Stigao je i novi dan. Budim se vesela jer mi je za 2 dana rodjendan a vec sutra dolaze momci u Čačak. Ne znam jesam li ushićenija zbog njihovog dolaska ili rodjendana. Sem što nisam mogla da ga poljubim i zagrlim osecala sam da je Vuk tu. Po cele dane smo pricali i culi se preko video poziva. Iz razmisljanja me prekida Tinin ulazak u sobu.
"Ni u rodjenoj kuci mi ne das da se razbudim kako treba."
"Ajde ne zvocaj nego se spremi."
"Sto? Gde cemo?"
"Videces." Kaze a ja krenem da se spremam.

"Spremna sam." Kazem Tini.
"E sad ces dobiti nesta sto mi je Vuk rekao da ti dam." Kaze mi a ja se zacudim dok ona vadi mali drveni kovceg sa katancem.
A na njemu stoji mali papiric u kome pise."Danas si u potrazi za blagom. Ne, ne tražiš mene vec drugo blago. Ako zelis da otvoris kovceg moraces da se setis datuma kad smo se upoznali. Srećno." Citam sa osmehom na licu jer ne verujem sta je smislio.
"Znas li datum?" Pita me Tina.
"Mislim da znam." Kazem i ukucam 2706 jer smo se upoznali 27 juna u kaficu.
"Eto ga bravo, citaj dalje." Kada otvorim kovceg u njemu nadjem jedan kljuc i jos jednu porukicu na kojoj je pisalo." Nadam se da si uspela da se setis datuma. Evo prvog traga knjiga Derviš i smrt."
"Cekaj, cekaj pa ja sam u Novom Sadu kupil tu knjigu." Kazem i setim se da smo isli zajedno da je kupimo ali ne znam kakav trag tu moze da se krije. Ustanem sa kreveta i odem do police na kojoj sam je ostavila. A u knjizi nađem jednu kovertu. U kojoj je pisalo.
"Kao što vidis nije sve tako tesko. Nešto je i direktno. Do sad si verovatno shvatila da je u pitanju potraga za blagom ali i nesta više od toga. U narednom periodu trebace ti sve moguce vestine, čula i koriscenje tvog ali i tuđeg mozga. Ne dozvoli da ti nebitne stvari odvuku pažnju. Postoje neka pravila kojih treba da se pridržvaš. 1. Možeš ostati bez konačnog cilja ukoliko ga ne nađeš. 2. Ništa ne bacaj nesta ce ti sigurno zatrebati.
3. Ako ne vidis resenje spremi papir i olovku i nazovi Danila. Svuda možeš peške ništa nije daleko, pozovi koga oces."
"Jao Mašo kolko je on zaljubljen u tebe vidi sta radi."
"Ja ne verujem majke mi. Nisam mogla ni da predpostavim da ce se ovako potruditi."
U koverti je bila i zagonetka. "Gde jedino brdo niče ispod kog voda žubori. Za nastavak ove priče ti sedi na jednu pa odmori." Citam na glas.
"Pa to je park." Kaze Tina. Nas dve smo kao male jedan mostic u parku zvali brdašce i stalno smo tu bile. Brzo smo se obule i krenule tamo.

Posle 7 minuta smo stigle do mostica. Jos jednom sam procitala poruku da bih je bolje shvatila.
"Kaze da sednem na jednu pa odmorim. Znaci na nekoj klupi je sledeci trag ali gde."
"Ti idi na sve klupe sa ove strane a ja cu ovde." Kaze Tina pa krenemo.

Vec deset minuta trazimo ali nista.
"Ajde opet da pregledamo." Kaze Tina pa ustanemo. Da mi nije toliko bitno vec bih odustala, ali me bas zanima sta ce biti na kraju.
"Evo ga." Prodere se Tina a ja odem do nje i uzmem papiric na kojem piše "Ne biraj loš put, prevariti te žele, slušaj svoju braću njihovim putem kreni."
"Le sta je ovo."
"Ne znam, za Jakova nije nista jer on je mali a i nemam drugu braću."
"Sta ima povezano sa bracom?"
"Ne znam evo razmisljam."
"Znam sta je." Kažem. "To je Ulica brace Marića." Kazem i krenemo tamo.

U poruci je pisalo ako ne znamo sledeci trag da zovnemo Danila. Pa smo to i uradile.
"Da li je to dosao red i na mene." Kaze Danilo.
"Daa ajde brzo govori sta je sledece.".
"Jedan papiric, ti shvati koji. Prisloni uz drugi i crte mu spoji. U mozgu tvome prebristice mrak rupe na njemu pokazace ti znak. "
"U jebote on je ovo i rimovao sve."
"Zovite me kasnije da kazete sta ste nasle." Kaze Danilo i prekine. A ja uzmem papirice da vidim koji se spajaju.

Napokon smo nasle papirice koji se uklapaju a na mestima gde su probuseni nalaze se slova od kojih treba da sklopimo reč. Shvatile smo da je reč Konstantin. I na kraju ove ulice ima crkva Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene. Pa odemo tamo. U dvoristu crkve se nalazi kip Cara Konstantina na kom se nalazi sledeci trag.
"Mnogo kamenja ima na svjetu ovozemaljskome, a samo retki dožive da budu drugačiji kamen. "IvAn Sarić."
Shvatimo da postoji spomenik Ivana Sarića pa odemo do njega. Slovo A je napisano veliko pa verovatno nesta znaci.
"Mašo ako se na kraju ovoga ne udas za njega razocaraces me."
"Treba li ja da pocem da se brinem jer si vise na njegovoj strani nego na mojoj."
"Da Nikola nesta ovako uradi dala bih mu sve." Kaze a ja se nasmejem.

Kada dodjemo kod spomenika kod slova A nadjemo sledeci trag. U toj kutijici se nalazi jedna karta, papirc na kome pise Dunja to je moja sestra i jos jedan papiric na kome piše koverta tajnu krije. Zvala sam Dunju i rekla nam je da nas ceka kuci sa novim tragom.

Od Dunje smo dobili još jedan kovceg koji se otkljucava sa kljucem koji smo nasli u prvoj kutijici. Tu je pisalo "Gde pismo beše, trag se krije. 37. Strana sigurno nije." Udjemo u kucu pa odemo do sobe da procitamo sta je na 37 strani. U knjizi se spominje dud a kod nas ima dudova šuma. I sada idemo tako da nadjemo najveće drvo jer se tu krije trag. Sledeci trag se krio u drvetu i tu je bio drugi deo karte na kojoj su se nalazile i kordinate. I jos jedan papiric na kome pise "kada stignes tamo trazi dole. Na ulazu u ovu zemlju krije se jos jedna strana, moraš je pronaci."
Kada smo sastavile mape na njima smo nasle x i pokusavamo da shvatimo sta je to. Ukucale smo kordinate u telefon i one nam pokazuju na Amsterdam, a to je nas omiljeni kafic.

Ispred Amsterdama smo nasle sledeci trag. Na kom je pisalo "U ulici pored tebe ima niz kamenja, među njima se krije tvoj sledeci trag. Pronađi ga!"
Odmah smo znale koja je ulica u pitanju i sada pokusavamo da nađemo kod kog se kamena krije trag. Tu je pisalo "trag na prozivci blago krije, požuri dok ga neko uzeo nije." I jos jedan papiric na kom je nacrtana mapa sa blagom a na mapi je parkic u kome smo bili kada smo nasle prvi trag.

Park je preveliki da bi uspele da shvatimo gde je blago. Uzele smo sve papirice da opet pogledamo. Na jednom papiricu je pisalo "tamo gde se sve proda upisi sifru sa broda" a sifra je Maša.
"Tamo gde se sve proda, pa kupujem prodajem Mašo."
"Moguce da je to trazi." Uzmem telefon i udjem na kupujem prodajem. Ukucale smo Maša i ne verujem da je izasao drugi trag. Pisalo je" Kraj drveta stare breze, sa koje si kao mala pala ti. Blago tvoje za tobom čezne, ko ce ga otkopati." Bukvalno ne verujem cega se setio sve sto sam mu pricala sve detalje je upamtio i veoma sam srecna zbog toga.

Otisle smo do stare breze i tu smo nasle jednu veliku crnu kutiju.
"Da li je ovo kraj?" Pitam Tinu.
"Ne znam ja nista."
"Sumnjiva si ti meni celo vreme da znas."
"Cuti i otvaraj to."
Kaze a ja otvorim kutiju u kojoj se nalazi prelepa crna haljina. I stoji porukica u kojoj pise. "Ako si stigla dovde želim da ti cestitam. Uspešno ste zavrsili potragu. Nagrada je kao sto vidis haljina koja je napravljena specijalno za tebe. A da li stvarno mislis da je ovo kraj potrage? Mozda se bas sledeci trag krije iza tebe." Kada procitam ovo okrenem se i vidim Vuka. Iznenadim se i jako ga zagrlim.

"Ja ne verujem."
"Da li ti se svida iznenađenje?"
"Daa, volim te previše. Hvala ti sto si se potrudio."
"Za tebe bih sve uradio."
"Eto vidis Nikola kako treba momak da pazi devojku." Kaze Tina.
"Dovoljno ti je sto te volim." Kaze joj Nikola i poljubi je.
"Pa ocemo li ici na pečenje." Dobaci Relja.
"Naravno moj deda drži pečenjaru." Kazem a Vuk se nasmeje.
"Kako si to slatko rekla." Kaze a ja priđem i jako ga zagrlim kao da se nismo videla deset godina.

Evo ga još jedan zanimljiv deo. Nadam se da vam se sviđa a ako je tako ostavite Vot i komentar🥰🥰🥰