- Hej, hej! Kako ste mi? Želim vam svima sretan početak nove godine i da ostvarite svoje ciljeve. Što se tiče nastavka, ovo je moj omiljeni i jako sam dugo čekala da ga konalno i vi vidite te se zbog toga iskreno nadam da će se i vama svideti. Ostavite po neki usputni i svoje mišljenje na kraju, a mi se čitamo uskoro... :* -

Tiho kucanje na vratima prekinulo je tišinu u mojoj sobi. Zaklopila sam časopis koji sam kupila prethodnog dana i odložila ga na noćni ormarić pored kreveta kada su se vrata blago odškrinula. Tata je provirio u sobu, a zatim i ušao i zatvorio vrata za sobom.

"Lori, možemo li porazgovarati?" Klimnula sam glavom i tata mi je pružio toplu šolju ispunjenu kafom, a onda i seo na rub kreveta. Prethodnih nekoliko dana nisam progovorila niti reči sa roditeljima. Izlazila bih iz kuće čim bi kroz poluotvoreni prozor začula kako crkva obaveštava da je upravo otkucalo devet sati ili bih samo sedela u sobi pomalo se skrivajući i od samog Luke. Još uvek nisam znala kako da mu kažem da bismo trebali otići za nekoliko dana.

Otpila sam gutljaj kafe i podsmehnula se. "Izgleda da samo mama ne zna kakvu kafu volim", povređivalo me je to.

"Nemoj je osuđivati, Lori. Znaš da je ona prosto takva. Ima previše obaveza na poslu i ne stigne se brinuti o detaljima." Iz nekog, meni nepoznatog razloga tatine poslednje reči su me još više povredile. Kakvu kafu volim piti nije bio detalj, jesam li se tog dana već nasmejala nije bio detalj, kako sam nije bio detalj. Ne samo detalj. Ne za nekoga koga zovem mamom.

"Ali ona nije ni pokušala biti drugačija. Nije se ni potrudila promeniti se makar i na samo ova dva i po meseca koliko smo ovde." Privukla sam kolena grudima i oslonila se na zid pored kreveta. "Zašto uopšte i dolazimo ovde ukoliko sve ostaje kao kod kuće?"

"Posao kojim se tvoja majka bavi zahteva potpunu posvećenost. Novi dokazi mogu se pojaviti u bilo kom trenutku i ona mora biti spremna na to."

"Ne verujem u to. Da stvarno želi mogla bi sebi napraviti raspored u kojem bi imala dovoljno vremena i da ode na plažu i da prošeta uz more i da samo sedne i popriča sa nama, o nečemu šta nije posao." Tata je skinuo naočare te jednom rukom počeo sklapati i rasklapati ručke. "Kada si je poslednji put video da se smeje? Sećaš li se? Ja se ne sećam. Sećam se samo kako svake godine nakon što se vratimo sa mora se žali kako joj koleginice iz kancelarije ni ne veruju da je bila na moru jer nije dobila boju."

Tata je uzdahnuo. "Ali tvoja majka je takva i moraš je prihvatiti. Ona ne može protiv sebe. Njoj je posao izuzetno bitan i zbog toga stvari kao što su odlasci na plažu, ispijanje koktel ili plivanje u moru padaju u drugi plan."

"Ali porodica joj ne bi trebala zbog posla pasti u drugi plan. Na kraju će to biti jedino što će joj ostati. Takvo ponašanje nije dobro za njeno zdravlje", prošla sam rukom kroz kosu pokušavajući pronaći prave reči kojima bih iskazala ono što mislim. "Isto tako, nema za pravo da govori i u tvoje ime. To što ste u braku ne znači da može reći da ste vi mislili da je tako najbolje ili da ste vi kupili avionske karte."

Tata je naglo podigao pogled i znala sam da su ga moje poslednje reči opekle. Nisam želela da pomisli da ja za njega mislim da je mlakonja bez sopstvenog stava samo sam mu želela dati do znanja da takvo ponašanje nije ispravno.

"Što se tiče toga, ja se samo nisam želeo svađati sa njom, no obećavam ti da ću popričati sa njom i pokušati je ubediti da ti ostaneš još neko vreme ovde", vratio je naočare na nos.

"Hvala ti." Kleknula sam na krevet i tako napravila nekoliko koraka te ga zagrlila. Spustila sam glavu na njegovo rame, a on mi je rukom nežno milovao kosu. Poljubio me je u čelo te ustao sa kreveta i krenuo ka vratima. Na kratko je zastao i ponovo se okrenuo ka meni.

"Obećaj i ti meni nešto. Obećaj mi da ćeš razgovarati sa mamom, ako ništa drugo onda joj bar zaželeti dobro jutro i laku noć svakog dana." Klimnula sam glavom i blago se osmehnula. Uzvratio mi je osmeh. "Ako želiš mogli bismo večeras malo prošetati, otići na sladoled možda."

"Zapravo, dogovorila sam se sa prijateljima da ćemo večeras malo prošetati." Klimnuo je glavom blago razočaran i pun razumevanja te izašao iz sobe.

Otpila sam još nekoliko gutljaja kafe koju mi je tata pripremio te iz ormara izvadila kratku teksas suknju i belu majicu na tanke brtele. Izašla sam iz kuće blago povlačeći suknju ka dole dok mi je nekoliko kraćih pramenova kose padalo preko lica.

Prošla sam pored terena na kojima sam nekoliko puta do sad bila gledati kako se Luka zabavlja sa prijateljima. Osetila sam kako je nekolicana dečkiju pogledala u mene. Zapravo, u toj suknji osećala sam se kao da svaki prolaznik gleda u mene. Upravo je zbog toga nikada nisam nosila, upravo se zbog toga nisam volela kupati na plažama prepunim ljudi.

Zemljanom stazicom spustila sam se na sad već gotovo u potpunosti praznu plažu. Ponovo sam blago povukla suknju ka dole, a zatim krenula ka krupnim stenama. Približivši se drvenoj kućici mahnula sam Davoru koji stajao na zadnjem izlazu i među prstima držao zapaljenu cigaretu. Klimnuo je glavom, a ja sam napravila još nekoliko koraka i našla se ispred kućice. Luka je sedeo na visokoj drvenoj stolici, okrenut mi leđima i jednom rukom oslonjen na šank.

"Hej", tiho sam rekla nakon što sam ga nekoliko puta dodirnula po ramenu. Ponovo sam se udaljila na nekoliko koraka. Okrenuo se i ostao iznenađen kada me je ugledao. Neko je vreme samo gledao u mene, a zatim mu je pogled brzo, gotovo nezametljivo, sklizao niz moje telo. Osetila sam kako mi obrazi polako počinju goreti i želela sam neprimetno, jednom rukom, ponovo povući suknju ka dole, no nije bilo moguće. "Nadam se da ne smetam."

"Ni govora. Samo te nisam očekivao", konačno je bio progovorio. "Ljudi, ovo je Lorena", mahnula sam svima i sa svih strana sam čula različita imena za koja se nisam niti trudila da ih zapamtim. Znala sam da ih neću videti više nikada.

Luka je ustao kako bi oslobodio stolicu za mene te mi se približio i pružio ruku. Spustila sam svoju ruku u njegov dlan te me je poveo do stolice, a zatim sam i sela na nju. Želela sam prekrstiti noge kao što sam to uvek radila kad sam sedela, no suknja mi je i ovako bila previše se podigla. Davor se vratio za šank te me ponudio pićem i upravo kada sam htela reći da bih želela samo jednu mineralnu vodu Luka se ubacio i rekao mu da mi napravi jedan od njegovih koktela.

Promatrala sam kako nekoliko devojaka na stolicama naspram mene razgovaraju na koju će plažu ići sledećeg dana. Luka je stajao odmah do mene, delila nas je samo malena praznina ispunjena njegovim parfemom. Pored moje ruke Davor je spustio čašu ispunjenu bistrom plavom tečnošću sa dve žute slamčice i jednako vedrim suncobrančićem. Zahvalila sam mu se, a zatim svuda oko sebe začula pljesak. Pogledala sam kako bih saznala šta se dogodilo i videla sam kako su dva dečka nedaleko od nas zapalila vatru.

Luka je krenuo ka njima i tada sam ga prvi put istinski osmotrila te večeri. Na sebi je imao teksas šorts koji mu je dosezao do kolena i jednako svetoplavu tanku košulju čije je rukave bio zavrnuo. Nikada ga do tada nisam videla takvog i sviđalo mi se ono što sam videla.

Uhvatila sam sebe kako još uvek sedim na visokoj stolici i smejem se promatrajući Luku kada su već svi otišli do vatre. Uzela sam koktel koji mi je napravio Davor te prišla ostalima. Luka se već bio smestio na jedno od četiri debla koja su nosila ulogu klupa, no na moje veliko iznenađenje u krilu je držao gitaru. Pronašavši malo slobodnog mesta sela sam naspram njega spuštajući čašu na kamenje.

Vazduh je bio prijatan i večernji se povetarac igrao među nama. Osetila sam kako mi kosa golica gola ramena. Luka je pevao dugo. Divila sam se kako niti jednom nije napravio pauzu između dve pesme kako bi došao do vazduha ili otpio malo vode, odnosno koktela koji je imao pored sebe. Shvativši već tokom prve pesme da ume da peva, prepustila sam se melodiji. Nisam slušala reči pesama, niti sam pevala sa svima ostalima, već sam se samo njihala u ritmu promatrajući kako peva zatvorenih očiju.

"Nova tura koktela!" Luka je ostavio gitaru i Davor je ponovo sve pozvao do bara. Sve se oko nas u trenutku ispraznilo te sam ustala i pokupivši svoj koktel, zaobišla vatru te sela pored Luke.

"Zašto mi nisi rekao da tako dobro umeš da pevaš i sviraš gitaru?" Posmatrala sam ga dok sam kroz slamčicu ispijala koktel.

"Samo se nikada nismo dotakli te teme. Moje sviranje gitare je nešto poput tvog slikanja. Ovo su retke prilike kada to radim pred drugima", nasmejao se kada mi je pramen kose nošen vetrom zalutao u usta.

"Izgleda da i ti i ja imamo neki delić koji čuvamo samo za sebe i svoju dušu", klimnuo je glavom, a ja sam sasvim spontano spustila svoju na njegovo rame. Promatrala sam kako se devojke guraju oko šanka u želji da se što pre domognu novog koktela koji je Davor tako vešto pripremao. "I koja od njih ti se sviđa?" Nisam znala zašto sam to pitala.

Luka je nekoliko trenutaka samo nastavio sedeti u tišini, verovatno iznenađen pitanjem koliko i ja. "Od njih? Ni jedna."

Ne pomerajući glavu sa njegovog ramena pogledala sam u njega. Osetivši to i on je spustio pogled. Samo milimetri ispunjeni večernjim povetarcem delili su naša lica. Spustila sam pogled sa njegovih sjajnih očiju na njegove usne i nastala je tišina. Ona tišina. Tišina u kojoj sve oko vas staje, tišina o kojoj su mi svi govorili. Bože, koliko je taj trenutak bio pravi za poljubac. I uradila bih to. Poljubila bih ga, sigurno. Poljubila bih ga da mi u ušima nisu počele odvazanjati njegove reči koje je prečesto ponavljao, one kojima mi govori da ne želi završiti kao njegov otac. Ubrzo njegov glas pretvorio se u glas moje majke koji mi je govorio da moramo otići ranije i da su nam karte već rezervisane. I griža savesti je počela da me izjeda.

Osetila sam kako mi suze očaja naviru na oči kada mi se neprimetno približio, a zatim i znatno olakšanje nakon što mu je Davor doviknuo da ubaci malo drva u vatru kako se ne bi ugasila. Udaljila sam se od njega te spustila pogled i uzela čašu kako bih otpila malo koktela, no nije ga više bilo.

"Doneću ti drugi", uzeo mi je čašu te na trenutak nestao iza drvene kućice kako bih ga već narednog časka obasjalo svetlo iz unutrašnjosti bara. Videla sam kako kroz zube govori nešto Davoru na uvo. Lice mu je bilo preplavljeno razočarenjem, a ja sam znala da sam napravila sebi problem.