Stigao je i taj dan. Već od naše 6 godine Tina i ja smo maštale o nasim punoletstvima. Kako ćemo kada napunimo 18. Polagati vozački i putovati svuda po svetu. Jedna drugoj bi poklone za rodjendan smisljale i pola godine ranije. Mislile smo da će trebati dugo vremena do ovog dana a sada gledajuci proslo je dok smo pukle prstima. I sada se spremamo za njen rodjendan. Ovo je njen dan i neću dopustiti da ga bilo šta upropasti.

Izlazim iz svoje sobe i ako je tek 9 ujutru u kuci je haos. Stigao je ketering jer ce u kuci da budu odrasli i rodbina a mi drustvo idemo u klub. Provlačim se kroz ljude koji donose hranu, pića, dekoraciju i prosto reći ne znam gde se nalazim. Nadam se da ovako ludo neće biti i za moj rodjendan. Moje misli prekida Violeta koja mi stavlja neke kutije u ruke i brzo mi govori da ih odnesem u kuhinju dok ona trči kod frizerke. Tačno mi dodje da se izgubim iz kuće dok sav ovaj haos prodje ali ne znam gde ću. Tina me je zamolila da prosetam Milija da se ne bi ponovo upiskio na njen beli čupavi tepih. Da ga samo vidite i ako joj je upropastio tepih ne možete da se naljutite. Na tu malu slatku snežnu pufnu. Čupav kao mali tepih kamuflira se da ga ne vidite. Jedino vire male crne okice kao klikeri. Uzela sam ga i stavila na povodac da ga prosetam do parkića.

U parku nema žive duše. Što mi je i odgovaralo. Mili je njušio sve što je stigao, istraživao jer je ovo prvi lut da je napolju a da to nije dvoriste njegove odgajivačnice. Uzivala sam dok me grejalo sunce koje je i pored grana koje su ga krile probijalo svojim zracima kroz njih. Mirisalo je svo divno cveće koje tu niko nije posadio vec je samo izniklo. Medjutim i ovom uživanju došao je kraj, već je 12 sati sto znači da moramo da krenemo ka kući.

"Mašo ja ću izludeti." Počinje Tina da se žali dok ja ulazim u kuću.
"Nemoj da se nerviras. Ovo je tvoj dan samo treba da budes lepa a ostalo prepusti nama."
"Ajde da jedemo jer će to biti verovatno jedina stvar danas koju ćemo pojesti." Kaže pa krenemo u kuhinju.
Najviše volim kada su ovako neki dogadjaji pa ima vec dosta spremne hrane. Ketering je spremio dosta malih sendvičića bolje reći zalogajčića. Nakon sto smo jele otisle smo da se spremimo jer idemo na frizuru i sminku. Obukla sam siroku majcu da bih mogla da se lakse presvucem a da ne uništim sminku i frizuru. Sada je već i mene počelo malo uzbudjenje da hvata.
Tina je prva sela da se sminka dok meni prave frizuru. Nisam htela nista previše sa kosom da radim već sam se odlučila za visoku zalizanu punđu. Haljina je sama po sebi veoma upečatljiva da bi bilo previse da nesta eksperimentišem sa kosom. Tini završavaju sminku i očarana sam. Oči su joj tako mačkasto istaknute a ten joj blista.
Stigao je red da i mene sminkaju. Rekla sam im da ne želim nista jako a ostalo sam prepustila njima. Jer ipak oni najbolje znaju sta će meni da lepo stoji.

Već je 4 sata popodne a mi smo gotove sa sminkom i frizurom. Jos haljine i gotove smo. Čekamo taxi da dodje da nas odveze kuci. Tina je zapretila Nikoli da ne izlaz iz kuće da je slucajno ne bi gde video. Isto kao da se udaju pa ne sme da je vidi pre venčanja. Mi moramo ranije da budemo u klubu jer dolazi fotograf da nas slika.
"Jeste da će mi biti prijatelji na rodjendanu ali znam da ce sve devojke biti ljubomorne na mene i tebe gledaj kakve smo." Počne Tina da se divi nasoj lepoti.
"Mislim da će Nikola da se sad još više zaljubi u tebe kad te vidi kako izgledaš."
"A tebe Vuk da smuva."
"To je samo mašta."
"Masta će ti večeras postati stvarnost." Kaze mi a je se izgubim u svojim mislima. Da li je moguće da ovo bude najbolja noć u mom životu, da prvi put nađem dečka i to bude osoba koja mi se sviđa.

Kada smo došli kući tamo je već bila Tinina rodbina pa je ona otisla kod njih a ja sam pobegla u sobu. Ne volim baš gužvu posebno grupu ujni i tetki koje vam ne daju mira. Odma krenu sa pricom kad ces da se udajes, oces li da studiras, znas li da je zena danas nista ako ne završi fakultet i jos dosta gluposti. Pametuju a nisu pametne.

Dok čekam Tinu uzela sam da se obučem. Prvo oblačim haljinu sa kojom sam jos uvek oduševljena. Mislim da ću imati opasan zadatak da nađem bolju haljinu od ove za moj rodjendan. Na noge obuvam crne sandale sa veoma tankim neprimetnim kaiševima. U malu crnu torbicu sam stavila cigarete i pare. Naprskala sam moj omiljeni parfem "Black Opium" i po dekoltetu poprskala sljokice. Nisam osoba koja hvali sebe, samo govori najlepsa sam ali sada moram priznati da izgledam božanstveno. To su oni trenutci kada shvatite da je bolje sto ste se namučili da smršate. Uvek sam ja za sebe mislila da sam lepa ali ovo je doživljaj koji ne mogu da opišem. Zato mi često bude žao devojaka koje ne znaju da cene svoju lepotu i zgodno telo. Ne mora svaka zgodna devoja da bude i kurva. Treba da izgledate elegantno ali u isto vreme i izazovno. Štikle su mi vizuelno jos izdužile noge i izgledam kao model.
"Aa Mašo ljubomorna sam kako dobro izgledaš."
"Pa ti slavljenice još nisi spremna, ajde prolazi da ti pomognem da se spremiš." Kazem joj i odvučem je u njenu sobu.

Sada se gledamo u ogledalu i divimo se svaka svojoj ali i lepoti jedna druge. Kako kažu svakoj plavuši treba jedna crnka. A mi imamo jedna drugu. Čujemo zvono na vratima pa krenemo dole. Ja otvaram vrata da bi Nikola tek kasnije video Tinu. Međutim prizor pred vratima me razočara tu su svi ali nema njega. I ako možda ne izgledam tako moje razočarenje prikriva blistav osmeh na licu. Nikola je ostao bez reči dok mogu reći balavi za Tinom.
"Izgledaš kao milion dolara." Kaze joj i privuče je u zagrljaj. Tako su mi slatki. I on joj po lepoti veoma parira. Gelom je lepo oblokovao malo dužu kosu, obukao je crnu kosulju i crne farmerke.
"Mašo posto i ti blistas, večeras smo mi tvoja pratnja." Kažu Relja i Mateja. Pa me uhvate pod ruku i krenemo ka Nikolinim kolima.

      {Tinina haljina}

Zurka je već počela skupilo se dosta ljudi ali njega još uvek nema.
"A gde je Vuk?" Pitam Relju.
"Pojma nemam trebao je već da dodje." Kaze a ja se pravim da me ne interesuje gde je ali u sebi žudim da saznam odgovor na to pitanje. Klub je prelepo uredjen. Baloni su u belim, bebi rozim i srebrnim nijansama. Svi pogledi su uprti u Tinu jer je ipak ovo njeno veče. Ima dosta ljudi neke znam a neke prvi put vidim. DJ pušta ekstra muziku. Svi su veseli i za čudo ne vise na telefonima. Ali ja sama stojim za stolom dok ispijam martini.
"Pa zasto dama stoji sama." Priđe mi Danilo.
"Pa čekam tebe."
"Znao sam da se ložiš na mene." Za divno čudo ne nervira me ova njegova priča o nama kao paru. Zna ponekad da iznervira ali je u sustini super drug.
"A ne sad stvarno sta ti je krofnice?" Pita me sad ozbiljnije ali ipak ubacuje taj nadimak koji mi je dao dok sam još bila mala debela krofnica.
"A zaljubila sam se ali izgleda nesrećno."
"U koga. Reci koga treba da bijem?"
"U Vuka. Ali nema razloga da ga biješ ja sam previše možda umislila u glavu da mu se sviđam."
"Krofnice znaš li da večeras ovde nema osobe koja ne priča o tebi i koja se ne pita zašto ovde sediš sama. A on je kreten ako te ne smuva."
"Čak se nije ni pojavio na rođendanu."
"Možda ne zna foru sa kojom će da te smuva pa sad sedi u sobi i ne sme da dodje." Nasmeje me ova njegova rečenica. Ali osmeh mi odma spadne sa lica jer shvatim da Vuku sigurno nije ni na pameti da me muva. Vidim kako kako stoji za jednim stolom a oko njega 3 devojke mu nesta pričaju. Svaka vidno muvajuću ga.
"Jeste sigurno se pita kako će da smuva one tri dole."
"Možda te pravi ljubomornom ali sad ćes i ti njega jer ćes da plešeš samnom" kaze Danilo i povuče me za ruku.
"A sve sam mislila da me muvas a sad mi pomazes da Vuka napravim ljubomornim."
"Sviđaćeš se ti meni uvek ali shvatio sam da ja tebi neću."
"A sad mi te žao."
"Nemoj da me sažaljevaš znas kolko devojaka čeka da im priđem."
"Je li to ima neka a da mi nisi rekao?"
"Ne praviš samo ti momka ljubomornim večeras."
"O izvini molim te, ja mislila pomažeš mi a i ti mene iskorištavas da napravis neku ljubomornom."
"Uzajamno pomaganje krofnice." Kaže mi i nastavimo da plešemo. Veoma sam mu zahvlana jer me je dosta oraspoložio.

Izašla sam malo da udahnem vazduha. Klub se nalazi na vrhu zgrade i ima prelepu terasu. I ako su moji prijatelji unutra imam osećaj da mi je ovde lepše. Palim cigaretu i uzivam u ovom pogledu.
"Sta si to neraspoložena?" Okrecem se i vidim Vuka. Bio je u pravu kada je rekao da će moći da mi parira izgledom. Ima na sebi uske farmerice i belu kosulju sa otkopcanim prvim dugmićima. Na nogama nosi bele forsice.
"Izgleda da mi nije dan." Kazem smoreno.
"Ja ću da te oraspolozim. Das mi 5 minuta i vristaćeš od smeha."
"Zašto misliš da mi je do smeha?"
"Svakome je do smehe. Vidiš bolje da se smeješ nego da kisnes čekajući tamo nekog luzera. Ja te nikad ne bih pustio da čekaš a ni da kisneš." Kaže mi dok mi se približava. Srce počinje brže da mi kuca.
"A sta ako si ti taj luzer?"
"Šta onda mogu da učinim da više ne budem luzer?"
"Pa ne znam. Mogao si da mi priđeš kada si dosao na rodjendan ali sam videla da si zauzet sa drugim devojkama."
"Pa ko je to nama ljubomoran. Nisam hteo da ti priđem jer sam video da si sa onim debilom."
"Znači bio je nesporazum?" Pitam sa osmehom. Jer je i on takođe ljubomoran na Danila.
"Izgleda. A od tog nesporazuma nisam uspeo da ti kaže koliko si lepa."
"Koliko?"
"Toliko da sve druge pored tebe izgledaju kao grobovi. Ti se tako ne trudiš a izgledaš savršeno. Nisi svesna svoje lepote."
"Pa večeras sam se potrudila zbog nekog luzera."
"Taj je luzer veoma počastvovan. I sta bih mogao da uradim da više ne bih bio luzer."
"Pa ne znam pokušaj nešto." Kazem mu a on me poljubi u obraz.
"Nesta vise." Poljubi me u drugu obraz, pa u čelo, u bradu, onda tako blizu usta ko da proverava koliko imam strpljenja.
"Da li znaš kako se ljube veverice?" Lupi to pitanje odjednom.
"Ne."
"Ovako."kaže i priblizi svoje usne mojima. Pun nežnosti a i strasti. Osecam kao da su njegove kao i moje usne kao pustene sa lanca, tolik dugo su mastale da dotaknu jedna drugu i to se napokon dogadja. Polako ubacuje jezik u moja usta i savrsenstvo tek počinje. Kao da smo gladni jedno drugog. Nakon nekoliko minuta odvajamo se jedno od drugog ali su nam čela spojena.
"Uhvatio si me na foru."
"Ali ti se ta fora svidela."
"Veoma."
"Jesam još uvek luzer."
"Nisi."
"A da li bih sada mogao da postanem tvoj dečko?"
"Pa ako ponovis ono od malopre razmislicu o tome." Kazem mu a on me ponovo uhvati i strasno poljubi.
"Sad?"
"Sad si mi zvanično dečko." Kazem mu i jako se zagrlimo. Mislim da mojoj sreći nema kraja.

Zajedno se vraćamo držeći se za ruke u klub. Sada bi na redu trebala da bude torta. Svi su se poredali oko Tininog stola a mi njeno drustvo smo sa njom. Kreće naša omiljena pesma od Tap 011 Zbog tebe. Svi počnu da pevaju. Nalazim se u Vukovom zagrljaju dok su oko mene moji omiljeni ljudi. Ovo mogu opisati samo jednom rečenicom SREĆNA SAM.

I napokon se desio i poljubac. Nadam se da vam se svidja. Ostavite Vot i komentar❤❤❤