-Znaš šta?-pitala je odjednom.

-Šta?-ja sam nju pitao malo se odmaknuvši od nje da bih joj video facu.

-Ti si jedan veliki idiot.-rekla je kao iz topa.

-Šta sam opet uradio?!-odjednom mi se raspoloženje naglo promenio.

-U stvari,ne!-rekla je kao da se odjednom setila nečega-Ti si mnogo pametan,a ja sam idiot.

-Ok,devojko,ja tebe ništa ne kapiram.

-Pa vidiš...Svaki put kad se ja naljutim,ti me zagrliš i poljubiš me i onda smo ponovo sve u redu.Dakle,ti si pametan,a ja sam idiot što svaki put nasedam na te slatke gluposti.

-A zašto je to glupost?

-Zato što...Pa zato što je glupost,kraj priče!

-Ok.-udaljio sam se od nje-Kad su gluposti,odoh ja da se zezam sa Aleksandrom,a ti tu budi idiot i dalje.

Prvo je imala zbunjenu facu,a onda se nasmejala i zagrlila me je jako.

-Više mi se sviđa kad sam ja ona pametna.-rekla je kroz smeh.

-Aha,a ja sam idiot,jel da?-pitao sam lažno uvređeno.

-Neka si,ali si moj.-nasmejano je rekla i razbarušila mi je kosu.

-Zašto to uporno radiš?!-malko sam se udaljio od nje.

-Šta?-zbunjeno je pitala.

-Zašto i uporno kvariš frizuru?!

-Eh,da ja pitam takvo nešto,ti bi već poludeo...

-Šta da me pitaš?

-Glupa pitanja,Danijele,glupa pitanja.

-Oh,dakle tako...Hajde,pitaj me nešto mnooogo glupo i odgovoriću ti.

-Nemam vremena za te gluposti.Mama i tata uskoro dolaze.

-Daj,što si glupača?!

-Hej,ne ponašaj se tako sa mnom!-rekla je sa nekim nameštenim uvređenim glasom,ali joj se na uglovima usana pojavio osmeh.

-Nije fer!Ovamo pričaš nešto,a sad nemaš vremena!-napravio sam facu trogodišnjeg deteta kad ne dobije igračku koju je htelo.

-Oh,dobro...Hajde,igramo jednu igru.Ja pitam tebe nešto,ti pitaš mene nešto i oboje moramo da odgovorimo.

-Ok,igramo!I ja sam.prvi!

-Hajde,ti si prvi...-uzdahnula je i prevrnula je očima.

-Dooobro,počinjem sa lakim stvarima...Koja ti je omiljena boja?

-Hmmm...-glumila je duboku zamišljenost-Ako moram da kažem samo jednu,onda...Ljubičasta.Isto pitanje i za tebe.

-Plava.

-Ok,sad sam ja na redu...Omiljena životinja?

-Ima ih više.

-E pa moraš da kažeš samo jednu.

-Ok,onda bi to bio tigar.

-Aham...Meni su psi.

-Lepo.Kao što znaš,imam jednog.I iguanu.

-Da...-promrmljala je-Znam.-odjednom joj se raspoloženje podiglo-Ok,sad si ti na redu!

-Omiljeni grad?

-Gde bih htela da živim ili...

-Pa koji ti se najvipe sviđa,Česka.

-Mmmmm...Belgija,imaju ekstra čokoladu.Ti?

-Kostarika.

-Au,da to nije malo preskupo?

-Ne za mene.

-Oh,da,zaboravila sam da ti dobijaš za džeparac više para nego ja za ceo život.

-Šta da se radi,ja sam rođen pod srećnom zvezdom.

-Ne bih baš rekla da si toliko srećan.-odjednom je promenila temu.

-Odakle ti to?-pitao sam je cinično se nasmejavši.

-Jednostavno znam.Niko nema perfektan život.

-Kako hod,tebe ne zanima moj život!-odbrusio sam joj besno jer sam hteo što pre da završim sa ovom pričom.

-U stvari,zanima me.Sad sam ti devojka,zanimam se za tvoj život.

-A šta ako ja ne.želim da pričam o tome?!-sad sam već bukvalno režao.

-Onda ja neću da ti budem devojka.

Da nije to rekla onako ozbiljno,mislio bih da se šali.Ali ovo već nije zezanje...

-Šališ se?!O čemu ti to pričaš,Česka?!-pitao sam je iznervirano.

-Neću da ti budem devojka ako ne počneš malo da budeš otvoreniji prema meni.-pričala je nekim glasom punim inata.

-Jel ovo radiš samo da me nerviraš?!

-Ne,samo nije fer da ja sve tebi pričam,a ti meni ništa!

-Eto,jel to problem?!

-Pa jeste,za tvoju informaciju!

-E pa neću da pričam o tome!

-Onda slobodno možeš da ideš odavde odmah!-viknula je odjednom.

-Molim?!-zbunjeno sam pitao.

-Ako hoćeš da bideš takav kreten,lepo kupi svoje stvari i vrati se tamo u Ameriku kod Alis i njoj sličnih sponzoruša!

-Tako,dakle?!

-Da!

-Ok,idem onda!-viknuo sam i krenuo ka vratima.

-Samo nemoj da se sapleteš o pertle koje ne znaš da vežeš!-dobacila mi je iz dnevne sobe.

-A ti nemoj da se ugušiš od sve te prašine na prastaroj odeći koju nosiš!-odvratio sam joj oblačeći jaknu.

-Ne brini,ako do sad nisam,neću ni sad!-nastavila je-Samo mi daj adresu da ti vratim sve one droljaste krpice koje si mi kupio.

-Ne treba.mita polovna roba,ako mi bude trebalo nešto,kupiću!-viknuo sam i zalupio vratima.

-I nemoj ni da se vraćaš!-čuo se njen glas iz kuće.

E pa ne može tako sa mnom,Česka.Ako hoćeš tako da se igraš,hajde...

Chesca's pov

Zašto mora da bude toliki bezobrazni,glupi,retardirani kreten?!Lepo ga pitam,a on odmah počinje da besni i da glumi nrkog opasnog momka i...I...Uf,možda sma malo naglo reagovala...Ne,Čes,nemoj sad da ideš da mu se izvinjavaš,on je kriv!Ja ga sasvim kultirno pitam potpuno bezazlene stvari,a on se tako ponaša!Nepodnošljiv je!Mislim,mnogi ne.žele da pričajuo svom porodičnom životu,ali može lepo da kaže,a ne da se dere na mene!Bezobrazni retard!Neka se vrati tamo u Majami pa nek se tako dere na one svoje fufice,a ne da mene ovde nervira!Baš me briga za njega,neka ide i luta po ulicama Dablina.Nepoznatog grada.Sam.Nezaštićen...Noću!Pobogu,Česka,pa neža tri godine da ne sme da ide po gradu noću!Po nepoznatom gradu.A zašto bi to mene trebalo da bude briga?!

-Česka,kakva je to buka?!-čuo se Aleksandrov glas iz sobe-Ko se dere toliko?!

-Ostavi me na miru!-odvratila sam mu besno.

Odjednom su se čuli koraci koji se približavaju sve više i više,a onda i zvuk otvaranja vrata.

-Šta je bilo,sis?-pitao je Aleks nežno-I zašto plačeš?!

-Plačem?!Daj,Aleks,ne lupetaj,ja ne plačem zbog gluposti kao što su svađe sa onim idiotom.-rekla sam i tek tad osetila kako mi suze klize niz obraze.

-Dakle,klinac je napravio neku glupost?A taman je počeo da mi se sviđa...

-Izgled ume da prevari,Aleks.I meni je do sad izgledao kao ok dečko,ali...

-Zbog čega ste se posvađali?-pitao je odjednom.

-Zato što je on idiot.

-Čes,ne.može da bude idiot bez razloga,zar ne?

Klimnula sam glavom tužno.

-Da.-promrmljala jam-Ja sma kriva.

-Zašto si sad ti kriva?!-pitao je iznenađeno.

-Znala sam da ne voli da priča o tome i sve jedno sam ga napadala.

-O čemu to?

-Nije važno,važno je da je on sad napolj...

-Ček,ček malo!-prekinuo me je-Kako misliš napolju?!

-Napoljukao napolju,izvan kuće,na ulici...

Lupio se po čelu,a onda besno viknuo:

-Dođavola,Česka,da li si ti normalna?!

-Šta sam opet uradila?!-pitala sam zbunjeno.

-Znaš koliko je opasno ići sam noću po gradu,a ipak si ga pustila da ode!Česka,nije mi omiljena osoba,ali nema šanse da ga pustim na milost i nemilost onim divljacima!

-O čemu ti to pri...

-Nemam vremena da ti objašnjavam,kreći!-ustao je i povukao me za ruku-Idemo da ga nađemo!

Daniel's pov

Glupava Česka...Kažeš joj nešto,a ona to ne može da skapira!Zašto,zašto mora da bude toliko uporna?!Neću da pričam o tome,postoji razlog i kraj!Ali neeeee!Česka mora da bude uporna!Pa nek bude,ne zanima me više!Idem sad lepo da nađem neki prevoz do aerodroma,kupim kartu u jednom pravcu za Majami,pa nek probaju ovi moji da me opet nateraju da odem tamo!I zašto je u ovoj prokletoj ulici toliko mračno?!Zar glupi Irci nisu nikad čuli za ulično svetlo?!Dobro,Deni,nemaš tri godine pa da se plašiš mraka!Čekaj,šta se to čuje?Ok,sad postajem paranoičan...Ma nema šanse da su to koraci nekakvi,samo sam malo paranoičan i to je sve.Ne,to su definitivno koraci...Neko je iza mene.Pobogu,Danijele,pa ljudi imaju pravo da idu ulicom,zar ne?!Ne smem da se okrenem,šta ako je neki manijak ili nešto?E sad ga već preteruješ!Ok,okrećem se i...

....................................................................
Haj!Ovaj nastavak isto nije nešto specijalno,ali ipak trebam i njega da napišem,tako da...LYSM,vidimo se :D

SweetyEvil