno dobro, bez milosti. Može on ovo.

Izlaze iz svlačionice i Sergio ga vodi niz krivudavi hodnik gde se na kraju istog može čuti bučna masa kilometrima daleko.

Gomila ljudi je uvek glasna i gruba. Obično opijena, razdražena okolinom oko njih i uvek se klade na borce. U vazduhu je vidljiv pritisak, posbeno kada je novac u pitanju.

Danas se ne razlikuje od bilo kog drugog dana. Osim što je veći skup građanina nego obično, verovatno privučeni jednim od najveštijih borca koji se bori protiv Anthonyja, mladog boksera u usponu. Zna da je uzbuđenje za večerašnju borbu preveliko i ne želi ništa više nego da da sve od sebe.

Oni uzvikuju, pivo u njihovim rukama i vesele se čim vide Anthonija kako ulazi u prostoriju.

Anthony je go; osim šotsa, ni majice ni obuća nisu dozvoljene. Prestao se osećati tako izloženim nakon svoje četvrte borbe.

"Klinac", Sergio ga zaustavlja na ulazu u ring, okrenuvši ga prema sebi. Nesiguran pogled u njegovim očima je fiksiran, kao da nije siguran šta reći u tom trenutku. Bez obzira, pruža se i hvata ga za obraze. "Učini me ponosnim, Toni."

Oseća veliki pritisak na svojim ramenima, da zadovolji gledaoce, Serenu koja ga čeka ispred magacina i da udovolji Sergiu.

"Hoću. Neravno da hoću."

Sergieve usne se sastavljaju u tanku liniju, ali klimne i odmakne se od njega, dozvolivši mu da nastavi grandiozni ulazak sam.

Anthony udahne duboko, pokušavajući da smiri nemir koji mu zuji u ušima. Podiže pogled i po prvi put primećuje Logana koji je već u ringu, čekajući na njega.

Logan je nepobeđen čovek, mnogo stariji, u svojim tridesetima i Anthony misli da je i dalje najveća priča podzemnog kruga. Bio je mišićav, velike građe koja je bila zastrašujuća bilo kome. 193 centimetara visine, široka ramena i zategnuto telo od kojeg izgleda kao da je svaki minut svog dana proveo u teretani, ubacujući steroide u sebe.

Kada im se pogledi ukrste, masa poludi. Vika je bila zbunjujuća. Anthony se pita da li se iko kladio na njega, ali čisto je sumnjao u to.

Sudija staje na sredini, između njih dvoje i duva u pištaljku, nateravši celo skladište da se stiša istog trena.

"Dobro došli, gospodo. Večeras, Logan Patterson pružiće odbor za doček našem najmlađem borcu. Svi, Anthony Martínez", na ovo, ljudi polude. Uzvici, vika i pljuvanje se šire vazduhom pre nego ih zvižduk opet ućutka. Sudija nastavlja s bolesnim osmehom koji mu je igrao na usnama.

"Pravila su jednostavna kao i uvek; dozvoljene su samo pesnice. Ako je bilo koji drugi deo tela bude upotrebljen u borbi, borba će biti zaustavljena i bićete diskvalifikovani istog trena. Bilo kakva naredna borba u ringu će vam biti zabranjena i samim tim ulaz u ovo skladište. Ako jedan od vas kaže stani, ovaj drugi staje. Nikakva pomoć izvan ringa nije dozvoljena – pomoć pojedinca ili bilo kakve vrste oružija. Samo dva igrača u ringu sa svojim pesnicama. Bez majici ili obuće. Borba će trajati onoliko koliko je to potrebno."

Anthony je slušao pravila iznova i iznova, kao mantru, od kako je bio petnaest i imao svoj prvi meč. Zna reči napamet i može ih izrecitovati zatvorenih očiju u sred noći ako mora. I uvek ih poštuje.

Zatvara oči i priprema se, samo kako bi ih otvorio kada sudija dune u pištaljku i označava početak borbe.

Anthony zna kako se Logan bori. Gledao ga je dovoljno puta da mu provali tehniku. Važno je poznavati svog neprijatelja i njihove prljave tajne. Logan voli da ide direktno i dečak nije iznenađen kada je upravo to ono šta uradi – praveći brze korake napred i praveći zahvat pesnicom koji Anthony blokira.

Dok Logan voli biti intenzivan svojim boksom, bacajući oštre i brze udarce – Anthony je sušta suprotnost. On dozvoljava svojim protivnicima da počnu borbu, dozvoljava im da udare prvi, drugi ili čak peti udarac. Čeka priliku, koristi strategiju da dostavlja pažljivo promišljene udarce koji će izmoriti čoveka. Čuva svoju energiju i kada dostigne vrhunac, tada se bori.

Neiznenađujuće, Logan mu opet prilazi i ovog puta Anthony nije dovoljno brz. Protivnik zamahe pesnicom i uspe da ga zakači pravo u vilicu. Dečak se spotakne unazad zbog snage udarca i pljuje pljuvačku koja mu se nakupila u ustima.

Logan je možda pametan i nepobeđen, ali Anthony je pametniji. Zna kako da se efektno bori, a ne da pokušava da napravi predstavu za publiku. Radije će da pobedi nego da pokazuje nepotrebne poteze.

I prema tome, Anthony izbacuje prvi udarac. Udara ga bočno, hvatajući Logana kada to najmanje očekuje. Logan je momentalno ošamućen što dozvoljava Anthonyju da ga udari opet, dvaput, tri puta pre nego što se povuče da sakupi svoju energiju, dopuštajući Loganu da se povrati od napada.

Ostani brz na nogama. Nemoj da trošiš izdržljivost. Udari, vrati se u svoj ugao i povrati snagu. Promisli pažljivo o svakom jebenom udarcu, Toni i za Boga miloga, nemoj da praviš šou. Samo jebeno pobedi.

Sergieve reči mu odzvanjaju u glavi jasno i glasno. Seća se svakog pravila kojeg ga je stariji naučio i ceni ih, živi poštovaći svako od njih. Može da oseti da je Sergio ponosan, primeti širok osmeh u uglu njegovih usana gde stoji izvan ringa.

Logan je besan. Njegov proračunski pogled je izbrisan, zamijenjen gnevom i odlučnošću; pogled koji Anthony previše dobro prepoznaje. I onda trči prema njemu, hvatajući ga nespremnim, i izbacuje krošeji koji on ne očekuje, u pratnji nekoliko opakih kratkih direkta.

To kompletno dezorijentiše Anthonyja na sekund i zacrni mu se ispred očiju dok korača unazad, telo potreseno. Može da čuje Sergiev slabašan glas u pozadini, reči upućene njemu da se sastavi i vrati nazad u igru. Logan mu se približava i nada se prednosti zbog njegovog palog stanja, ali Anthony podiže glavu – krenuvši napred i udarajući ga u slepoočnicu dovoljno snažno da ostavi Logana bez reči.

Anthony procvili kroz zube. Glava mu je i dalje u magli zbog bola od prošlog udarca i naginje glavu unazad da se pribere.

Logan izgleda napetije nego pre, usta uvijena zbog ljutnje i pokuša da dostavi vertikalni udarac koji je pažljivo blokiran sa Anthonyjeve strane. On uspe da se povrati s dva direktna udarca koja nateraju Logana da padne na leđa.

Kao što je Sergio predvideo, Logan se umara. Nastavlja da trči napred pokušavajući da ga udari, bez da razmisli šta uopšte radi ili kako to radi. Pokušava da iskoristi svaki slobodni trenutak gde se Anthony povlači unazad da bi dozvolio svojoj izdržljivosti da ostane na površini.

Kraj se dešava brzo.

Logan izbacuje aperkat kada dečak spusti gard, ali mu on brzo uzvraća duplim direktom. Svu svoju snagu usmerava u tih zadnjih nikoliko udaraca, pravo u Loganovu facu i čovek se ruši pred njim. No, Anthony ne staje. Nastavlja da ga udara, štiteći svoje lice u isto vreme.

Nastavlja sve dok ne vidi krv koja leti iz Loganovog nosa i dok ne padne pravo na pod.

Prizor krvi ga naježi. Očigledno je da pobeđuje, da je daleko ispred njega i da je njegov protivnik onesposobljen. Nasilje koje ga je jednom prestrašivalo, sada je njegova snaga.

Dok gusta tečnost boji njegova prsa i čak i kad Logan moli za milost, Anthony ne staje.

Tek kada čovek pada na kolena i stuši se pokraj njegovih nogu, unakažen od silnih udarca, pištaljka se oglašava ponovo.

Pobedio je.

Anthony trepne, vraćajući se nazad u realnost i registruje okolinu. Ljudi uzvikuju njegovo ime i baca pogled okolo, primetivši Sergia koji stoji kraj ringa sa olakšavajućim osmehom, ponosan.

"Pobednik večerašnje borbe je Anthony Martínez!", sudija uzvikuje, podižući njegovu ruku u vis.

Publika se ponaša poput varvarina, navijajući toliko glasno da sve odzvanja u Anthonyjevim ušima, ali ne može da se žali. Oni navijaju za njega i to je dovoljno da mu se raspoloženje popravi.

Brzo nakon toga, masa se razilazi, pribijajući se uz bar kako bi naručili još koje pivo pre nego što sledeći meč za sat vremena počne. Anthony klimne glavom sudiji, kada mu preda kovertu punu lepo složenih stotki dok izlazi iz ringa, tražeći Sergia u gužvi.

"Toni!", čuje njegov glas pun sreće. Istog trenutga povlači Anthonyja u zagrljaj, stegnuvši ruke oko njegovog vrata. On se trgne, još uvek osećavši zadobijene udarce od Logana, ali lako se opušta. "Jebeno si ga razbio! Znao sam da ti to možeš! Tako sam ponosan na tebe!"

Anthony se smeška od uha do uha dok se polako odvaja od Sergia, crvenilo u njegovim obrazima zbog pohvale. Ničije reči mu ne znače kao Sergiove.

"Hvala ti. Ne bih to mogao učiniti bez tebe."

Sergio klimne glavon – jer zna da je to istina – i onda ih oboje povlači do svlačionice.

Kada je konačno zadnja kap krvi obrisana s Anthonyjeve kože i kada se istuširao i obukao u svoju normalnu odeću, napustili su zajedno podrum skladišta. Nikada nisu ostajali da gledaju druge mečeve, samo da obave to šta imaju i to je to.

Sergiov osmeh izgleda kao da ne može biti izbrisan s njegovog lica, čak i da pokuša i to samo poboljšava njegovo već dobro raspoloženje. Pobeda mu uvek daje dobar osećaj. Oseća se opijeno zbog same senzacije i zbog koverte pune para koje drži kao znak njegovog trijumfa.

Kad izlaze iz mutnog skladišta, napolju spazi Serenu.

Kada ukrste poglede, Serena istog trena jurne ka njima. Skače na telo njenog najboljeg prijatelja i Anthony je spremno dočeka otvorenih ruku. Devojka obavija svoje noge oko njegovog struka i on je čvrsto drži uz sebe. Oseća vrtoglavicu i negovo telo se strese zbog hladnog vazduha.

Serena vrisne kada se spušti nazad na zemlju, osmeh na njenom licu.

"Da li si pobedio?"

Anthony klimne glavom i podiže kovertu. "Možeš se jebeno kladiti da jesam."

"Jebo te, da!", Serena se toliko smeje da izgleda bolno. Podiže šake u vazduh, sva srećna. "Kako je bilo? Da li si povređen?", pogleda u Sergia. "Da li je povređen? Ako jeste prva pomoć je u au-"

"Serena", dečak je prekida i izdahne. "Dobro sam. Minimalni udarci."

"Znaš li kako je sjebao Logana? Bilo je krvi", Sergio objavljuje zabavljenim tonom.

"Stvarno?", njene oči se pune zadovoljstom – samo bi ona bila uzbuđena na spomen krvi i zato je Anthony obožava. "Sranje, kako bih želela da sam mogla da vidim to, u kurac!"

Jedno od najvažnijih pravila podzemnog borbenog kruga je da mora, pod svaku cenu, da ostane tajna. Ipak je to ilegalna, tajna organizacija i osnivači ne žele da iko sazna za to. Nema snimanja, nema slika i apsolutno nikakvog traga na kraju svake brobe.

Serena nikada nije videla Anthonyja u akciji. Videla ga je na treninzima, kada je udarao jastučiće koje je Sergio držao za njega ili kada je udarao vreću. Ali to je samo mali deo onoga u šta se Anthony pretvara u ringu kada je u svom elementu.

"Jednog dana", Anthony joj obećava sve jedno. Prebacuje svoju ruku preko njenog ramena i približava je sebi. "Jednog dana."

Serena se privija uz njega i oči joj bljesnu.

"Hajde. Idemo kući."

Ona podiže obrvu i puhne. "Kući? Ne? Ne idemo kući."

"Ne? Gde ti onda ideš?"

"Ne ja. Mi. Imam iznenađenje za tebe", Serena kaže veselo dok tako zagrljeni hodaju prema autu sa Sergiom pored njih. "Počinje u baru, a završava se u striptiz klubu."

-

knjiga inspirisana mojoj ljubavi prema boksu, koji verovatno nikada neću da treniram, i jednom snimku mog idola kako boksuje
nadam se da će vam se svideti
love you to the pluto and back
xoxo