Ćutim.Sedim sa prekrštenim rukama i ćutim mršteći se ko dete od tri godine.Prvo sam se svađao sa onom glupavom plavušom,jer su izgleda svi u njuhovoj familiji retardirani plavi idioti,dok su svi ostalu gledali u nas ne verujući svojim očima.Ako do sad niste shvatili,gospođa je advokat,što znači da voli da se svađa,kao i ja,ali nekad i meni prekipi.Dakle,rešio sam da ih sve potpuno ignorišem i ponašam se poput Bridžit kad mama neće da je vodi u park.Sedim i streljam ih sve besnim pogledom.

-Danijele...-počela je direktorka,ali sam ja nastavio sa.glumljenjem malog deteta.

Stavio sa ruke preko ušiju i počeo da vičem:

-Nananananananana,ne slušam!

-Ali...

-Lalalalalalalalalala,ne čujem ništa!Neću da slušam!-vikao sam pevušeći.

Svi su se međusobno pogledali i pogledima obaveštavali jedni druge da sam načisto poludeo.Kako i ne bih kad su ovakvi debili?!Čini mi se i da se jedan Rambo nasmejao,a drugi je neprimetno stavio ruku preko usta da ne uradi isto.E pa definitivno sam kraljina,čim sam uspeo njih da nasmejem.Kao da ja to već nisam znao...Mnogo žena je rodilo sinove,a moja je rodila kraljinu.Eto,odatle mi i nafimak Deni King.Prosto obožavam taj nadimak,ali je malo predugačak,tako da ovde koristim samo Deni,u nekom ekstremnom slučaju Danijel ili Dan,što mi je druki,hoću da kažem treći nadimak,ali ga ne.koristim skoro uopšte.Kako god,neka ova glupa plavuša priča šta hoće,moj pas nije nikog ujeo bez razloga,a nema šanse ni da sam mu ja rekao da to urafi.Mislim,nisam kukavica kao ovaj debil,radije ću da ga lupim pred svima nego da rizikujem da se mom psu nešto desi,ipak ga previše volim.A i moj pas ima dovoljan IQ da se ne svađa sa tim debilom,već da ga ignoriše.I da jeste to uradio,nije bez razloga.Ali šta je taj degen mogao da uradi da ga Horor onako ujede?!Lepo ja kažem,on ima niži IQ od tog psa,jer niko ko je bar malo normalan ne bi provocirao dobermana sa onolikim čeljustima koji može da te rascepa kao stari papir i koji pritom reži.Kako znam da reži?Zato što,kad god neko uđe u sobu,on počinje da reži,ali ne uj...Ne ujeda.Hah,pa to je...Šta je Dejmon tramio u mojoj sobi?!Nasmejao sam se pobednički,a onaj degen je rekao sam za sebe:

-Njemu je ovo smešno...

-Nije mi smešno,samo imam dokaz da lažeš,idiote retardirani!-rekao sam povišenim tonom i blago se na sekund podigao sa stolice.

-Danijele!-mama me je udarila laktom u rebra-Neću da čujem takav rečnik!

-Oh,dobro...-prevrnuo sam očima-Sve jedno,znam da lažeš.

-Kako,molim te?-pitao je cinično.

-Lepo.Horor nije.mogao da izađe iz moje sobe,gde je,razume se,bio.

-Ovaj...-naglo je prebledeo i počeo da muca-Ti si ga pustio!

-Nisam mogao,bio sam celu noć i jutro ovde,a onda sam otišao na čas.-onda sam se okrenuo ka ostalima-Ako stvarno neće da poverujete ne samo meni,nego i tridesetku učenika,onda zaista nemamo o čemu da pričamo.

Sad su se svi okrenuli ka Dejmonu,koji je udahnuo duboko da bi se smirio i par sekundi je smišljao šta će da kaže.

-Onda...-konačno se setio šta da kaže-Onda je jedino sam izašao.

-Nije mogao.-rekao sam pobednički dok smo nas dvojica vodeli bitku pogledima-Vrata su bila zaključana.

-Nisu!-izletelo mu je,a kad je shvatio šta je rekao,brzo je stavio ruku preko usta.

-Dakle,to je...-rekao sam više za sebe,ali sam hteo da me i svi ostali čuju-Kako si mogao da znaš da ne zaključavam ako nisi ulazio?

Počeo je nešto da muca,a onda je ustao i rekao:

-Nije mi dobro,moram do ambulabte.-iizašao napolje,a zajedno sa.njim i njegova draga mama.

Nasmejao sam se i nameštajući svoj kačket sam rekao direktorki:

-Gospođo Džonson,mislim da je sve ovde jasno.

-Ipak,Danijele,...-glas joj je odjednom poprimio sažaljiv zvuk-...tvoj pas ga je ipak ujeo.

-Da,ali on nije imao šta da traži u mojoj sobi!-viknio sam besno-Horor je pas luvar,šta ste očekivali?!

-Možda je Dejmon pogrešio sobu.

-U vašoj teoriji ima toliko praznina i,iako je sve veoma očigledno,objasniću vam.Jao prvo,Dejmonova soba je na skroz drugom kraju hodnika,tako da je nemoguće da je tek tako promašio sobu.Kao drugo,da vam nije malo čudno što je ušao baš u moju sobu,i to baš posle svega onoga?Meni jeste,ne znam za vas.I kao treće,iako moj pas neće tek tako da ujede,ako neko pogrepi sobu i vidi psa koji besno reži na njega,zatvorio bi vrata ili bi pobegao glavom bez obzira.Mislim,Horor ne čeka pored vrata da neko nepozvan uše pa da ga iscepa,nije retardiran!Imao je vremena da zatvori vrata,ali je očigledno glup ili je nešto isplanirao.

-Danijele,ti si veoma simpatičan i drag dečak,ali ne.mogu da ti verujem,kao to ne.mogu da verujem ni njemu u potpunosti,ako nemaš nikakav dokaz.Nekako mi uverljivije zvuči njegova priča,a i njegov drug to potvrđuje.-rekla je direktorka što je mirnije i ljubaznije.mogla.

-Ali...Srvarno verujete njemu posle svega?!

-Danijele,ne mogu da verujem nikome.na osnovu prethodnih dešavanja,tako mogu da ispadnem nepravedna.

-A ovo nije nepravda?!

-Žao mi je,Danijele,ali moraću da ti zabranim da držiš psa u sobi,i to ne samo tebi,već i svima u ovoj škpli da se ovakvi incidenti ne bi ponavljali.

Hteo sam da kažem nešto,ali mi je mama.stavila ruku na rame.

-Ne brini,ljubavi.-rekla je-Odvešćemo njega i tvoju iguanu...

-Godzilu.Ima ime.-ispravio sam je malo iznervirano.

-Dobro,odvešćemo njega i Godzilu kući i čuvaćemo ih,ne brini.

Klimnuo sam glavom tužno i ona mi je uputila jedan nežan majčinski pogled,što mi je izmamilo osmeh na.lice i nateralo da je zagrlim,.Nisam baš neki nežan tip,ali ovo je izuzetak.Nisam se baš slagao sa ovim,ali bolje išta nego ništa.A što se tiče Dejmona,taj idiot će tek videti šta se desi nekome ko se zavafi sa Danijelom Denijem Kingom Vokerom.

***
-Stvarno ne mogu da verujem!-rekla je Česka kad sam ispričao šta se desilo i besno lupila rukom u sto,zbog čega je tiho jauknula ne želeći da pokvari trenutak.

-U pravu si.-ubacila se Lora-Zar mu noje bilo dosta ono što,se desilo sinoć?!Šta on hoće?!Da ga ubiješ pa da se nauči pameti!-besno je govorila,ali dovoljno tiho da je ne čuju svi u kantini,na šta sam ja samo slegnuo ramenima i uzeo ogroman zalogaj sendviča.

-Žao mi je džukca.-promrmljao je Čejs tužno-A baš sam se vezao za njega.Ali šta je Dejmon tražio u našoj sobi?!

-Nemam pojma.-promumlao sam sa punim ustima,ali je to više zvučalo kao ,,Nmmmm pjmmmm''

-Kako je uopšte mogao da uđe?!-pitao je ne znam da li nas ili sam sebe i pogledao me upitno.

-Ovaj...-promrmljao sam tiho-Pa...Pstavio sam možda malo otključano?!

-Šta?!-odjednom je skočio i preteći mi se uneo u lice-Da li si ti normalan?!

-Šta ti je,tebra?Nije mogao da uradi ništa loše!

-Kako nije?!Mogao je da sazna nešto o mojoj operaciji ili...Uf,kako si takav idiot?!Ubiću se ako je nešto otkrio,majke mi!

Kad je to rekao,upalila mi se mala LED dioda iznad glave.

-Čestere,ti si genije!-rekao sam šapatom.

-Ja?!Zašto?!-upitao je zbunjeno.

-Dao si mi fenomenalnu ideju...-odgovorio sam nekim jezivim tonom i đavolski se nasmejao,aonda počeo da trljan ruke kao oni zlikovci iz crtaća.

Dejmone,upravo si završio karijeru.Buahahahahahaha!Ok,ovo zviči poremećeno,čak i u mislima...Nema veze,kad me neko tako iznervira,onda sam pravi psihopata!Možda mi posle ovoga bude trebao psihijatar,ali...Ma,izdržaću,cilj je važniji.Buahahahahahaha!

.....................................................................
Hajjjjj!Ipak sam uspela da napišem danas,jej!Nemam posebno ništa da kažem,već znate da ste divni!Imam jedno obaveštenje...

PS:Gajs,ja sam najveći mogući idiot!Ne mogu da verujem da sam zaboravila da završim ovo dole,kad je važno XD Htela sam da vam predložim jednu priču, ,,Assassin and boy'',nije što sam ja pravila cover,ali je priča neverovatna :D Ima tek jedan deo,ali i to je perfektno.Piše je @Tikomir,a hvala puno @SilvijaKukuka što me je obavestila da sam zaboravila da završim,hvala ti puno :*LYSM

SweetyEvil