-Ok,mogu li konačno da znam šta sam ja jadan to ponovo uradio?!-pitao sam besno ova dva idiota u uniformama.

Dobro,neću tako,idiot u uniformu,ovaj što me je doveo je sasvim okej,a ovaj drugi...Idiot u uniformi,lepo sam rekao.Ne mogu da verujem da smo se nas dvojica proteklih pola sata konstantno svađali,dok je onaj drugi pokušavao nekako da nas smiri.Kako je.čudno kad nekoga poznaješ tek pola sata i već ste na krv i nož.

-Prestani više da se dereš,idiote mali!-besno je lupio šakom o direktorkin sto ovaj što me nervira.

-Ok,Hari,smiri se.-ubacuo se i onaj good cop-Nismo došli ovde da se svađamo sa decom.

-Nisam ja dete.-promrmljao sam,a on je uzdahnuo.

-Dobro,dobro,nisi dete,jel sad ok?!-pitao je očajno.

-Tako je već bolje.

-A sad,ako ste vas dvojica završili sa detinjastim svađama,da li možemo da počnemo?

-Ja bih to hteo,ali ovo derište samo blebeće.-dobacio je ovaj glupi streljajući me pogledom punim mržnje.

-Ćuti bre,pandurčino glupa!

-Ćuti ti,derište,mogu čas da ti sredim da ideš u zatvor!Bolje se ne kači sa mnom!

-Ok,momci...-javio se i naš dragi glas razuma-Zar ne mislite da je dosta više?!

-U pravu ste,gospodine.-potvrdno sam klimnuo glavom-Mislim da je skroz glupo da se spuštam na nivo jednog glupog pandura.Svaka čast izuzecima.

-Oh,dobro...-uhvatio se za glavu-Konačno možemo da počnemo?

-Može samo jedan vic?-pitao sam.

-I obećavaš da posle možemo da pričamo normalno?

-Časna izviđačka.

-Ok,hajde onda.-rekao je nekako,a ovaj drugi je frknuo sebi u bradu.

-Ok,slušajte...Šta je zajedničko panduru i psu?

-Nemam sto godina da te čekam,derište!Imam i ja posl...-počeo je opet da se dere onaj loš tip,ali sam ga prekinuo.

-Oboje te gledaju kao da te razumeju.

-Molim?!

-Šta je zajedničko psu i panduru?Oboje te gledaju kao da te razumeju.Zato se ne trudite da razumete,neću da naprežete svoje.moždane vijugice.

-Džordž,ja moram da idem inače.ću da pucam u obog klinca.-ovaj glupan se uhvatio za glavu i izašao.

Ovaj drugi je uzdahnuo i okrenuo se ka meni.

-Zašto mi ovo radiš,Danijele?!-pitao je očajno.

-Oho znate i moje ime.Lepo,postajem poznat i muriji u Londonu.Ovi moji momci u Majamiju sigurno sad slave jer nisam tamo.

-Dakle,imaš dosije?

-A vi to kao ne znate.

-Znamo,zato smo ja i Hari došli.

-Tebra sledeći put dođi sa nekim normalnim.

-Sledeći put?Mislišda će biti sledećeg puta?

-Ako me sad ne.pošaljete na doživotnu,onda da,milion posto.

-Kako god.Nisam došao da te šaljem u zatvor,ne brini.Bar ne.još...

-Dakle,sumnjate nešto?

-Ne konkretno na tebe,samo ispitujemo moguće osumnjičene i ti si među prvima na listi.

-A kako sam to uspeo da budem na vrhu liste?

Odmahnuo je glavom i izvadio neki papir.

-Lakše mi je da pročitam,nisam mogao sve ovo da popamtim.-rekao je proučavajući papir.

-A šta je to,ako nije tajna?

Pogledao me je ispod oka pomalo začuđen,a onda rekao:

-Tvoj dosije.

-Stvarno?!-uzbuđeno sam pitao kao neki idiot-Hajde,batice,čitaj,da se prisetim dobrih starih vremena.

-Dooobro.-rekao je kao da priča sa najvećim ludakom-Dakle,prvo...Ne mogu da verujem da neko ima dodije sa 11 godina!

-Pa nisam ja kriv što je taj komšija bio smarač!

-Pa si mu razbio sve prozore i obrijao mačku?

-Ovaj...Možda je bila malo preterana reakcija.

-Onda,sa 13 godina,vožnja bez dozvole.

-Nisam ja kriv što je stari kupio mnogo dobra kola.

-Pa si rešio da ih provozaš?

-Moglo bi se reći.Jeste da me je zamalo ubio jer sam kola skroz slupao,ali vredelo je.

-Aham...A šta je sa ovim?-pogledao me je sumnjičavo-Prodaja zabranjenih supstanci na javnom mestu.

-Ah,stara dobra vremena...

-Šta se podrazumeva pod tim?

-Podrazumeva se da ste vi panduri mnogo glupavi.Ovako je to bilo...Moja majka je rešila da malo glumi baštovana i kupila neku travuljinu koja je toliko odvratno smrdela da nije bilo šanse da bez povraćanja uđeš u dnevnu sobu,ali se njoj sviđao taj egzotičan miris.Ćale nije smeo ništa da joj kaže,ali on i onako nije kući skoro nikad,tako da njemu ne smeta.Pokušavao sam da je.ubedim da izbaci to čudo barem na terasu,ali ona je lupala nešto o skladu sa prirodom i nekom šen gušiju...

-Šeng šui.-ispravio me je-Nažalost,i ja imam ludu ženu.

-Jadni vi.Dakle,nije bilo načina da se otaradim te žabokrečine milom,pa sam rešio silom.Uzeo sam neki šal i stavio ga na facu,pa sam odneo saksiju sa onim čudom do kontejnera,ali sam tad skapirao da tako ostavljam previše tragova i rešio da je se otarasim i ujedno dobijem neku korist.Neki klinci su se tu muvali i ja sam im uvalio tu biljku za neku malu cenu,ali su panduri naišli i malo loše protumačili moj gest dobre volje i želju da spasim ukućane od gušenja smradom te travuljine.To vam je kraj.

-Aham,veoma zanimljiva priča...A šta je sa ovom vožnjom u pijanom stanju?

-Pa moram nekako da de vratim kući posle žurke.-slegnuo sam ramenima-Ako nije problem,da li bi ste bili ljubazni da mi objasnite šta se dešava.

-Ništa.Ne brini,za sad si čist.Možeš da ideš.-počeo je da slaže one papire,a.onda se setio nečega-Oh,i ako ti nije problem,zobi Harija unutra.

-Jeste mi problem,ali kad ste tako lepo zamolili...-otvorio sam vrata i viknuo-Alo,pandur!Zove te partner!

Glupan je frknuo i ušao.

-Slobodan si.-rekao je gospodin dosadnjaković.

-Ok,ali...

-Nema ali!Molim te,samo idi!Platiću ti da ideš!

-Ok,ok,idem...-rekao sam podigavši ruke u vis u znak predaje.

Jeste,izašao sam kao što su mi i rekli,ali nema šanse da ja bar malo ne prisluškujem.

-Šta misliš,jel on?Mislim,on je kao oličenje kriminalca!-to jr onaj loš.

-Ne znam.Meni deluje kao samo još jedan malo nestašan dečko iz srednje,ne kao diler.

WTF?!

-To uvek i mislimo,pa na kraju ispadne...

-Dobro,Hari,ne brini,držaćemo ga na oku,ali mislim da on nema veze sa ovim.

-Ako ti kažeš...

Ovo je nešto mnooogo ozbiljnije nego što sam mislio.

***
Two weeks later...

-Bože,jedva čekam da stignemo!-skakala je po onom sedištu u avionu kao mala devojčica.

-Aham...-odsutno sam odgovorio.

Odjednom se uozbiljila.

-Šta je to sa tobom u poslednjih dve nedelje?!-pitala je zabrinuto-Jel ima veze sa onim policajcima?Inae,nisi mi rekao šta se desilo sad.

-Iskreno,Čes,nemam ni ja pojma.

-Ali...-počela je,ali ju je prekinuo telefon-Ko je sad?!

Pogledala je u ekran.

-Poruka...Hah,mama...-odjednom je.počela da se smeje kao luda.

-Šta ti je?!-pitao sam zbunjeno i malo pocrveneo zbog načina na koji su nas gledali svi ostali iz aviona.

-P-pogledaj poruku!-rekla je nekako i dala mi telefon.

Pogledao sam u ekran i pročitao poruku.

Mama:Česki,jel mi dovodiš negog lepog budućeg zeta ili šta?

-Jel ta žena normalna?!-pitao sam nju koja se još smejala.

-Niko iz moje porodice nije sasvim normalan.

Da li ja to počinjem da se kajem zbog ovoga...Pa,sad nema povratka.Odjednom se luo glas stjuardese na razglasu:

-Poštovani putnici,molimo vas da vežete svoje pojaseve i da ne ustajete sa sedišta jer za koji minut slećemo na aerodrom u Dablinu.Hvala vam što ste putovali našom kompanijom i nadamo se da vam je let bio prijatan.

Izgleda da ćemo sad da vidimo koliko to njena porodica nije normalna...

.....................................................................
Jo,ljudi,sorry mnogo,ovo zafnje mi se izbrisalo,a ja tek sad primetila :/ Nije da je nešto mnogo važno,ali ipak...Pa tenks svima koji čitaju,LYSM

SweetyEvil