Koji sam ja genije...Stvarno,ne znam kako meni na pamet padaju ovako fenomenalne ideje.Mpraš da budeš Danijel Voker da ti nešto ovako poremećeno,a tako super padne na pamet.Počinjem da se plašim za svoje mentalno zdravlje,ali nemam baš vremena da razmišljam sad o tome,plan je važniji.

-Društvo...-konačno sam rekao nešto-Imam fenomenalan plan.

-Možeš i da nas prosvetliš,hvala.-rekla je Česka sarkastično

-Naravno,ali ne ovde.-šaputao sam da me neko ne čuje-Može neko da nas čuje i onda sve propada.Da se nađemo negde posle časova?

-Dnevni boravak.-rekla je Lora,ali mi je to više zvučalo kao pitanje.

-Ne!-nezadovoljno sam odvratio-Mora negde van škole,gde nema šanse da nas neko čuje.Možemo valjda da izlazimo u grad?

-Da.-odgovorio je Čejs-Do 10 uveče.

-To je i više nego dovoljno.Znate li nego mirno mesto sa dobrom hranom?-pitao sam.

-Ah,samo o tome misliš...-Česka se lupila po čelu-Jel ti hoćeš da se dogovaramo nešto ili samo da ždereš?!

-Ok,ok,reci bilo gde,samo nemoj da se ljutiš.

-Oh,dobro...Ima jedan kafić u centru,imaju odličan nes.-odgovorila je zamišljeno.

-Odlilno!Videćemo se tad da vam ispričam moj fenomenalni plan!-viknuo sam i skočio sa stolice kad se čulo zvono za kraj ručka,a onda krenuo ka kabinetu za matematiku.

Još jedna tura smaranja kod Džejmsa Bonda...Dobro,istrpeću,a posle ću lepo da objasnim ekipi svoj fenomenomenalni plan.

***
-Zašto je toliko hladno?!-pitao sam iznervitano trljajući ruke dok sam drhtao.

-Zato što je zima,genije,i pada sneg!Prestani više da kukaš!-ćušnula me je Česka blago,dok su se zaljubljeni golupčići žvalavili ispred nas.

Zaista ne kapiram kako se već toliko vole kad su se tek...Pa,tek su priznali jedno drugom da se vole,a već se žvalave po ulici!To čak prelazi i moje granice normalnog ponašanja!Za nedelju dana ću da saznam da će da se venčaju,a za mesec će da me pitaju da budem kum njihovoj deci.Ipak,ovde je.mnooogo hladno!

-Izvini,Čes,ali sneg i nije baš popularan u Majamiju,a i ne volim ga puno.

-Molim?!-zastala je odjednom-Ne voliš sneg?!

-Ne.-slegnuo sam ramenima.

-Ali...-bila je zbunjena-Ko još ne voli sneg?!

-Izgleda da ja.

-Pobogu,zašzo ga ne voliš?!Mislim,tako je lep,svetlucav,beo...

-Hladan.-dodao sam.

-Oh,koje si ti zanovetalo...-promrmljala je i prevrnula očima.

-Ne,samo ne volim sneg.Ni zimu.

-Dakle,ne voliš ni Božić?

-Ja to nisam rekao,samo ne volim ni sneg,ni zimu,a ne volim baš ni one kolače od đumbira.

-Da li postoji stvar koju ti voliš?!

-Naravno,samo nisam baš ljubitelj...Tih stvari.

-Oh,koja si ti dosada...Kako li ti onda proslavljaš Božić?

-Ne znam,ustanem oko pola dva,dva,najedem se,spavam još malo,opet nešto jedem,otvorim sve poklone,odrm uveče da se zezam sa frendovima i...To je to.

-Molim?!Ti to ozbiljno?!

-Da,što?

-Kako ti nije dosadno?!

-Ne,meni je super.

-Ah,kad nisi navikao na pravi Božić...A šta je sa porodicom?Valjda se okupite tad i proslavite zajedno,zar ne?

-Ne daj bože!-trgnuo sam se-To valjda treba da bude praznik mira,zar ne?!

-Pa šta ima lepše od provođenje vremena sa porodicom?

-Mogu do sutra da ti pišem listu.Za Božić mama obično ima neku specijalnu reviju,ćale isto radi nešto u kancelariji,ako ne,onda odu negde sami,starija sestra slavi sa dečkom,a mlađu ili meni uvale,ili ide kod bake i deke.

-A ti?

-Rekao sam ti.Ostanem kući i uživam.

-Uf,ne znam da li bih mogla i da zamislim da tako proslavim taj dan...

-Dobro,kako ga ti slaviš?

-Probudimo se oko 11,mama pravi palačinke,a posle svi zajedno doručkujemo.Onda ja i braća otvaramo poklone i igramo se sa našim hrčkom,a posle svi porodično idemo na sankanje i uveče,kad dođu baka i deka,gledamo maratone božićnih filmova i grickamo bakine domaće kolače.Klasičan Božić.

-Au,ja bih poludeo pored svega toga!

-Zašto?!

-Pa,brate,ne.mogu ceo dan da budem sa porodicom!

-Jo,kako me nerviraš!

-Kako god,i dalje mi je hladno.-opet sam promrmljao izavio se u jaknu,a ona je uzdahnula i odmahnula glavom.

***
Ovo ne bi trebalo da bude strašno,samo što će možda malo da boli...Auć,ipak puno boli!Ko me natera na ovo?!Ja sam sebe,izgleda.Dobro,ne brini,Deni,samo se strpi i onda ćeš da budeš srećan kad se osvetiš Dejmonu.Jedini problem ćebonda da bude Česka jer je rekla da ubije boga u meni ako samo još jednom samo pomislim da uradim ovo,ali biće.mi zahvalna kad onaj kreten dobije šta je zaslužio,i onda...Onda.će sve bit ok.Neko dolazi.Dobro,sve kako smo vežbali...Samo ne diši previše i biće sve u redu.Odjednom sa čuo neke glasove tipa:

-Da li si dobro?!Jel živ?!Bože!-i još puno,puno vrištanja.

Moj fenomenalni plan se obistinjuje...

***
-Bože,Danijele,zašto si to uradio?!-pitala je direktorka na ivici plača-Šta se desilo?!

Skoro mi je žao te žene,od kad sam ja došao,skoro svaki dan zamalo dobija nervni slom,ali ko joj je kriv?Ja nisam.

-Ma ništa...-promrmljao sam tiho,iako sam se jedva suzdržavao da se.ne nasmejem na njeno histerisanje.

-Kako ništa?!-vrisnula je i počela da ide gore-dole po svojoj kancelariji-Niko,ali baš niko ne pokušava da se ubije bez razloga!Samo mi kaži da.si to uradio iz zezanja i onda ja idem da se ubijem!

-Stvarno,gospođo Džonson,ne želim o tome da pričam...

Lepo sam ja rekao da sam psihopata.Ali nisam ja hteo stvarno da se ubijem,samo da tako izgleda,a onda...Onda ide moja savršena gluma depresije i za sve okrivim Dejmona i kraj priče!Nrkad stvarno mislim da nisam normalan,a nekad da sam najveći genije i glumac dostojan Holivuda.Ko još može ovako da odglumi ovakvo nešto?Samo ja jer sam ja najveći genije na kugli zemaljskoj.Najveći.Odjednom,čulo se otvaranje vrata i ušla je Česka.Pogledala me je pr o uplašeno,a kad je bacilanpogled.na zavoj na mom rulnom zglobu blago umrljan krvlju,prostrelila me je besnim pogledom,onim koji kaže da će da me ubije čim se ovo završi.Ma ništa ne brinem,biće ona meni zahvalna...Jednog dana.Nadam se samo da neće da.me ubije pre tog divnog dana.Opet mi treba moja savršena gluma...Ustao sam i rasejano prišao Česki,a.onda je zagrlio i počeo da plačem.

-On je za sve kriv,Čes...-rekao sam tiho kroz suze,naravno lažne.

-Ko?-pitala je isto tako lažnim zabrinutim glasom,ali veoma uverljivim.

-Znaš i sama da me.mrzi od kad sam došao!-viknuo sam i još jale zaplakao.

Ozbiljno,ovo je trebao da vidi neki filmski režiser,da dobijem neki dobar posao.

-Ko,Danijele?-sad je direktorka pitala-Ne plaši se,niko ti ništa ne sme.

-S-sigurno?

-Naravno!Niko ne sme da te povredi.

-Do-dobro...-promrmljao sam-Dejmon...

-Molim?!-pitala je iznenađeno.

-Mislio sam da je to prolazni,ali...Ali očigledno nije bilo.

-Šta?!

-On...Pretio mi je i rekao je...

-Šta je rekao?!

-Da će,čim se završi škola,da pošalje nekog da ubije i mene i moju porodicu.

-Molim?!To je uradio?!

-Da,ali nemojte da radite ništa,biće samo gore...

-Ne,neće u mojoj školi!-rekla je besno i istrčala napolje.

Ozbiljno ne znam kako trči u tim štiklama...

-Auć!Šta radiš to?!-pitao sam Česku besno kad me je ošamarila.

-Da li si ti normalan?!-vrisnula je-Rekla sam ti da ne radiš to!

-Daj,Čes,nije smak sveta,nisam se puno ni povredio.

-Ali si mogao,idiote!Ti si umobolan,mentalno poremećen,udaren u glavu...-ali je odjednom stala.

Zašto?Zato što sam je poljubio.Drugi put da se ljubim sa njom na istom mestu...Ozbiljno,zavoleću ovu kancelariju.

....................................................................

Hej,gajs!Kao što vidite gore,ovaj deo je posvećen jednoj toliko divnoj osobi da prosto ne mogu to da vam opišem.Ona je divna,dobra,daje najbolje savete i uvek me oraspoloži kad sam tužna.Prosto ne mogu da opišem kako je ona divna osoba,koliko je volim i obožavam,ti si prosto savršena!SupernaturalQueen14 ,volim te najviše na svetu,koliko god te ne poznajem uživo! <3

PS:Mini obaveštenje.Počela sam da pravim trailere i mnogo bi mi značilo ako bacite pogled na dosadašnje radove na kanalu https://www.youtube.com/channel/UCpQFK3f1mHHsCJ184E6wycg i pogledate te priče.Ako nekome treba trailer,tu sam :D

Volim vas sveeee!

SweetyEvil