Sedimo u kuhinji i doruckujemo sa Daliborom i Violetom. Još uvek smo mamurne zbog prethodne noći.
"Gde ste to vi sinoc bile pa ste toliko mamurne?" Pita nas Dalibor.
"Kod Nikole." Kaze Tina.
"Pa dušo kada cemo mi da upoznamo tvog dečka, znas kako jedva cekam da ga upoznam." Kaze Violeta uzbudjeno.
"Ne znam ne mogu o tome sad da razmisljam."
"Moze danas na ručak spremicemo nesta fino."
"Pitacu ga može li." Kaže i nastavi da jede.

"Oces stvarno zvati Nikolu?" Pitam je.
"Pitacu ali se nadam da ne može jos me glava boli." Kaze bacajući se na krevet.
"Jedva cekam da se upoznaju."
"Cutiiii." Kaze i pogodi me jastukom ali joj telefon zazvonu.
"Ko zove?"
"Nikola." Kazem i javim se.
"Zete samo da ti kazem oce roditelji tvoje devojke da te upoznaju, tako da danas u 3 dodji na ručak." Kazem mu i prekinem
"Pa Mašo jesi ti normalna." Kaze i pocne da me juri.
"Vidim vise te glava ne boli."
"Cuti udavicu te."
Pobegnem u kupatilo i zakljucam se.

Sedim u sobi i za kaznu peglam Tini kosu, jer mora da bude lepa kad joj dodje dečko. Ali nije ni ona meni ostala dužna rekla je namerno njenim roditeljima da ce doci i Vuk navodno osoba koja mi se svidja. Tako da se sada oni spremaju ko da ce da dodju da traže našu ruku. Violeta je kod frizera, mi smo morale da usisamo kucu dok Dalibor pravi gulaš. Stvarno nepotrebna zbrka. Vidim da je Tinu malo trema uhvatila, mislim koga ne bi. Ona se bas sredila obukla je letnju haljinu, sa blago puf rukavima i sa dezenom cvetova. Dok ja ne znam jos uvek sta da obucem. Necu sigurno nista specijalno.
"Ajde Mašo spremaj se, brzo ce doci." Pozuri me Tina a ja nezadovoljno krenem da se spremam.
Odlucila sam se za obicnu bež haljinu uz telo. Kosu sam pustila jer mi je prirodno prava. Stavila sam maskaru i sjaj za usta, dovoljno od mene. Dok zavrsavam vidim da Tina prica sa nekim na telefon.
"Joj ovaj nije normalan." Kaze mi.
"Ko?"
"Nikola."
"Sta ce sad?"
"Pita koje cvece da kupi, kako treba da pokuca na vrata, kako da se predstavi. Joj umrecu od treme jer on ima tremu."
"Hahahah vi ste ludi majke mi."
"Samo se ti smej."

Sisle smo u trepezariju da vidimo je li sve spremno. Violeta je stavila stonjak za posebne prilike. Dalibor se bas sredio. I samo nam jos mladozenja hvali pa mozemo ovako spremi i da ih vencamo.
Culo se zvono na vratima a nas dve smo posle da otvorimo. Sami prizor kada otvorite vrata vas tera da se upiskite od smeha. Nikola koji drzi ogroman buket od kog mu se ne vidi glava, u drugoj ruci neko piće. A obučen u pantalone u kosulju. Gledam ga i hocu da umrem. Kao i Vuk koji opusteno stoji pored njega.
"Izvolite." Kaze Tina pa krene sa Nikolom a ja sa Vukom.
Ulazimo u trepezariju sad sledi najtezi deo, upoznati se. Mislim i ja bih se malo prepala da vidim ovako ozbiljnog Dalibora.
"Nikola ovo je moj tata Dalibor i mama Violeta." Upozna ih Tina. A ja cu da umrem od smeha, imam taj poremecaj da mi se smeje kad ne treba.
"Ocu li biti grozan drug ako sad ovde umrem od smeha?" Pita me Vuk.
"Ako ti je lakse onda cu i ja ispasti grozna drugarica jer ako ti umres od smeha i ja cu."
"A ovo je Vuk." Predstavi ga Tina a on se opusteno upozna sa njima.

Sedimo i jedemo Daliborov gulaš. Stvarno je izvrstan. Ja sedim pored Vuka, preko puta nas su Tina i Nikola dok su na krajevima Violeta i Dalibor. Situacija je opustenija ali i ne za Nikolu. Sedi do Dalibora imam osecaj kao da ga je strah.
"Znas Nikola, ako oces da budes decko mojoj ćerki moras da se pokazes."
"Jel ovo neka sekta pa mora da ubije macku i pojede je da bi imao devojku?" Sapne mi Vuk na uho a ja ga ustinem za ruku da bi presto.
"A sta to treba da uradim." Pita nikola uplaseno.
"Mozda ti je Tina rekla, ja se bavim lovom i ribolovom. Kod nas je obicaj da kada zelis devojku, sa njenim ocem odes u ribolov moras da upecas vise ribe od njega i na kraju pojedes zivu zabu." Dalibor to govori mrtav ozbiljan dok Nikoli nije sve jedno. Ja shvatam da je ovo sala jer se Daki stalno tako zeza.
"Ako mora onda ocu."kaze i ako mu nije sve jedno. A Dalibor pocne da se smeje.
"Zajebavam te. Ali mi je drago sto bi to uradio za moju Tinu, dokazao si da je volis."
Nikoli je laknulo.

Ostatak veceri smo proveli u dnevnoj sobi i salili se. Mogu da priznam da je veče bilo stvarno lepo. Nikola i Vuk su nas zvali da sa njima prosetamo. Tina se presvukla a ja sam ostala ista. Pozdravili su Dalibora i Viki pa smo krenuli.
"Ja i Tina idemo kod mene, a vi idite gde ocete." Kaze Nikola.
"Pa ako ste hteli da budete sami mogla sam ostato kuci, sta cu sa Vukom da radim?"
"Bogati pusti ih idemo mi da se zezamo, tu je motor." Kaze mi Vuk da osmehom i pokaze na motor.
"Meni se jede nesta slatko pa te vodim na najbolje mesto za slatkise ovde. Volis li slatko?" Pita me dok stavalja kacigu.
"Obožavaam" kazem i sednemo na motor.

Nakon nekih 10tak minuta smo stigli.
"Dobro dosla u carstvo slatkisa." Kaze mi kao neki carobnjak i pusti me da udjem.
Znate one prodavnice slatkisa u američkim filmovima koje ste uvek hteli da posetite, e pa to je to samo jos 100 puta lepse. Sve je sareno, svuda su lizalice i mekane bombone. Seli smo za jedan sto pa je Vuk pozvao konobaricu.
"Hoces li mi prepustiti da ja izaberem sta ces naruciti? Veruj mi neces se pokajati."
"Može." Kazem sa osmehom dok on narucuje mnoga cokoladna jela jer sve sto je nabrojao je sa cokoladom koliko sam shvatila.
"A ti si stalno ovde?"
"Skoro svaki dan."
"Svaki dan u ovom carstvu slatkisa a takvo telo."
"A kakvo je to telo?" Pita me zavodnicki.
"Zgodno."
"Treniram boks." Mogu da kazem da sam sad jos vise odusevljena sa njim.
"Stvarno? Ja obozavam boks."
"Mozes da dodjes imam meč za vikend."
"Moze." Kazem i taman stigne konobarica. Sto je pun ja ne znam ko ce ovo pojesti. Tu su mafini, wafli, palacinke, sladoledi ma sve sto mozete slatko da zamislite je tu.

"Mislim da cu povratiti." Kazem hvatajuci se za stomak.
"Isto, nije mi dobro zivota mi."
"Nista ako umremo bar ce biti zanimljiva prica "Umrlo dvoje od slatkisa." Kazem a on se nasmeje. Pocela sam dosta toga prema ovom decku da osecam. Znate ono kad gledate nekoga u oci a taj pogled u vama izaziva vatromet u stomaku.
"Ne, umrecemo mi za jedno 80 godina i pricace se kako smo umrli u ljubavi." Kaze gledajuci me a ja ne znam sta da odgovorim.

Sedeli smo jos malo i onda krenuli.
"Oces da prosetamo po centru?" Pita me a ja kazem da ocu.
Grad je pun, svuda svira neka muzika. Setali smo centrom uz prijatnu tisinu. Mislim da sa nekim koliko se poklapate u razgovorima tako treba da bude i kad cutite. A meni odavno nije bilo prijatnije da sa nekim cutim.
"Imas li brata ili sestru?" Pita me on i tako prekine tisinu.
"Da imam dvije sestre i brata. Ti?"
"Blago tebi vas cetvoro. Ja sam jedinac. A kolko zelis dece da imas?"
"Sto vise. Volela bih kao sto je moja porodica najmanje cetvoro."
"Znaci ako ne nadjem zenu koja oce da mi rodi puno dece znam da ces mi ih ti roditi."
"To jest ako ja ne nadjem muza."
"A gde ces boljeg od mene."
"Narcisu."
"Nisam narcis samo se salim."
"Drago mi je mrzim narcise."
"Imas li decka?"
"Da imam bila bih sad sa njim a ne sa tobom. A ti devojku?"
"Ne, ne treba mi samo muke neke. Vidis onaj par tamo."kaze mi i pokaze na momka i devojku.
"To ti je instagram veza. Zamisli koliko je naporno da se stalno slikate, prodajete jednu pricu na mrezama koja je fejk a u realnosti nista nije tako bajno."
"Pa upravu si. Ja da imam decka slikala bih se stalno ali za uspomenu."
"Ja sam mislio da si sa onim Danilom."
"Ma ne, on mi je najbolji drug."
Kazem a njega neko zovne na telefon. Shvatam da ga je nazvala mama jer joj se tako slatko javio. Kada prekine okrene se ka meni.
"Mozes li samnom do moje kuce moram da prosetam cuka, mama ce poludeti jer cvili."
"Moze." Kazem i krenemo ka njemu.
Stizemo ispred ogromne kuce, shvatila sam po njemu da ima novca ali ova kuca mislim da je neprocenjiva. Udjemo u dvoriste a ja ostanem bez teksta. Ima ogromno dvoriste sa cvecem, ima i dosta lampica koje cine da ovo vece izgleda bajkovito. I mali bazen jos vise kucu upotpunjava. Vuk je otisao da uzme cuka a ja sam ostala u dvoristu.
Razgledala sam dvoriste kada su mi prisli. Malo je reci da sam ostala bez teksta jer ima cuka istog kao i ja.
"Maso ovo je Badi, badi ovo je Masa."kaze Vuk kao da nas upoznaje. A ja cucnem da ga pomazim.
"Ja ne verujem, je li ovo presa canario?"
"Da, sto?"
"Imam istog bukvalno, Cezar se zove cak su im i sare iste."
"Stvarno, moramo da ih upoznamo nekad. Samo je Badi malo razmazen."
"Isto i Cezar, kao covek. Ujutru nas budi da ga setamo samo kad on hoce."
"Sve sam vise siguran da imamo jednog istog psa." Kaze Vuk a ja se nasmejem.

Setamo po Dunavskom parku zajedno sa Badijem. Za sad nisam videla Vukove loše strane, i sve vise shvatam da je to onaj decko kog svi imamo u svojoj glavi, izmisljena osoba kakvu zelimo, ali on je stvaran. Uvek sam zamisljala da ce mi dečko trenirati boks, voziti motor, imati tetovaže i voleti pse i decu. A to sve je Vuk plus jos dosta pozitivnih stvari ima.
Neka maca pridje Badiju i ogrebe ga a on se prepadne.
"Pa da li si ti Badi normalan? Pridje ti tolisna mačka a ti se prepadnes, pa mogao bi da je pojedes." Kaze Vuk iznervirano a ja počnem da se smejem.
"Isto ko da gledam mene i Cezara, svi misle da je krvoločan a on se boji od mačke."
"Pa ja stvarno ne verujem, zamisli ko da se ja sad bojim nekog deteta iz prvog razreda."
"Veruj mi kakvih djavola ima od dece moglo bi da se desi."
"Nadam se da nece, oces da te otpratimo do kuce?" Pita me a ja klimnem glavom i krenem.

Evo ga jedan deo posle dužeg vremena. Nadam se da vam se sviđa🥰🥰 Ostavite Vot i komentari ❤