Odjednom me je gurnula i odmahnula par puta glavom glavom.

-Šta je bilo?!-pitao sam iznenađeno-Ne ljubim se dobro?

-Ne,samo...-udahnula je duboko-Ja...Ne mogu ovo.

-Šta ne možeš?Pa ti si mene prva poljubila juče,šta je sad problem?!

-Ma samo...To je bilo prijateljski,a ovo...Danijele,ne treba mi dečko ni ništa slično!

-Ali...Mislim,ne želim ni ja to,samo...

-Šta?!Ovo definitivno nije prijateljski!

-Dobro,Čes,ne ljuti se odm...

-Nemam ništa protiv da budemo samo prijatelji,ali ovo...-pokušavala je da objasni nešto rukama,ali sam je prekinuo.

-Ne brini,Čes.-stavio sam joj ruku na rame-Razumem te.Neću da te nagovaram ni na šta,samo...Sve će se srediti,ne brini.

Tad me je zagrlila.

-Hvala ti.-tiho je rekla i osetio sam kako mi se rame nakvasilo od njenih suza.

-Nema za šta.Prijatelji za to služe,zar ne?-pogledao sam je pravo u oči kad sam se malo odmakao od nje,a ona me je ponobo zagrlila.

Kao što sam rekao,volim ovu kancelariju...

***

Few days later...

-Kako me nerviraju!-zarežala je sama za sebe i jako zagrlila svoje knjige.

-Šta su uradili?-pitao sam ležerno-Jel trebam opet da se ubijam?

-Idiote...-promrmljala je i šutnula ispod stola,a onda se nasmejala.

-Dobro,neću da se ubijam,ni nikog drugog neću da ubijem,samo mi reci šta su pastični debili uradili.

-U stvari...Nisu uradili ništa,samo...Nekad sam malo ljubomorna na njih.

Na ovo sam se stvarno slatko nasmejao.

-Zašto bi,pobogu,bila ljubomorna na njih!?

-Ne deri se tako,čuće te!-zarežala je i pogledala ka drugom kraju dnevnog boravka gde je sedelo popularno društvance.

-Ok,ali zašto si ljubomorna na njih,Čes?Mislim,zar je super da budeš plastična idiotkinja?

-Ne,ali...Stvarno je extra kad ti se svi dive i zavide ti.

-Znam kako je to.

-Onda znaš i zašto želim to.

-Znam...Dakle,još jedna operacija!

Lupila se počelu i uzdahnula.

-Šta sad opet?!-pitala je beznadežno-Pa nismo u vojsci,pobogu!Tebi je Čejs nešto uradio sa mozgom!

-Nije,barem koliko ja znam.Ali ova misija će ti se svideti milion posto!

-Hajde,reci...

-,,Učiniti Česku superpopularnom''.Ok,vidimo se u onom kafiću za pola sata.Vidimo se!

Naglo sam skočio sa neke fotelje na kojoj sam sedeo i otrčao nekud.Koji sam ja genijalac...

***
-Gde si ti do sada?!-pitala je besno ustajući sa barske stolice na kojoj je sedela.

-Sorry,Čes,malo kasnim.-odgovorio sam sedajući pored.nje.

-Malo?!Ako je malo sat vremena,onda da,malo!

-Izvini,ali sam pravio spisak.

-Kakav spisak?!-pogledala me je kao najvećeg ludaka.

-Spisak za kupovinu.-rekao sam kao da je to očigledno,što meni i jeste bilo,ali njoj očigledno nije.

-Kakva sad kupovina?!

-Oh kako si ti glupa...Ne kapiram kako imaš onakve ocene!Idemo da kupujemo odeću,obuću,idemo kod frizera...

-Zašto?!

-Pobogu,Česka,pa ne možeš da budeš popularna ako nemaš super stvari!

-Danijele,te super stvari koštaju!

-Zašto tebe to zanima kad ja plaćam!?

-Šta?!Ne!Nema šanse da ti plaćaš sve to!

-Zašto ne?Pa nije baš da nemam pare.

-Sve jedno,ne možeš da trošiš za gluposti!

-To nije glupost,Čes,samo hoću da sve bude super.Hajde,krećemo!-ustao sam i povukao je za ruku.

-Gde idemo?-pitala je smoreno.

-Da ti kupimo novu odeću.-odgovorio sam,na šta je ona zastala.

-Čekaj malo...Šta fali mojoj odeći!?

Napravio sam neku facu šlogiranog pileta i odmerio je.

-Izvini,Čes,ali retro stil je...Pa,retro!Zastareo!

Nisam hteo da joj slomim srce,pa sam se trudio da budem što blaži,a prava reč za njenu odeću je...Kupio joj Kremenko za rođendan.Mislim,znam da neki vole taj retro stil,ali ovo je preterano!Mislim,onaj pleteni džemper barem dva broja veći i široke sive pantalone joj ama baš uopšte ne stoje!Brate,lepa je,zašto to i ne pokaže?!Valjda joj nije ceo orman pun ovakvih...Stvari?Ne znam kako drugačije da nazovem ta čuda.

-Pa meni se sviđa.-odgovorila je sa gorčinom u glasu.

-Ali ne sviđa se ostalima,a glavna odluka popularnih je da brinu šta se drugima sviđa,ne njima!

-Kako god,i da kupim takvo nešto,gde ću da nosim?Ne izlazim baš puno,znaš?

-Ok,kupićemo nešto za školu,ali...Da li skoro ima neka žurka ili nešto?

-Odakle ja znam?!Znam samo da mene niko nije zvao!

-Nema veze,imam ideju...-promrmljao sam i ispričao joj nešto čega sam se setio.

FLASHBACK

Few days ago...

-Danijele!-do mene je dotrčala ona plastikanerka-Bože,da li si dobro?

-Da,ali ne zahvaljujući t om bratu.-odgovorio sam mrzovoljno.

-Trsbao si da mi kažeš za to,popričala bih sa njim!

-Sorry,ali ti nisi baš prva osoba koju bih pitao za pomoć.

Tužno je pogledala u pod i zagrizla donju usnu,pa.mi je skoro bilo žao nje.Kažem skoro.Uzdahnula je jednom,a onda pitala:

-A ako te oraspoložim?

-Slušam...

-Ovaj...Ja i neko moje društvo pravimo neku VIP žurkicu za par dana,pa...-pružila mi je neku kao pozivnicu-Bilo bi super da i ti dođeš -izvadila je još jednu pozivnicu-Evo,povedi i onog svog druga.

-Čejsa?!-pitao sam zbunjeno.

-Da,njega!-nasmejala se.

-Ok,videćemo.Hvala ti.-nasmejao sam se nekako i mogao sam da osetim kako joj raspoloženje raste.

-Nadam se da.ćeš da dođeš!Mislim...Dođete!-zbunjeno je rekla i otišla sa onim svojim društom.

Hm,za nekog popularnog je baš zbunjena...Ili to samo radi zaljubljenost.Pogledao sam u pozivnicu i prvo mi je zapalo za oko:

Za gosta i njegovu pratilju/pratioca

Hm,ovo nam možda nekad i posluži...

FLASHBACK END

-O ne,ne,ne,ne i ne!-počela je kao luda da odmahuje glavom kad sam joj ispričao svoj plan-Ne.želim više da idem ni na jednu žurku,a naročito ako će Dejmon da.bude tamo!

-Možda i neće.

-Naravno da hoće!Antoanela mu je sestra,sigurno ga je zvala!

-Ok,ali nešto zaboravljaš...Ja sam tu.Niko ti ništa ne.može pored mene.

-Sve jedno neću!

-Nisam te ni pitao da li hoćeš,ideš i kraj.-rekao sam i povukao je opet.

Prvo se malo bunila,ali se onda opustila i s vremena na vreme progunđala nešto.Konačno,stigli smo do tržnog centra i ušli.Hm,ovde i nije toliko loše.Mislim,bolje je u Majamiju,ali nije ni ovde loše.Osim što je sve okolo ukrašeno u božićnom stilu.Malo prenatrpano,ako mene neko pita.Jedno dva sata smo kupovali svakakve stvarčice potrebne svakoj devojci(ne pitajte me kako znam sve to),a onda je došao red za stvari za žurku.Inače,žurka je večeras,tako da moramo malo da požurimo.Nisam rekao ni Čejsu da idemo...Nema veze,ako neće da ide,ne mora.Ali ob će hteti zbog Lore,tako da će sve biti ok.Prva stvar koja nam je trebala bila je odeća.Jeste da smo već puno stvari kupili,ali ovo mora da bude nešto ekstremno.Ušli smo u neki butik i počeli da šetamo kroz onaj lavirint onih čuda na koje se kači odeća,kako god da se oni zvali.Konačno,zaustavilu smo se kod dela sa haljinama.

-Ne volim baš haljine.-promrmljala je.

-Ne brini,bićeš divna Čes.Hajde,izaberi neku.

-Neću ja da biram!Uradi ti to umesto mene,ti znaš šta voli ta elita.

-Nije fora ja da izaberem,izaberi ti,obuci se i dođi da vidim,pa da idemo dalje.Treba nam još obuća,nakit,šminka i frizura,a posle zovemo ono dvoje i idemo!

Oh,ok...-rekla je i počela da razgleda,a ja sam otišao na drugu stranu.

Jedno 15 minuta sam pričao sa onom prodavačicom kad me je Česka tiho pozvala.Otišao sam do svlačionice i u trenutku sam...Ostao bez teksta.Misli,ozbiljno...

-Šta?!-pitala je zabrinuto-Šta ne valja?!

-Sve je ama baš perfektno!Spremni smo za žurku,jej!

..................................................................
Mnogo,mnogo,mnoooooogo mi je žao što nisam pisala,ali znate već,škola!I hate that!Dakle,prijavila sam se za takmičenje,tačnije svoju priču.Takmičenje se zove WFFC,sve možete da vidite na oficijalnom profilu WFanfictionContest i mada se još ne glasa,kad bude došlo vreme,setitie se mene :D LYSM

SweetyEvil