Petak..

Dana u kojem mi je sve olaksano...

Bar ja tako mislim...

Dan je odvratmo i baksuzmo po mene suncan...

Konstantno smo bili u ucionicama okrenutim ka suncu te nisam mogao da pratim na casu...

Nakon zvuka zvona koji mi oglasava kraj dana sam velikom brzinom izleteo iz skole i krenuo ogromnom brzinom kuci...

Sunce mi przi celo telo..ne pomaze mi odeca..

Ubice me ovako li nastavim....

Pogledao sam u sunce i osetio kako me peku oci, a obrazi gore..

Jos vise sam nabio kapuljacu na glavu i krenuo da trcim ka kuci...

Imam osecam kako se pusim...

Ubrzo sam stigao, zalupio vrata i naslonio se na njih, zadihan...

Pogledao sam svoje ruke koje su bile uzarene, a po njoj se nalazile opekotine...

Izdahnuo sam i otisao lagano do toaleta, upalio svetlo koje je vestacko i srecom, od njega me samo bole oci..

Skinuo sam kapuljacu i video crvenilo na mojim bledim obrazima...

Izdahnuo sam, stavio ruke pod ledenu vodu na par minuta..

Zatim sam uzeo zavoje, neku kremuo i zavio ruke kao bokseri...

Sto nameravam da radim za 20 minuta...samo zelim da obidjem brata...

Sve nam je teze da zivimo...

Socijalna pomoc je jako mala, a ne mozemo stalno od tetke da trazimo pare...

Postalo je neprijatno...

Zato izbegavam da sebi bilo sta kupujem i samo kupujem lekove i hranu za njega..

Usao sam u osvetljenu sobu, video brata kako me gleda i nasmejao se..

Seo je u sedeci a ja seo na stolicu do njega, pomazio mu obraz...

"Chimi?"

"Molim?"

"Boli me ovo", pokazao mi je na rukicu u kojoj je bila zabodena branila...

Nasmejao sam se tuzno i polako mu poljubio ruku, mazio je i time mu prenosio moju vampirsku energiju smog (moja igra, moja pravila) u nevidljivom stanju i time mu ublazio ili skroz eliminisao bol...

"Procice, samo budi miran...

Sestra ce uskoro doci da te pregleda i da terapiju....

Bices dobar i slusaces je, kao i svaki put..

Okej?"

Potvrdno je klimnuo glavom a ja sam se osmehnuo, poljubio mu njegov mali uzareni obraz i pustio mu ruku u kojoj vise ne oseca bol...

Naslonio sam svoje usne na njegovo celo..

"Goris..", odvojio sam se..

"Idem po oblogu, a i mora da si gladan", klimnuo je glavom a ja se nasmejao..

"Brzo cu se vratiti", ustao sam i otisao dole u kuhinju..

Srecom pa redovno cistim kucu i uvek je sve u redu...sudova nema...

Ali nam je kuca uvek zamracena....i ja sam krivac...

Ali ako zelim da ostanem ziv, moram da se borim i da se prilagodjavam...ali moraju se i stvari meni prilagodjavati...

Uzeo sam gazu iz vetrinice u kojoj drzim sve lekove i ostalo za brata....

Uzeo sam mali lavorcic i napunio ga ledenom vodom..

Zatim sam mu spremio nudle koje on najvise voli, stavio sve na posluzavnik, pored i neki tamo lek protiv temperature i uputio se nazad gore....

Usao sam, nasmesio se i seo nazad...

"Prvo da ruckas pa onda oblogica, okej?" Potvrdno je klimnuo a ja stavio hranu ispred njega, uhvatio je svojim malim rukama stapice i krenuo da jede...

Ja sam pospremio malo njegovu sobu, zatim seo opet nazad i posmatrao ga kako jede...

Osmehivao sam se i milovao ga po glavi...

Mila moja glava.....

Nema kosu...ocelavio je od silnih terapija koje prima...

To mi jako tesko pada kada ga gledan kako odumire...

Sve mi se steze u grudima, boli...ne mogu da se pomirim sa tim da cu i njega izgubiti..

Pojeo je, ostavio sam pored tanjir i ostalo, stavio mu ledenu gazu na celo..zatvorio je okane...

Poljubio sam mu obraz, izdahnuo i tada je neko pozvonio na vrata...to je bila medicinska sestra..

Sisao sam dole, otvorio, odveo je do sobe i sisao dole.....

U podrum...

Usao sam u taj mracni deo.....deluje kao stare katakombe, ili podzemni zatvor...

Ima resetke na prozorima u vrhu prostorije koji jedva prima svetlost, zidovi su sivi...negde se nadje voda od kise...

Nekada smo ovde drzali zimnicu, staru garderobu i slicno..

Ali to vise ovde ne postoji..

Ne znam da pravim pekmeze i ostale gluposti, a i nemam potrebe...

Stara odeca.....nema....

Sve nosim sto imam...

Ne sazaljevam sebe, jer imam normalnu odecu ali nisam kupio neki novi komad odece bas bas dugo...

Bespotreban je...

A sada, ovde se nalazi na sred prostorije vreca za udaranje...

Volim ovde da se oduvam, izvristim i istresem sve sa sebe....

A tako i sada...

Gledao sam neko vreme u vrecu, pa u ruke...

Stisnuo sam zube, zaleteo se i iz sve snage udario u vrecu...

I tako krenuo da udaram....

Nekad vrisnem, nekad izdahnem...

Ali ovo je moj mali raj...

Za kraj sam udario sto sam jace mogao u krecu i raspukla se...po ko zna koji put...

Izdahnuo sam dok sam gledao kako se prazni...

Ovo tako brzo tece iz te vrece..

Tece brzo kao i vreme...

Ne staje, tece i boli ga k**ac za nasim problemima...

A izlazi iz te kozne vrece kao i sve bitno, drago i lepo u mom zivotu...

Tako je sve brzo iskliznulo iz kojih saka, u ovom slucaju iz ove vrece...

Sve je samo odjednom nestalo...

Seo sam uz jedan zid i gledao u vrecu..

I na kraju je ostalo samo malo punjenja u njoj...

Malo sam razmisljao, i...

Sta li je to ostalo lepo u mom zivotu..

Pogledao sam gore...

Lepe stvari.....

Knjige...

Reci...

Moj brat...

A ima i ruznog dela...

Vampirizam...

Zubi..osnjaci...

Krv...

Meso...

Zrtva...

Svetlost..sunce...

Crvene oci...

Bleda koza...

Ali...

Tako ima nesto i neko, sto ne moze da izadje iz moje glave...

On...

Andjeo....

Njegovo ime mi je rekao..ako i ja svoje njemu...

Zove se JungKook....

Kako lepo ime...

A on...

Zlatna dusa.....ciste, neukaljane ruke.....najmiliji osmeh.....nezan pogled.....svilenkasta kosica.....andjeoski glas.....rumene usne..........

Ali...ja sam tako drugaciji....tako suprotan...iskvaren...

I on...ako mene pogleda tim ocima...

Ja...ja cu mu popiti krv...

Ja cu ga ubiti...

'He is the cause of my euphoria'

N-ne...

Je smem da unistim jos jednu lepu i dobru stvar u mom zivotu....

A zapravo..

To je jedina...

Knjige...ima toliko njih spaljenih...zaboravljenih....

Reci....mogu biti ruzne, psovke....

Brat.........s-sk-ko-or-ro p-pa m-mr-rt-tav....

A ostalo...

On...

Moj svet oko mene je samo tama, crnilo...

Moje nebo je sivo, maglovito, kisovito...vreme vetrovito, ledeno....moj dah je leden...ja sam leden sa vremenom...

Kuce, knjige i slike u bojama su meni crno bele...

Sve...apslutno sve...je crno..

Mracno...

A on..

On je jedina zvezda koja osvetljava moj mracni, zatvoreni i tamni svet...

Koja me vodi na..nadam se..pravi put...

I treba da nastavim dalje..

Ali n-ne mogu..

Nisam jak..

Kukavica sam....

Ja to ne mogu...

Stavio sam ruke na glavu, zajecao..

Krenuo da vristim, cupam kosu, placem...

Zasto?..

Zasto mi ovo radis..

Zasto me ubijas..

Ne samo ti...zasto me sve tako ubija...

Ako si ti ta zvezda vodilja, severnjaca koja hoda, zivi i prica na zemlji....

Molim te mi pomozi...

Ja ne mogu...

Uhh, posle mnogo vremena deo..

Izvinjavam se..

Hvala na strpljenju...

Glasajte i komentarisite 😊😊💛😈

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜