Jedan od najljepsih darova prirode je mogucnost da se osoba zaljubi. Odjednom svijet postaje duginih boja i opija nas na svakom koraku. Primjecujemo svaki cvet na livadi pored kog smo takoreci prolazili ravnodusno do juče. U svakom cvrkutu ptice cujemo glas koji nas podseća na voljenu osobu. Jutra dobijaju onaj magloviti sjaj a večeri mističnu tajnovitost. Da, sve postaje drugačije i mi više nismo svoji. Koračamo kao guske u magli vodjeni često osećanjima koja smo mi u našim glavama stvorili idealizujući osobu koju volimo. Ako pokušamo analizirati zašto smo se bas u tu osobu zaljubili odgovor necemo naći. Ustvari odgovor cemo naći u srcu ali taj odgovor će vise biti plod mašte nego odraz realnog stanja. Kako god bilo masta ili realnost treba probati. Ne zelimo da se za 50 godina kajemo sto nesta nismo pokusali. Ne znam da li je ovo moja mašta ili ne, ali sam se ja bas zaljubila u Vuka. Osoba sam koja ili te voli najviše na svetu ili prema tebi nista ne oseca. Ali mi je ovaj dečko baš prirastao za srce i volela bih da imam nesta sa njim.

Ležim u krevetu i gledam sta ima na telefonu. Mina još uvek nije došla od Nikole. Uskoro joj je 18ti rodjendan i pripremam se za to. Moram da nadjem specijalan poklon za nju. Dok sam razmisljala stigla mi je neka notifikacija na instagramu. Bila je to poruka od Vuka.
"Bilo mi je baš lepo večeras. Laku noć.❤"
Čim sam procitala poruku ostavila sam telefon pored sebe i pocela glasno da se smejem. To su moji simptomi zaljubljenosti. Nakon sto se malo smirim uzmem telefon da mu odgovorim.
"I meni takodje. Laku noć😘."
Ne znam da li je previše ovaj poljubac ali dobro i on je meni srce. Ostavim telefon sa strane i namestim se da spavam.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Zavrsavam sa kupanjem. Jutros sam ustala ranije. Ali i dalje srecna zbog ptredhodne noći. Znate kako kažu da kada ste zaljubljeni kao da zivite u oblacima. E bas tako se ja osecam. Nasmejana sam i srecna. Oblačim stvari i izlazim iz sobe a na krevetu leži Tina.
"Pa ko nam je to raspoložen jutros?" Pita me.
"Jaa."
"Mogu li da znam razlog?" Pita radoznalo.
"Zaljubila sam se."
"U Vuka?"
"Daa."
"Jaoo pa to je super."kaže srecno.
"Znaci vas dvoje ćete nama biti kumovi i mi vama."
"Devojko, nismo se ni smuvali a ne da se venčamo."
"Venčaćemo se svi zajedno."
"Nisi ti Tino normalna."
"Jesam. A ti se ajde sredi idemo na štrand taman da zavedeš Vuka." Kaže mi i ode iz sobe.

Nisam osoba koja se sređuje za druge ali danas zelim da izgledam sto bolje. Tako se ja osecam lepše a i malo zbog Vuka. Od 25 kupacih trenutno mi se ni jedan ne svidja i ne znam sta da radim. Mislim da ću obući drečavo zeleni, ide fino uz moj tamniji ten. Kosu sam zavezala u neurednu punđu. I stavila sam samo jedan lančić oko vrata. Preko kupaćeg sam obukla crnu široku haljinu koja izgleda kao ogromna majca. Na noge sam obula papuče pa smo krenule. Momci su već tamo i samo nas čekaju. Dobro pa štrand nije puno daleko od Tinine kuće.

Polako se približavamo i vidim da je puno ljudi. Tražimo pogledom momke i vidimo ih malo dalje od gužve kako sede na peskirima i igraju karte. Pridjemo im i pozdravimo se ali celo vreme imam malu tremu jer je Vuk tu. Nekako se namesti tako da sedim pored njega. Oni ostave karte pa počnemo da pričamo. Vidim kako su neki momci doveli pse da se kupaju.
"Mogao si Badija dovesti da se kupa malo." Kažem Vuku.
"U to bi bilo ludilo. Ljudi koji ga se boje a on se boji njih. Plus se boji vode ovde bi se sad čulo samo vristanje i njegovo lajanje."
Kaže a ja se nasmejem.
"Ko će da hvatamo ribice?"pita Relja a ja i Vuk kažemo da ćemo sa njim. Ali Mateja mora da prokomentarise ponovo da smo deca sto ja iskuliram. Bolje da hvatamo ribice nego bezveze sedim na plaži.

Samo da nas vidite. Imamo 3 plastične čašice i sedimo u plicaku i gledamo ko ce uhvatiti ribicu. Kao mala deca smo čim je ugledamo gledamo ko ce je pre uhvatiti. Podjem da uhvatim ribicu i osetim da je mokri pesak na meni. Vuk je izvadio šaku peska iz vode i pogodio me. Ja sam mu uzvratila i to sad izgleda kao jedan manji rat. Da ne pričam o tome kako nas svi gledaju. Gadjamo jedno drugog a govorimo da prestanemo.
"Vuče prestani sve mi je ušlo u kosu."
"Mašo pa i ti mene gadjas."
"Pa jer i ti mene gađaš."
"Pa prestani."
"Neću dok ti ne prestaneš."kažem mu a on priđe i podigne me. Nisam stigla da reagujem a on je zajedno samnom u naručju uskočio u vodu. Kada smo izronili bili smo tako blizu jedno drugom da nisam mogla da dišem. Imala sam priliku da pogledam svaki detalj njegovog prelepog lica. Ima lepše trepavice od bilo koje devojke.
"Šta si se to zagledala?" Pita me sa osmehom.
"Zavidim ti na trepavicama."
"Ja tebi na očima. Većina ljudi ima kafene oči ali su tvoje nekako posebne. Ni kod koga nisam video takve iskre u očima." Kaže dok mi jednim palcem obrise vodu koja kaplje sa očiju.
"Nikad niko nije opisao tako lepo moje oči."
"Zato sto se nikad nisu zagledali u tvoju lepotu."kaže mi a je se malo postidim.
"Daj da vidim sta ti je u kosi ipak sam te ja gadjao." Kaže i okrene me i pusti moju kosu. Sitnica a tako pažlijva i slatka. Nisam nikada misila da cu se kupati u Dunavu dok mi momak vadi pesak iz kose. Ali čuda se dešavaju.

Počelo je sunce da zalazi a mi smo izasli iz vode. Mislim da smo bili jedini koji smo se kupali svi dodju samo da se sunčaju jer im se reka gadi ali meni je prelepo. Otisli smo na tuševe da se ispremo jer voda nije baš najčistija. Ogrnuli smo se peskirima da bi se bar malo ugrejali.
"Znate sta bi bilo dobro? Da prespavamo ovako na otvorenom." Kaže Relja.
"Da i ja sam o tome razmisljao." Kaže Nikola.
"Ajmo večeras samo odemo kuci po neke stvari i vratimo se." Kaže Vuk i svi se složimo.

Otišli smo kući da se malo utoplimo garderobom jer noć pored reke nije topla. Uzeli smo gumene dušeke i dosta ćebadi i sve to potrpali u Nikolina kola. Momci su otišli da kupe hranu jer cemo zapaliti vatru za rostilj. Dok su stavljali drva za potpalu ja sam uzela jednu kiflu i popela se na obližnju stenu da hranim ribice. Kako je pao mrak voda je nabujala pa su ribice dosle u plićak. Čupala sam mrvice hleba i bacala im da jedu. Dok sam ih tako hranila osetila sam da neko seda pored mene u stavlja mi ćebe preko ledja.
"Sta radis?" Pita me Vuk.
"Hranim ribice."
"Daj meni malo da im i ja dajem." Kaže mi a ja prepolovim kiflu i dam mu jednu polovinu.
"Jesi tužna nesta? Vidim da si se odvojila od ostalih."
"Nisam nego samo uživam ovde." Kažem mu sa osmehom.
"Nije mi jasno kako nemaš dečka. Tako si prirodna, lepa drugačija od svih drugih devojaka."
"Pa znas ja sam do skoro bila debela a momci jure samo one zgodne. Necu da lažem imalo je momaka koji su mi se nabacivali kada sam smrsala ali nisam htela da imam nista sa njima jer su to bile osobe koje su o meni pricale da sam debela, svinja a sad žele da budu samnom."
"Ja da sam te upoznao tad ne bih gledao tvoje telo, jer si ti sama kao osoba, tvoje misli, stavovi, ponasanje nesta sto bi me privuklo."
"Na žalost nema muskaraca koji razmisljaju kao ti. Ja tražim nekoga ko ce me ceniti kao osobu."
"Možda se taj neko već pojavio." Kaže mi gledajuci me u oči. Oboje smo znali da u ovom trenutku isto razmisljamo. Sa ovom rečenicom mi je jasno stavio doznanja da nesta oseca prema meni. Medjutim nase poglede prekinuli su ostali kada su nas zovnuli da dodjemo da jedemo.

Već je 1 ujutru a nas je vetar napolju osamutio pa smo odlučili da spavamo. Spojili smo 3 dušeka i poredjali jastuke. Legli smo u trenerkama i duksevima jer je noć veoma sveža. Ležala sam izmedju Vuka i Tine. Bili smo poredjani ko sardine.

Volim noć jer bez mraka nikada ne bi videli zvezde. One su uvek bile inspiracija putnicima, naučnicima i svima koji su svoj pogled na njima zadrzali duže od deset minuta.
"Znaš, svi ljudi imaju zvezde, ali one svima ne znače isto. Za one koji putuju zvezde su vodiči. Za druge, one su samo male svetiljke. Za naučnike one su problemi. Ali sve te zvezde tamo gore ćute. Ali ti, ti ćeš imati zvezde kakve niko nema" šapne mi Vuk na uvo.
"Šta hoćeš da kažeš ?"
"Kada budeš noću gledala u nebo, budući da ću ja živeti na jednoj od njih, budući da ću se ja smejati na jednoj od njih, tebi će se činiti kao da se sve zvezde smeju!" Kaže i nasmeje se tako slatko zamisljeno.
"A kada se utešiš jer čovek se uvek uteši, bićeš srećna što si me upoznala. Uvek ćeš mi biti posebna. Želećeš da se smeješ sa mnom. I ponekad ćeš otvoriti svoj prozor, tako, iz pukog zadovoljstva … A tvoji prijatelji će se čudom čuditi kada vide kako se smeješ gledajući u nebo. Tada ćeš im reći:
– “Da, zvezde me uvek uveseljavaju!“
A oni će smatrati da si luda. Uvaljivaću te u grdne neprilike, to će biti kao da sam ti, umesto zvezda, poklonio hrpu malih praporaca koji umeju da se smeju."
"Mi ćemo imati zajedničku zvezdu koja će svako veče do našeg zadnjeg daha da nas uveseljava. A onda kada umremo postaćemo jedna od njih, najsjajnija zvezda na planeti."odgovorim mu.
"Ti si poput zvezde. Slucajno si usla u moj zivot i od tad on je veseliji a ako ja ne uspem to za vreme mog života znaj da ce te moja zvezda uvek uveseljavati."
"Možda si već uspeo." Kažem mu i okrenem se da spavam. A on me privuče u zagrljaj i zaspemo pod sjajem zvezda.

Tu je i novi deo. Nadam se da vam se svidja. Ostavite Vot i komentar.❤🥰