*mnogo dana je proslo...par meseci...

Mesec dodje, divim mu se neko vreme, a onda zadje i zameni ga grozno sunce....opekotina je sve vise i vise, poducnjaci su mi sve veci i nemam snage iz dana u dan...

Ne mogu da spavam nocima zbog mladjeg brata.....ali nekako uspevam da pronadjem svezu krv..

Trenutno sedim na podu skolskog hodnika kako se ne bih nasao u kontaktu sa suncem i mislim o svemu...

Sta se sve izdesavalo, kog sam ubio i koliko sam suza prolio...

Zasto se baš meni ovo desava..

Zasto ne mogu da imam normalan zivot, roditelje pored sebe i zdravog brata?..

Da.....

Zacrveneli su se moji uvek ledeni obrazi i zasijale mat oci od pomisli na njega....

JungKook...

Uvukao mi se pod kozu.....

Stalno je u mojoj glavi i ne napusta je...

Njegov osmeh je savrsen...

Njegove oci se uvek cakle i uvek me gledaju na nezan nacin...

Hm..pitam se da li moze nesto vise od toga...

Posto je on meni najbitniji na ovom svetu..

Jedina osoba prema kojoj sam osetio ljubav posle nekoliko godina..

Da.....zaljubio sam se, priznajem...

Ali se bojim da ga ne povredim..ne ubijem....

Zato mi je lepo dok mastam o njemu, dok ga sanjam i dolazi mi u san sa svojim srcem...

Topao zagrljaj koji mi je pruzio one zvezdane veceri mi je i dalje u glavi...

Ta jeza koja me je prosla telom....svaki put me prodje na pomisao kada je stavio svoje tople sake na moja ledena ledja....

Njegov miris mi je uvek u nos drvama...uvek ga osetim na sebi i pored mene..

U bilo kom slucaju..kao na primer..

Sada?..

Osetio sam taj miris muskog parfema u ovoj sekundi i podigao glavu...

Video ga kako mi prilazi sa crvenilom na obrazima i osmehom....

Srce mi je jace zalupalo i moje oci dobile onaj zaljubljeni sjaj....

A JungKook....

Mislim da je....isti zaljubljeni sjaj kao i moj...

Je ja sanjam?...on..ja.....

Prisao mi je i stajao do mene, gledao me sa visine..

Ruke su mi se znojale i drhtavica me je drmala...

Sta mi je? Zar to ovako izgleda i utice na mene..ta ljubav...

A i nismo dugo pricali, cak ga nisam ni vidjao na hodniku...

Izgledao je po malo i tuzno....ahh, taj njegov pogled...ne razumem, zasto ne mogu da protumacim?..

Ustao sam i stajali smo jedan naspram drugog...

Srce mi se u isto vreme slamalo, a u isto vreme kucalo sve jace zbog njega....

Lutale su moje oci po njegovom savrsenom, neponovljivom licu koje se sija od lepote...

Nakon par minuta mi je skroz prisao i zagrlio me..

Tu sam malo rasirio oci, ali ubrzo spustio te podignute kapke i zacrveneo jos vise....

Opet sam osetio izbliza njegov miris parfema i krvi pomesani u jednu savrsenu celinu koja me mami....

Uzvratio sam mu lagano zagrljaj i prepustio se....

Bio je to dug i nezan zagrljaj..

Osecao sam kako iskrice lete i pale moju vatru u grudima...

Plamen ljubavi koji je jako dugo ugasen i koji ce on opet da upali...

Njegova osecanja su toliko jaka da ih na neki nacin ocesam....talas te dobrote i neznosti su uvek prisutni oko moje ledene malenkosti kada smo zajedno...

Osecam i cujem kako njegovo srce tiho kuca, kuca za nas, mene...

To je ona prava decija i odrasla ljubav, spojeni u jedno savrsenstvo pod imenom Jeon JungKook.....

Nakon nekoliko minuta smo se odvojili, nasmejao mi se onim toplim osmehom na najlepsi nacin...kako samo on to ume...

Srce mi je u sekundi preskocilo i izdahnuo sam duboko na nos drve stvarajuci osmeh na licu...osmeh koji samo on moze da izmami...

Okolo su bili cudni pogledi upuceni nama....mnogo komentara na koje se on osvrtao..

Osetio sam da je besan na sve okolo..ali ga nije briga....

Kao da sam mu ja vazan i niko vise.....

Pogledi su nam se opet susreli*

Jk- ahhhh, stvarno te dugo nisam video i cuo.....osetio.....

Ja- znam..zao mi je..

Jk- n-nema veze...da li zelis uvece do onog istog brda gde sam te zatekao uplakanog? *opet me je prosla jeza celim telom...

To vece...bilo je mirno, tiho i euforicno...

Zeleo bih opet tako...*

Ja- moze..

Jk- u redu, vidimo se..*osmehnuo se i otisao..

A ja skliznuo niz zid, zagrizao usnu i nasmejao se...

Konacno...malo vremena za nas....

Obucen i spreman sam dojurio do bratove sobe gde je sedela moja tetka i sestricina*

Ja- otisao sam

Tetka- u redu duso, nemoj previse kasno..*prisao sam im i poljubio ih sve u obraz*

Ja- u redu..*izjurio sam iz kuce i uputio se ka brdu gde smo prvi put pricali...

Gde me je zagrlio...

Opet pokrenuo moj plamen ljubavi...na kojem sam mu zahvalan....

Jer sam se malo odledio i malo vise pricam sa Tae-om i ostalima....

To mi uvek izmami osmeh na lice..kao i sada.....

No, nebitno...

Relativno sam brzo dosao do brda i zatekao decka zlatnih pramenova koji se sjaje na mesecini, mekanog belog lica, obucen jednostavno kako je blago nasmejan sa crvenilom na obrazima...

Na mojim obrazima su se pojavile uzarene lopte i ruke se oformirale u pesnice koje su se neprestano znojale...

Jeza je opet prosla mojim telom...

Kad vidim da me on tako bezbrizno ceka i kad pomislim koliko bi on trebao zapravo da brine....da samo zna ko sam ja u stvari...

Zaboli me srce svaki put kada pomislim na to da je zaljubljen u mene kao ja u njega, i da misli da sam ja obican decko..samo malo povucen i cutljiv.....

Bilo bi lepo da je tako..ali nije.....

Ja sam monstrum pod imenom senka grada....

A ti o tome pojma nemas...i ne zelim da znas, bar jos ne sada, nije vreme za to....

Prisao sam mu i okrenuo se ka meni, nasmejao se....

Primetio sam koliko je on u stvari zgodan i vitak..nisam bas obracao paznju, sve do sada...

Sve u svemu, savrsen je i to kazem po stoti put, i jos puno puta cu reci...

Ovog puta sam mu ja prvi prisao i utonuo mu u zagrljaj...topao zagrljaj.....

Osetio sam opet njegove tople ruke na svojim ledjima i opet ista jeza me prosla celim telom...prodrmala me...

Ovaj osecaj...neopisivo lep....neponovljiv ni sa jednom drugom osobom...

Dugo smo bili tako zagrljeni, pa smo se odvojili...pogledali se i osmehnuli....

Sedeli smo na brdu i pricali...*

Jk- ovo je moje omiljeno mesto vec mesec i jace..*pogledao sam ga dok je njemu pogled bio usmeren teget pokrivacu pod imenom nebo i more*

Jk- svaki put me prodje jeza kada dodjem ovde...setim se nekih i neke stvari i oraspolozim se, razbistrim misli...*zar.....zar zbog istog razloga si ovde...

I mesec ipo je prosao od te veceri....

Pogledao sam dole i nasmejao se*

Ja- takodje.....ovde sam da..ne znam....da sve svoje ruzne momente i tugu izbacim iz sebe..*pogledao me je*

Ja- i njih ima bas puno, zato si me i nasao one veceri uplakanog....kad ti neko oduzme sve, sve sto volis, voleo si i posedujes, tesko ga je povratiti ili je jednostavno nemoguce.....*osetio sam kako je vetar dunuo i video ga iz ugla oka kako me gleda pretuzno*

Ja- surov je ovaj svet, mnogo vise nego sto sam mislio....svaki dan opstani i docekaj novi izlazak sunca.....docekaj nove rane, a na stare zaboravi.....tesko je.....

Ja- svaki put mi dodje da nestanem sa lica zemlje i olaksam svima.....samo da me zaborave i prave se da nisam postojao..............*osetio sam dve ruke kako su me zagrlile od nazad i glava se naslonila na moja ramena....

Osetio sam kako mu se srce slomilo, zbog...

Ne znam....tuge njegove, tuge za mnom, ili sto sam takav....

Nisam znao da protumacim, ali je bilo od prilike tako...

Osetio sam njegove suze i jecaje....

Andjele moj, nemoj....

Stavio sam moje male ruke na njegove i mazio ih...

'Isplaci se', pomislio sam....

Bice ti lakse....

Kao i meni svaki put....

Stvarno dugo smo tako bili zagrljeni i ja ga slusao kako tiho place......

Slamao sam se ceo, ali nisam dopustio da on to vidi..da jos jace zajeca i prolije mnogo suza....

Ovo vece je bilo donekle lepo, a i donekle bolno....*

Novi novi deo!

Vott i comm

Poyy

xoxo

JJ ^^®

🌹🌹🌹🌹🌹🌹🌹👑👑👑👑🔜🔜🔜🔜🔥🔥🔥😈😈😈😈😈