Damir: Jesi li spremna?
-Stavljala sam poslednji sloj konture, izgledala sam očajno.
Ja: Nažalost.
Damir: Hajde onda, idemo.
Ja: Ne dodiruj me, molim te.
Damir: Prekini, držaćeš me za ruku, kao prava žena.
-Držao me je za ruku, te stare i hrapave ruke su mi ledile krv u žilama, i isto tako palile vatru da ga ubijem. Izašli smo, a oko nas je bilo bar 15 nepoznatih osoba, ostrvo je bilo ukrašeno, a matičar nas je čekao na odprilike 30 metara od nas.
Damir: Hajde draga moja, ljepoto.

-Oko nas se čuo aplauz.

Matičar: Dragi gosti i mladenci, ovde smo se okupili, da venčamo ovo dvoje mladih ljudi.
Damir: Predji više na stvar.
Matičar: Da li vi, Damire Deliću, uzimate za zakonitu suprugu, ovde prisutnu Natašu Ivanović?
Damir: Da.
Matičar: Da li vi, Nataša Ivanović, uzimate za zakonitog supruga, ovde prisutnog Damira Delića?
Ja: Ovaj, ja.. -Kroz glavu su mi prošle sve one batine i udarci koje sam dobila ovih dana.
Damir: Posramila se malo, znate, uzbudjena je. Hajde ljubavi, govori. Izgovori to "Da"

Vojke: Ne tako brzo.

-Okrenula sam se, i iza sebe videla najdraža lica. Kako su dospeli ovamo? Nisam znala ali sam se radovala.

Amadeus: Ruke u vis brzo. -Sva trojica su držala pištolje.
Damir: Dodjavola, šta ćete vi ovdje? -I Damir je izvadio pištolj.
Cile: Bolje skloni taj pištolj, imaćeš posledice.
Damir: Lupetaš mnogo, momak. Pobiću vas sve, sve ste mi pokvarili.
Policajac: Damire Deliću. -Iza mojih se pojavila policija, valjda je to bio deo njihovog plana, ipak su bili previše inteligentni.
Damir: Šta se dešava? Sa kojim pravom upadate na moje vjenčanje? Bolan, masakr ću napravit.
Policajac: Držao si devojku na silu, i to nazivaš venčanjem?
Damir: Samo što nije rekla da, zar ne ljubavi?
Ja: Rekla sam ti, da će me pronaći. A koštaće te tek sve ovo, i ove modrice.
Damir: E ku*vo jedna, vidjet ćeš.
Policajac: Pričaj tiše skote, više nećeš uspeti da se izbaviš iz zatvora.
Vojke: Kome ti "ku*vo"? Pazi šta pričaš ološu jedan, sad ću ti prosuti ceo šanžer u usta.
Policajac: Smiri se i odalji se od njega.

Srbija, Beograd. Par sati ranije.

Cile: Vojke, telefon ti zvoni, izlazi iz tog kupatila.
Vojke: Sekunda. Ko je?
Cile: Neki broj, nije Srpski. Evo prestao je da zvoni.
Vojke: Da vidim.
Cile: Dok ti izadješ, prodje večnost.
Vojke: Stigla je poruka, ovo je Španski, Amadeuse, dodji prevedi.
Amadeus: Daj da vidim to.

Ja sam Julia, verovatno ste vi porodica ove devojke. Kidnapovana je, nalazimo se u Kolumbiji na ostrvu Rosario Islands. Požurite, spasite je. Inače će se na silu udati za Damira.

Vojke: Molim? Damir? Kolumbija?
Cile: Šta se dešava?
Amadeus: Zovem policiju, idemo odmah tamo. Ponesite pune pištolje, ako zatreba.

Kolumbija,Rosario Islands.

Damir: Naplatiću vam ovo. -Drao se dok je ulazio u policijski helikopter.

Ja: Društvo.
Vojke: Nato..

-Potrčala sam i zagrlila ih, onako u venčanici, sa pregršt rana ispod šminke, svo četvoro smo bili u zagrljaju. Dok je ostatak policije teralo ljude da se razidju sa mesta.

Amadeus: Kako si?
Ja: Sad sam odlično. Hvala vam.
Cile: Kako si nas uplašila.
Ja: Izvinite drugari.. Kako ste me našli?
Vojke: Ispričaću ti sve, ali prvo idemo odavde. Uželeo sam te se.
Ja: I ja vas, nedostajali ste mi.
Policajac: Kako si? Fali li ti nešto?
Ja: Samo.. Neka nova odeća, ne osećam se lepo u ovome.
-Pokazivala sam rukom na venčanicu.
Vojke: Je li to.. Trag od krvi?
Ja: Ispričaću vam sve, samo da odemo, ne mogu više, nemam snage.
Vojke: On ti je ovo uradio? Jebaću mu mater, gde je taj zlotvor, gde je?

-Krenuo je da ga traži, ali sam mu ja prišla.

Ja: Nemoj, prošlo je sve, sada smo zajedno.
Vojke: Poludeo sam bez tebe mala, volim te.
Ja: I ja tebe volim..

Policajac: Doneli smo ti odeću, presvuci se i ulazite u helikopter, idemo. Verujem da ni vi ne želite, da se zadržavate ovde.

-Let je trajao, ja sam zaspala na Vojketovom ramenu, po prvi put posle nekoliko dana, da zaspem sigurno, a da ne brinem da li će me neko ubiti.

Ja: Ne, ne.. -Sanjala sam Damira, i buncala.
Vojke: Hej, šta je bilo?
Ja: Joj Vojke, san je bilo užasan.
Vojke: Ja sam tu, svi smo tu, ne brini molim te.
Ja: Toliko me je udarao..
Vojke: Šhhh. Ne govori ništa, biće ti gore ako se budeš prisećala. Uskoro stižemo, tu sam ja.
Ja: Hvala ti puno, hvala svima.

-Svi su mi pružili podršku, i dali znak da mogu mirno zaspati, jer su oni tu, i čuvaju me. Jedva čekam da se stabilizujem, i da saznam kako su me pronašli, iako sam bila izgubila svu volju i veru za bolje sutra, i time se prepustila svojoj propaloj sudbini. Toliko toga me je zanimalo ali me je ipak san opet obuzeo.

18. Deo je tu. Da li vam je drago što je Verona to jest Nataša spašena? I kako je Julija (žena koja je bila zadužena za njenu šminku) znala za Vojketov broj?
Vaša: SpontanaLažljivica《♡》.