I izgleda da je i ovoj bajci došao kraj. Ovo mi je poslednji dan u Novom Sadu a vec sutra odlazim. Mogu vam reci da sam veoma tužna. Kada sam krenula na ovo putovanje mislila sam nista novo, svake godine bude isto. Ali nisam ni najmanje ocekivala da ce mi se zivot ovako promeniti. Do skoro sam bila osoba sa 2 ili 3 prijatelja a sada sam nasla njih dosta i to pravih prijatelja za celi zivot. Nisam ocekivala da cemo postati ovakva ekipa.
Ljubav. To je bila samo stvar o kojoj sam mastala. A u ovom gradu sam nasla svoju prvu ljubav. I najteže mi pada sto od njega moram da se odvojim. Nisam sigurna kako ce sve to funkcionisati na daljinu ali i ne zelim da razmisljam o tome sad, samo zelim da ovaj dan provedemo svi zajedno.

Jurim po sobi i pakujem torbu dok momci trube iz kola jer nas cekaju. Mislim da ako ovako nastave necemo stici do akva parka nego do policijske stanice jer ometamo komsiluk. Malo sam nervozna jer me je sve uhvatilo sad, odlazak, rastanak ali nadam se da cu u drustvu bar malo zaboraviti na to. Uzimam telefon i krecem sa Tinom da trčim do dole jer ce nas momci ubiti.

"Dobro ste se setile." Kaze Vuk.
"Ko je to meni nervozan. Ljubavi opusti se." Kazem mu i poljubim ga na blic dok stavljam kacigu i sedam iza njega. Pali motor i krecemo. Odlucili su da me danas povedu u AquaPark da se malo zabavimo.

Vuk i ja stigli smo malo pre njih pa ih sada cekamo na parkingu .Između nas vlada neka nervoza, mislim da nas oboje muči jedna stvar a to je moj odlazak.
"Sto si nervozan?"
"Ne znam, verovatno jer ides sutra i ne znam kako ce ovo sve funkcionisati." Kaze tužno.
"I mene to muči zadnjih dana ali mislim da imamo jaku vezu i da cemo uspeti. Ali ti ako mislis da ne mozemo onda da se ovde rastanemo." Kazem dok mi jedna suza klizi niz obraz.
"Budalice, naravno da ne zelim. Nego jednostavno nikada se nisam vezao za neku devojku ovako."
"Pa s obzirom da nikad nisam imala decka mislim da se razumemo. Ali ne znam da li je normalno da se za nekoga ovako jaki vežem." Kazem kroz osmeh da bi se malo oraspolozili.
"Naravno da je normalno, vidi kakvog si komada uhvatila moras da ga voliš."
"Ma da evo ne mogu dovoljno Bogu da zahvalim sto mi je ovakvog Apolona poslao."
"Cuti i dođi vamo." Privuče me sebi i spoji naše usne u jedan dug poljubac.

Napokon smo se svi smestili na lezaljke. Ovi su kasnili pola sata jer je Relja zapričao Nikolu pa nisu skrenuli gde treba.

"Ljudi da bi ovaj dan bio sto zaninljiviji ja sam nam smislio izazove." Kaze Relja.
"Prvo da vam se predstavim ja sam Relja ne Popovic nego Simonovic. I danas cu vam uciniti ovaj dan sto zanimljiviji zato pratite moja upustva." Prica on dok mu se mi smejemo.
"I sta je prvi korak?" Pitamo ga.
"Prvo cemo da uzmemo po jedan sot votke da nam bude bolje." Kaze i zovne konobara da nam donese. Svi smo uzeli čašice i na ex popili.
"Sad se svi podelite u parove, s obzirom da znam vec ko ce sa kim Mateja opet ce misliti da smo pederi ali sta ces."
"Drugi izazov je to da se svi spojimo."
"Kako?" Pita ga Vuk dok on vadi iz ranca nesta.
"Sa lisicama." Kaze i pokaze nam lisice ali one kojima se vežu ljubavni parovi dok rade znamo vec sta.
"Jel realno da si doneo lisice za sex." Kazem ja umiruci od smeha.
"Bile su jeftinije nego prave." Kaze i svima nam baci po jedne.
"Sad kad ste smo svi povezani idemo na tobogane. Svaki spust sa tobogana nosi 5 poena, znajte da zavisite od svog para i da nema mesta za strah." Kaze nam a mi svi krenemo ka prvom toboganu.
"Mi pobeđujemo sto posto." Kaze mi Vuk.
"Cujemo vas sve." Prodere se Nikola.

Za sad je sve bilo lagano. Svi smo se spustali i mogu reci da je ova Reljina ideja veoma zanimljiva. Sada je na red došao tobogan smrti. Kazu da se retko ko spusti.
"I evo ga zadnji tobogan. Ko smije da se spusti?" Pita Relja a ja odomah podignem ruku.
"Idemo svi gore pa kako odlucimo." Kaze Vuk i svi se popenjemo.
"Mene je strah." Kaze Tina. Ja pogledam u Vuka i vidim da i on ima zelju da se spusti.
"Nemoj govoriti da cemo mi." Sapne mi Vuk a ja ga začuđeno pogledam.
" I ko ce?" Pita Relja.
"Pa ti si smislio igru mislim da bi vi prvi trebali." Kaze mu Vuk a Relja uplašeno pogleda Mateju.
"Pa dobro ako tako kazes." Stanu na vrh tobogana ali nikako da se spuste.
"Relja ako pogines znaj da cemo ti veliki spomenik podignuti." Kazem mu.
"Baš si me ohrabrila."
"Ajde Relja sta stojite tu." Kaze Nikola.
"Ja mislim da ne smijem." Kaze i u tom trenutku Vuk im priđe i gurne ih dole a oni vristeci krenuse da se spustaju. Stali smo uz ogradu da vidimo kad ce sleteti. Mislim da je celi park odzvanjao od njihovog vristanja. Kada su izronili iz vode Relja je odmah poceo da se dere na nas i rekao je da sad i mi moramo. Vuk i ja smo se spustili dok su se Nikola i Tina stepenicama vratili.

"Ja samo zelim da se zahvalim Relji ne Popovicu nego Simonovicu sto je ucionio da nam ovaj dan bude ovako zanimljiv." Kazem mu i zagrlim ga. Svi smo sedeli na lezaljkama i zezali se. Krenula sam u WC i videla sam da neki dečko prilazi nasim lezaljaka i da se pozdravlja sa Vukom.
U wc-u sam presvukla kupaci jer je mokar a vetar duva pa cu se prehladiti. Kada sam se vracala stala sam malo dalje od Vuka i novog dečka da bih kupila sladoled. Ali cula sam da pricaju nesta.
"A ko ti je ova riba?" Pita Vuka.
"Ma niko bitan, sto?" I definitivno je uspeo ovaj dan da mi se pokvari. Ne znam sta da mislim. Danas mi prica da nikoga nije ovako voleo a sada sam niko bitan. Uzmem sladoled i prođem pored njih stavljajuci Vuku do znanja da sam sve čula.
Ali on se nije ni potrudio da mi objasni vec je zajedno sa ovim momkom doveo jos 2 devojke kod nas. Nisam htela da pokazem da me je povredio i ako sam u dubini duše gorela. Sada ga gledam i isto kao da ga ne poznajem. Ne mogu da verujem da mi je upropastio zadnji dan ovde.

Zbog nervoze sam dosta popila i ne znam sta radim. Mnogo me nervira Valentina koja ne prestaje da muva Vuka. A i on mi ne izgleda kao da mu smeta. Ja sam uzela Mateju za ruke i krenula da igram sa njim. Ne iz potrebe za igrim vec iz inata Vuku. Bila sam malo vise oslobođena i da sam trezna mislim da bi me bilo veoma sramota. Vuk mi je prisao uhvatio me za ruku i odvukao dalje od ostalih.
"Sta radis to?" Pita me.
"Ti si jedini koji nema pravo to da me pita."
"A je li? Sta je ostali su ti bitniji od dečka."
"Ma da. Ja da se ponasam normalno jer si mi dečko a ti naokolo da pričas da sam ja neka nebitna."
"Ali ja nista ne radim a ti se tu pribijas uz mog druga."
"Vidim smeta ti sto ja igram sa Matejom a tebi sto se ona nabacuje celo vreme nikom nista."
"Ja bar nista nisam uradio."
"Znaci jedini krivac za sve danas sam ja. Ako si hteo da raskinemo jer ne znas kako ce ovo ici na daljinu mogao si da mi kazes, a ne da mi dajes laznu nadu pa na kraju ispadam nebitna osoba."
"Sve si pogresno shvatila."
"Vazi Cao Vuče." Kazem i krenem da uzmem torbu.
"Sta je bilo?" Pita me Tina.
"Idem ja kuci, zvacu taksi."
"Oces da idem sa tobom?"
"Ne treba sama cu." Kazem i krenem. Poslednji put pogledam u Vuka i uhvatim da me vec gleda. Okrenem glavu i odem kuci.

Kada sam usla u sobu pustila sam suze da teku same. Nisam mogla vise da izdrzim. Sve mi se skupilo i plus sada ova svađa me dokrajčila. Koliko god da sam ljuta na njega ja ga i dalje volim.

I konačno novi deo je tu. Trebalo mi je malo više vremena jer nisam imala ideju kako da ih posvađam. Mozda cete se razocarati ali ipak svaka veza ima i neke svađice pa tako i njihova. Ako zelite da saznate sta ce biti u sledecem delu ostavite Vot i komentar🥰🥰🥰