Ilay je posmatrao kako nehajno posprema  sve oko sebe. Bol ga je prosla ali ona mu nije dozvoljavala da ustane.
Pravio se da spava kad bi pogledala ka njemu i time nije odavao svoj pogled kojim je skenirao u nevjerici.

Krenula je cistiti pod, te na svojim koljenima pridje i mjestu gde je on. Nije bila previse pazljiva dok je cistila pod, samim tim brzo je postavio ruku na ivicu stola koju je ona samo par trenutaka kasnije udarila glavom.

-"  uhh, hvala... budan si, izvini"

Zbunjeno se odmakla i brzo izgovorila sve to da je jedva shvatio njene rijeci. Ovako zbunjena, cupava zbog saginjanja da zavrsi posao i sva crvena u lice mu je izazvala prigusen osmijeh. 

-" da li te boli? Ja tebe treba da pazim, a ti zapravo pazis mene. Veoma sam neodgovorno postupila time sto radim oko tebe dok ti spavas"

Ocikivao je sve, ocekivao je da ce svojom ljepotom biti umisljena, da ce glumiti neku visinu jer je ona ipak kcerka jednog predsjednika ali ne ona je bila mila, njezna, pazljiva... Bila je topla i nekako cinila je da se osjecas sigurno pored nje.  Nikada prije nije imao zensku osobu pored sebe, a iz primjera koje je imao zakljucio je da su zene sponzoruse koje glume nivo. A i kako bi imao drugo misljenje kad nikada nijednu nije upoznao...

-"Bio sam budan, nisi me probudila."

-" kako se osjecas?"

-" Dobro, voljeo bih da mi dozvolis da ustanem i odem do toaleta"

-" samo cas"

Rekla je dok skida svoju kecelju sa nekim tufnicama u raznim bojama... Bila je kao dijete, iako je godinama bila slicna njemu.  Posve neobicna devojka...

-" na 3, 2 ,1 te povlacim usporeno"

Prisla je spremna da podigne bar 2 puta tezeg decka iz krevet i to ga je  nasmijalo jer iako konci malo smetaju mogao je sam. Kada bi joj rekao kakve je sve stvari prosao u zivotu od kad je u poslu u kom jeste shvatila bi da ta rana nije ni malo strasna za njega.

-" mislim da mi prvo treba malo vode"

Izmislio je to samo da mu ona ne bi pomagala. Uspjesno je  taj mali plan posluzio i dok je ona donosika vodu, on je stao na svoje noge  i strpljivo cekao da mu objasni gde je toalet.

-" Nisi trebao ustati sam, konci nijesu bas najbolji, trebalo je da me cekas"

Mozda nije imao curu, ali je siguran da zena ne treba raditi teske poslove pa ni pomaganje musksrcu da ustane iz kreveta koji je fizicki jaci od nje.

-" Ne smijes biti tvrdoglav kad su ove stvari u pitanju Martine"

-"  nece se ponoviti"

Uvjeravao je malu ljutu curu ispred sebe koja je u ocima imala brigu i zaista  se zapitao da li je ova cura zaita takva kakvu je on vidi.

-" Dodji ispraticu te do kupatila"

Njezno je stala pored njega i naterala ga da stavi svoju ruku na njeno rame. Nije se oslanjao, hodao je polako i time je bio pazljiv da je ne povredi ako se slucajno nasloni svojom snagom. Ostavila ga je ispred kupatila uz upozorenje da bude pazljiv i da je zove ako se bilo sta desi.

Usao je u kupatilo za koje se mogao zakleti da mirise na breskve i vanilu. Bilo je detaljno sredjeno i cisto da je i sam bio u nevjerici da je neko tako uredan  kao ova cura. Pogledao se u ogledalo i video svoj po malo blijed izraz u njemu,  rana na stomaku je prekrivena zavojem. Ovim tempom bi trebalo da bude sposoban za 2 dana da je odvede iz kuce.

Nije znao koliko se zadrzao ali je cuo njen glas svaki tren da provjeri da li je on okej. Izasao   je i zatekao je kako presvlaci posteljinu i ostavlja mu pidzamu

-" moramo da previjemo ranu, a ja sam ti nasla jednu siroku pidzamu jutros. Ne brini oprana je i osusena u masini"

-" nijesi trebala"

-" znam, ali opracu tvoje farmerice i posuditi ti  majicu koju sam kupila na muskom odijelu kad ozdravis. Do tada moras da se osjecas udobno"

-" Duzan sam ti za sve ovo Zia"

-" Martine vec smo odredili sta mi dugujes, hajde dodji da ti previjem ranu"

***

-" Po naglasku bih rekla da nijesi iz Meksika"

Zapoceli su sitan razgovor dok je ona sjela pored njega da bi ga cuvala tokom noci.

-" Nisam, dosao sam da obudjem na par dana svog  oca koji nije psihicki bas najbolje, nasilan je i nisam ni shvatio sta se desava dok smo se vozili autom. Ne secam se mnogo svega"

-" ne treba da se prisjecas toga, okej,  necu da te ispitujem jer djelujes kao veoma kulturan decko."

-" a ti zivis sama ovde?"

-" da odavno vec, sa 18 sam otisla od kuce"

-" zasto?"

-" ne volim zivot svojih roditelja, posao i samo posao,  sve je formalno, a ja kao sto vidis sam malo vise drugacija."

-" Sigurno su vrlo ponosni na tebe sto si ovde sama"

-" Nisam sama, sve ljude ovde poznajem i oni su mi porodica mnogo bliza nego moji roditelji sto je tuzno. Volim svoje roditelje vole i oni mene ali  bih radija da su birali mene, a ne svoj posao"

-" Zao mi je zbog toga"

-" izvini sto te gnjavim ovim. Tebi je situacija teza, tvoja torbica je ovde. Ako nemas telefon, dacu ti moj da se javis majki, majke uvijek najvise brinu valjda..."

-" Nemam majku"

Izustio je to po prvi put u zivotu tako na glas  i osjetio je male ostrice koje mu probodu stomak

-" oh boze, jako mi je zao... izvini"

Osmijehnuo se i svoj pogled fiksirao na njeno lice

-" Koja god da je tvoja prica, znaj da si sada ovde na sigurnom i znaj da ce ovde svi da te vole."

-" Necu ostati ovde jos dugo, moram se vratiti kuci"

-" kod oca?"

Uplaseno prociuka

-" ne odavno ne zivim sa njim"