Polako me budi českanje po mojim obrazima. Otvaram oči i vidim Vuka koji me gleda kao da sam najsavršenija osoba na svetu. Čitav sam život maštala o ljubavi, stvarala neke iluzije kako bih volela da sve to izgleda, mislila sam da je sve to nestvarno i previse savrseno da bi bilo realno. Ali sada shvatam da sve ono sto sam mastala imam i da je mnogo lepše nego što je bilo u mojoj mašti.
"Dobro jutro." Kažem mu sa osmehom.
"Meni je jutro odavno ali ne mogu da ustanem iz kreveta jer ti tako savrseno izgledaš dok spavaš."
"Zar neko može da bude savršen dok spava?" Po meni smo svi nekako ružni. Otvorena usta, opusteno lice ne znamo gde smo dok spavamo.
"Pa da su sve lepe verovatno bih ostao sa njima. Ti si prva devojka sa kojom sam spavao celu noc. One nisu umele ni da me zapale a sa tobom bih izgoreo."
"Izluđuješ me jebote. Kad tako pričas kao da sam najsavršenija devojka."
"Ti si mene već izludela." Kaze mi i poljubi me.

"Ajte ljubavnici ustajte gosti su vam gladni." Čujemo Relju kako se dere.
"Jel relano da svaki trenutak ovaj debil mora da upropasti." Kaže Vuk iznervirano.
"Hahahah a pusti ga dobar je."
"Samo kad nađe devojku neću mu mira dati." Kaze a ja odem do kupatila da obavim jutarnju higijenu. Ušla sam u tuš kabinu da se istusiram. Mislim da nema nista lepše nego jutarnje tuširanje. Kao da sve ruzne snove, kosmare mozete vodom da sperete. Ali ovo jutro je drugačije. Želim da se osvežim ali ne i da sperem proslo veče. Prvi put da nisam ništa sanjala a da sam srećna i ispunjena ustala. Vuk je predivan. Mislila sam da je kao i ostali muskarci ali sam se prevarila. Izlazim iz tuš kabine i zaklela bih se da sam videla peškir na polici.
"Vuče donesi mi peškir."
"Pa imaš tu."
"I ja sam to mislila ali nema."
"E onda su svi prljavi."
"Vuče ne zezaj se. Ti si mi uzeo peškir."
"Ne znam o čemu pričaš."
"Slušaj ako mi ne doneseš peškir u roku od 15 sekundi ovo ce biti najkraca veza u tvom zivotu."
"Dođi sama pa ga uzmi."
"15,14,13..." počnem da odbrojavam.
"Baš si bezobrazna evo ti otvori." Kaze mi a ja otvorim vrata samo toliko da mogu da uzmem peskir.

Kada sam se obukla sisla sam dole i videla da su već svi budni. Odlazim prvo u kuhinju da pijem vode. Svi koji me poznaju znaju da bez vode ne mogu. Ja sam uvek žedna, uvek su mi suva usta i nikada mi nije dovoljno vode.
"Sta ćemo da doručkujemo?" Pita Vuk.
"Ja sam za burito." Kaže Relja.
"Uf i ja plus velika kola sa ledom." Kaze Tina. To nam je još jedna zajednička stvar- ljubav prema koka koli. Mi smo bile u stanju da za veče popijemo preko 2 litra kole. Sigurna sam da je kola bila najveći krivac za moju debljinu ali ja je i dalje obožavam.
"Sta mislite do kad cete biti zajedno?" Pita nas Relja.
"Cu do kad. Pa ja cu da je ženim."
"Dobro je da ces ti da je zenis. Nije ko sa Natalijom."
"Ko je Natalija?" Pitam.
"Vukova bivša devojka."
"Nije mi devojka i nema potrebe da pricamo o njoj."
"A reci mi molim te bas me zanima."
"Vuk ti se napio i spavao to veče sa njom. Kad je zavrsio posao naravno otiso ali mu se ona ujutru pojavila na vratima kuce i rekla da je ona trazila momka sa kim ce da izgubi nevinost i da zeli da se uda za njega." Prica Relja dok ja umirem od smeha. "A onda joj je on zatvorio vrata. Ali se ona vratila i trazila njegovu ruku od Ivane. Posle smo ga mi zezali kako je spao na to da ga devojka prosi."
"Natalija je moj idol, zelim da je upoznam." Kazem kroz smeh.
"Znaš obično bi sadašnje devojke da ubiju bivše a ti želis da je upoznaš. Vuče pazi se da te i Maša ne zaprosi. Tada bi definitivno bilo nešta do tebe cim te prose devojke."
"Ne brini Relja ima on mene da zaprosi i to na neki posebniji način. A Natalija je genijalna."

Sedimo u dnevnoj i davimo se u hrani. Sinoc sam jedino parče torte pojela i sad sam mislila da cu umreti od gladi. Ali ovaj burito i kola su me povratili iz mrtvih.
"Sta danas radimo?" Pitam ih.
"Nista preko dana odmaramo a onda večeras Vukov meč." Kaze Nikola.
"Ajmo nečega da se igramo." Kaže Relja. Mislim da bi svako drustvi trebalo da ima jednog Relju. On je uvek za zabavu i sprdnju i briga ga za neke ozbiljne stvari i teme.

Sada sedimo i igramo asocijacije. Mislim da ako se još jednom nasmejem upiskicu se. Vi ne verujete koje su to provale. Da ste gledali kako Relja objasnjava Mateji jaje na oko pantomimom. Uzeo je pa pokazuje na Matejine gaće pa na oko. A Mateja jadan ne zna sta ga je snašlo. Posle kada im je vreme isteklo Relja je hteo da ga ubije jer je ubeđen da je to tako profesionalno objasnio da bi i dete od 3 godine znalo sta je. Sada je opet red na njih a mi čekao da čujemo sta je sad.
"Ja ga imam a ti ne." Kaze Relja.
"Brate jesu ovo zagonetke ili asocijacije."
"Logično je, ja ga imam a ti ne."
"Cuko."
"Ma ne debilu neku osobinu ja imam a ti ne."
"Jedino je da si ti glup a ja ne."
"Baš si smješan idiote." Pocnu da se svađaju kad im vrijeme istekne.
"Pa sta ti ti kretenu imas a ja ne."
"Humor, smisao za humor imam a ti ne."
"Ma jeste eto imas svi popadasmo od smjeha."

Sada je došao red da idemo kuci. Vuk ostaje jer treba da se odmori i spremi za meč. A i meni se pravo da vam kažem malo prispalo. Taman kad dođem kuci da odspavam do pola 6 jer je meč u 7. Vuk se pozdravlja sa svima a ja ostajem poslednja.
"Nadam se da mi te nece prebiti večeras pa da ostanem odma bez momka."
"Princezo ja njih bijem."
"O izvini Mek Gregore."
"Večeras da navijaš za mene. Pa posle da idemo negde."
"Može ali čuvaj se večeras." Kazem mu i poljubim ga pa krenem ka kolima.

Čim sam ušla u kuću odmah sam otisla u sobu da spavam a Tina je otišla da se okupa.

Budim se posle skoro 2 sata spavanja. Nisam osoba koja voli preko dana da zaspe ali sad mi je bilo preko potrebno da malo odmorim. Odlazim do kupatila i umivam se hladnom vodom da bih se sto pre razbudila. Razmisljam sta da obučem, nikad nisam išla na bokserske mečeve i ne znam ni gde se održavaju. Odlucila sam se za beli krop top i obične džeparice. Kosu sam uvila i nisam htela nesta preterani da se sminkam. Malo me nervoza hvata jer ne znam kakvi su Vukovi protivnici. Ne znam kako cu izdržati da gledam da ga neko tuče.

Seli smo u Nikolina kola i idemo na mesto gde se odrzavaju borbe. Oni to zovu skladista jer drzava ne zeli mnogo da ulaze u boks pa se oni snalaze nekako. Pri samom dolasku primetila sam da ima dosta ljudi. Stoje u redu i čekaju da ih stražari puste. Zahvaljujući Vuku mi smo usli odmah. Skladiste je izgledalo kao neka ogromna napustena fabrika ali malo sređena. Na sredini je bio veliki ring i sva svetla su bila uperena u njega. A okolo su bile stolice za publiku. Smestili smo se sa desne strane u crveni ugao jer je ta strana Vukova. Nisam znala da ljude ovako interesuje ovaj sport. Sala se puni a ja se čudim kako imaju mesta da sednu. Nakon nekoliko minuta začuo se zvuk gonga i svi su ucutali. Na ring je izašao voditelj koji je poceo da predstavlja takmicare.
"I nas prvi borac ove večeri, čiji je plavi ugao je Dragan zvani Pele." Prica voditelj dok na ring ulazi Pele. Vidi se da je dosta stariji i nabildovaniji od Vuka. Sada me je jos veci strah uhvati jer ne znam kako ce se Vuk snaći
"A sa desne strane u crvenom uglu nalazi se Vuk Radosavljević. Dečko od 19 godina koji je vec zadao ozbiljan zadatak ostalima jer je svaku borbu do sada osvojio." Prica voditelj dok Vuk izlazi. Svi misici su mu zategnutinod treninga i samo ceka kada ce napasti protivnika. Slucajno ili ne jedan pogled mu je zalutao ka meni i blago se nasmesio davajuci mi do znanja da se ne bojim. Borba počinje i od prvog trenutka je veoma napeto. Obojica su veoma spretni i vidi se da znaju sta rade. Ali sigurno je da ne stede na jačini udarca. Vecina gledalaca je ostala bez teksta gledajuću ovu borbum. U skladištu sada sem mog disanja jedino cujem jake udarce i blago jaukanje. Uvek sam volela boks da gledam i htela da treniram ali sada kada je u ringu meni draga osoba nije mi sve jedno. Znate da u svakom trenutku može doci do veoma teske povrede. U meni je celo vreme kuljao neki adrenalin da sam mislila da bih mogla svakog trenutka da se nađem u ringu. Blagi Vukov neoprez je doveo do toga da ga je protivnik udario boksom u glavu i Vuk se našao na zemlji. Gledala sam ga kako leži i ne pomera se. Slagala bih kad bih rekla da se nisam prepala, ali kada je sudija krenuo da odbrojava vreme Vuk je nekako skupio snage o ustao. Svi su mu sa divljenjem aplaudirali dok je meni pogled bio na usnama. Te usne koje su me danas tako slatko ljubile sad su gotovo cele ispucale i krvave.

I ako je bila žestoka borba Vuk je pobedio. Mnogo mi je drago jer se videla velika zelja za borbom i pobedom. Koliko god ljudi govorili bitno je ucestvovati a ne pobediti mislim da nije tako. Zar bi bilo sta bilo zanimljivo da svako od nas nema zelju za pobedom pa se vise trudi zbog toga. Vecina ljudi je otisla a mi čekamo da Vuk izađe.
"Sad ces kao prava žena da mu lečiš rane." Dobaci Relja.
"Ti kolko se zanimaš za našu vezu pomislicu da ti se potajno sviđa Vuk. Ako želis mogu i te rane tebi da prepustim."
"Da li si ti upravo za ovakvog mačo mena rekla da je peder. Pa Mašo razočarala si me."
"Ja nikad nisam rekla da si peder. Nego da ti se Vuk sviđa."
"Pa to ti je isto. Ali da znaš ja sam najpozeljniji samac u Novom Sadu."
"Pa sta cekas, sto ne nađes devojku?"
"Nek ona mene nađe."
"Onda se bolje oprosti od ljubavi." Kazem mu i vidimo kako nam Vuk prilazi.
Mislim sa sam se ponovo zaljubila u njega. Kako hoda u sivoj trenerci sa kapuljačom na glavi dok mu je torba na jednom ramenu. A povrede na licu ga čine dosta muževnijim i ako sam sigurna da ga jako bole. Prvo prilazi ostalim dok mu cestitaju a na kraju prilazi i meni i privuče me u jedan medveđi zagrljaj. Poljubi me na blic ali vidim kako se blago mrsti jer su mu usne cele krvave.
"Boli li?"
"Ti si moj lek, sad ne." Kaze mi pa me opet poljubi.
"Cekajte da vas slikam, znate kako ste slatki." Kaze Tina. Ja stanem ispred Vuka dok me on grli sa leđa a glava mu je na mom ramenu. Mislim da nam je ovo prva zajednička slika od kad smo u vezi. I mnogo mi je drago sto smo ovaj trenutak zabelezili.

Ostali smo Nikola, Tina, Vuk i ja i odlučili smo da se malo vozimo gradom. Nije nam se nigde islo ali smo hteli da nam bude lepo. Nikola je vozio i pored njega je bila Tina a nas dvoje smo pozadi. Otvorili smo sva četri prozora i pustili muziku na najače. Pevamo i uživamo kao nikad do sad. Vuk nesta sapne Nikoli a ovaj se nasmeje i klimne glavom.
"Voliš adrenalin?" Pita me Vuk.
"Obožavam." Kazem i vidim da stajemo negde.
"Ajmo da se vozimo na haubi." Kaze Vuk i popenje se i pruzi meni ruku. Nisam ni razmisljala vec sam se istog trenutka popela. Jednom rukom sam drzala Vuka a drugom sam se pridrzavala za kola. Nikola je krenuo da vozi a u nama je adrenalin proradio. Mislim da nema lepšeg osecaja nego kada rizikujete da biste uzivali. Postoji mogucnost da mi je sada na haubi lepo ali iste sekunde mogu da padnem i da poginem. Ali zar sustina zivota nije u rizikovanju? Ja se vodim rečenicom Zivi u trenutku i mislim da svako tako treba. Prilepljeni smo za kola dok vetar jako duva u nas. Oboma su nam osmesi na licu i vidi se da smo iskreno srecni.
"Ajde sad sve izbaci iz sebe." Kaze mi Vuk. Počenmo da vristimo, zastanemo samo da uzmemo daha od smeha i nastavimo da vristimo.
"Moram nesta da ti kazem." Prodere se Vuk jer ga od vetra jedva čujem.
"Sta?"
"Volim te."
"Volim i ja tebe kretenu." Kazem mu i poljubim ga na blic.

Novi deo je tu. Nadam se da vam se sviđa. Ostavite Vot i komentar❤❤❤