"Treba nam kućna pomoćnica." Hoseok me je naterao da počnemo sa čišćenjem našeg stana iako sam ga preklinjao da to ostavimo za vikend, mada njegovo oko može da primeti i najmanju trunku prašine,te je morao sve da počisti.

"Ćuti i briši." poprilično mu smeta moje žaljenje isto koliko i meni njegov perfekcionizam. Mučno sam pomerao ruke nesinhronizovano ne trudeći se da učinim staklo čistijim dok je Hoseok radio punom parom. 

"Duguješ mi maraton South Parka kad se vratim." 

"A gde ideš?"

"Aleksis radi treću smenu večeras i zamolila me je da pričuvam Veslija pošto je bolestan. Poprilično je pobesnela kada je saznala." 

"Zašto jednostavno nije pitala svog dečka?"

"Radi sa njom."

"Onda što pre završiš, pre ćeš otići i pre ćemo gledati South Park. Sad,prekini da kukaš." ponovo, ispustio sam jecaj očaja i lenjosti ne pomerivši se od početnog položaja.

♡

Aleksis mi je objašnjavala koji lek kad Vesli treba da popije,da mu stalno merim temperaturu. Vidno je bila zabrinuta za njega i nije joj bilo baš za pravo što radi treću smenu kada je bolestan. Iako pokazuje netrpeljivost prema Vesliju ponkad, vidim da ga stvarno voli i da se oboje malo potrude, svima bi pokazali svoj pravi odnos kao brat i sestra. Čak i smatram da bi Aleksis bila usamljena da nema njega iako više vodi računa o njemu nego o sebi. Za ovo malo vremena koje sam proveo u njihovom stanu, nije se odvojila od njega već mu stalno pričala kako ćemo se dvojica provesti celu noć zajedno i Vesli se jako radovao.

"Ne znam šta bih bez njega." rekla je dovoljno glasno samo kako bih ja čuo dok se Vesli zagledao u crtani film "hvala ti što si pristao da ga pričuvaš."

"Prilično si osetljiva kada je Ves u pitanju." klimnula je glavom

"Isto kao i ti." složio sam se sa njom,ali nisam potvrdio na glas. Jedna od stvari u kojoj se Aleksis i ja slažemo, to da smo slabi na decu iako ona, za razliku od mene, ne pokazuje javno uvek. 

Vesli, uprkos tome što je bolestan, napravio je listu stvari koje ćemo raditi ne bi li se zabavili. Prilično je inteligentan dečak, ćutljiv na predavanjima, a pokazuje izuzetne rezultate i među najboljima je u grupi. A takođe ima odlične ocene u redovnoj školi, mada ne voli time da se hvali. Pričao mi je da mu nedostaju roditelji, često razgovaraju preko video poziva, ali i prema tome, ne kaje se što je pošao sa Aleksis. Umeju i da se posvađaju, ali isto tako ne mogu da žive jedan bez drugog što su mi večeras i pokazali. 

"Aleksis mi je ostavila šifru od Netflixa. Ne znam koje serije volite, pa ćemo naći neke što je ona skoro gledala." nakon što sam skuvao čaj za Veslija i izabrao najtoplije ćebe, nas dvojica smestili smo se ispred televizora u dnevnoj sobi.

"Nema potrebe da mi persiraš. Večeras smo drugari." 

"Okej onda. Izaberi seriju." malo nesigurno, obratio mi se bez tog "Vi" dodavši mi daljinski upravljač. "Aleksis mi ne dozvoljava sve da gledam"

Ostatak večeri proveli smo u gledanju i serija i crtanih filmova, igrajući razne društvene igre, video igrice i bojeći bojanke,ali ni u jednom trenutku nije pokazao da je slab,a ja sam naravno povremeno spustio ruku na njegovo čelo proveravajući i izmerio temperaturu. A takođe neprestano mi je ponavljao kako bi ovo trebali češće da radimo jer smo sada zvanično najbolji drugari.

"Met nikada neće da boji sa mnom bojanke. On samo izabere sliku,a ja sve ostalo obojim." jadio se dok smo razmenjivali bojice. Zadovoljno je pogledao sliku koju smo zajedno obojili i zaklopio bojanku "jedino me vodi na košarku kad on ima trening. A znam da ima trening svakog dana."

"Zar ti se toliko ne sviđa?Ipak je dečko tvoje sestre." iskreno, nije kao da je meni bio previše gotivan,ali Vesli očigledno svima, kojima može, stavlja do znanja. 

"Čak se i bunio za to takmičenje...ups nisam smeo to da kažem." prekrio je usne šakom na ono što je rekao iz očiglednog razloga, nisam trebao da znam. Nisam ni hteo da izvlačim dalje informacije iz njega, ali moja netrpeljivost prema njemu postaje samo jača. 

Prođe neko vreme,a samim tim došlo je Veslijevo vreme za spavanje, stoga morao sam da mu dam predodređenu terapiju. Trebalo mu je dugo da se uspava,te sam ga milovao po kosi ne bi li to brže izveo jer vreme prolazi,a Aleksis je bila striktna po tom pitanju. Kako je on tonuo u san, tako sam i ja zajedno sa njim.

  ♡  

Zraci Sunca koji su dopirali sa prozora razbili su mi san. Protrljao sam oči i glavu shvativši da sam i dalje pored Veslija koji je spokojno spavao ne pomerajući se iz pređašnjeg položaja. Određeni delovi tela su mi utrnuli od nezgodnog položaja u kom sam se do malo pre nalazio,te sam pokušao da se otarasim neprijatnog osećaja. Protegao sam se par puta na obe strane pre nego što sam ustao i uputio se u kuhinju.

Pripalio sam cigaretu dok sam čekao da voda za kafu proključa jer nisam onaj tip osobe koji puši uz kafu. U tom času, Aleksis, kao da je jure furije, uletela je u stan. Uzevši mi cigaretu iz usta ugasila je i  povela za ruku.

"Moraš odmah da se sakriješ!" zbunjeno sam je pratio do njene spavaće sobe. Nije mi dala da progovorim ni reč,a samo je govorila kako će mi sve objasniti kasnije. Otvorila je širom orman i bukvalno me ugurala unutra ostavljajući mali otvor kako bih mogao da dišem.

"Objasniću ti posle, obećavam!"

Isfrustrirano, udahnuo sam i zakolutao očima pateći za neispušenom cigaretom. Zgrčen i onesposobljen da se imalo pomerim bio sam u poprilično malom prostoru i svaka sekunda je falila da dobijem napad klaustofobije. Gužvao sam razbacanu odeću i donji veš od kog mi je postajalo sve više neprijatno.

"Kako je Vesli? Još uvek spava?" dubok glas začuo se u glasno škripanje vrata kroz prostoriju,te sam odmah zaključio da je to Metju i zašto sam bačen u orman. Aleksis je odgovorila potvrdno udelivši mu po koji poljubac, parajući mi uši uz zvuke koji su dolazili sa njima. 

"Dobro je. Zamolila sam Džejn da ga pričuva."

"A gde je ona sad?"

"P-pa, verovatno je otišla pre nego što se vratili." nesigurna u svoju laž i to se osetilo u njenom glasu. Kako sam mogao da vidim kroz maleni otvor, tumarala je sobom levo-desno.

"Hej, smiri se. Zašto si tako nervozna?" privukao ju je u zagrljaj ljubeći je duže no malo pre. Kolutao sam očima što sam morao da prisustvujem i kroz ovako mali okvir, te radije bi se ugušio u ormanu. 

"A Veslijev učitelj mu nije dolazio u posetu?" naglašavajući reči učitelj i "nije",oholo je pokazao da je zadovoljan što me nije zatekao i vidim da bi nastao skandal da me je video. 

"Bio je prošlog jutra kad se vratio sa posla. Ne znam stvarno zašto imaš toliki problem sa njim."

"Ne volim da te viđam sa drugim momcima. U vezi smo i nadam se da ti je to jasno."

"Samo zato što smo u vezi ne mora da znači da ne mogu imati drugove!" piskav zvuk oglasio se iz mog džepa u naravno ne najboljem trenutku,te sam što pre pokušao da suzbijem zvuk uz prevrtanje u ormanu.

hobi: south park će morati da sačeka.
moram da završim nešto

"Hoseokkk!" izgovorio sam najtiše moguće uz par psovki na Hoseokov račun što me odao

"Šta se to čulo?Mislim da dolazi iz ormana." teškim koracima kretao se ka mom tajnom mestu postavljajući me u mat poziciju.

"Ja ništa nisam čula!Hajde da proverimo kako je Ves!" povukla ga je za ruku,te izvukla iz sobe. Istog momenta izleteo sam iz ormana pokušavajući da dođem do vazduha. Prošao sam rukom kroz kosu uputivši se ka izlazu. U sobi pored, Aleksis mi je rukom pokazivala u kom pravcu da se krećem. Trčao sam kroz dnevnu sobu i kuhinju,te usput prosipao proključalu vodu na koju sam odavno zaboravio. Napravio sam veliki nered, izgoreo na vrelu vodu dok sam pokušao da očistim. 

"Izađi, on će te videti!" gurala me je ka izlazu

"Platićeš mi za ovo, kunem ti se!"

Isterala me i brzo zaključala vrata stana. 

"Čije su ovo cigarete?" dobro sam mogao da ga čujem

"Sranje..."