Dani prolaze pored mene olako, ne primecujem ih....

Sve je monotono, dosadno....uvek isti miris parfema skolom, uvek iste teme, monotone lekcije na casovima i monotone ocene od 1 do 5....

Niko i nista se ne menja.....

Prolazim hodnicima, susretajuci se sa raznim tinejdzerima, poznatim i nepoznatim licima.....

Svacije oci me pogledaju, okrenu se za mnom, a iz svacijih usta izadje neka istina ili ne istina o meni...

Ljudi su tako jadni...

Zato se ja ne druzim sa ljudima..

Vise volim njihove misli napisane na liatu papira, bila to poezija ili proza....

Lirika epika ili drama...

Cesto se tamo bolje dokazu, kao pravi ljudi....

Pod maskom svako moze ispasti lep, dobar, pa mozda je ta maska bas knjiga dosadnih korica i naziva, ali puno toga ima u sebi...

Ljudi ponekad ne shvataju da ako zelis da budes dobar covek, moras lepo i da mislis i donisis prave odluke, a ne pogresne predrasude......

Tesko je biti covek u svakom smislu...

Lagano sam prolazio hodnikom i dosao do poslednjih vrata...

Prostorija gde su sve reci mudrosti, znanja i lepote u 100 hiljada knjiga...

Skolska biblioteka..

Moje omiljeno mesto...

Usao sam tiho, bezcujno, svi su lagano pogledali ko je, kao i bibliotekar...

Zatim su svi spustili glave i nastavili da sire svoje misli, znanje i um najlepsim knjigama....

Izdahnuo sam i provukao se kroz redove knjiga, silne police da bih nasao ono sto trazim....

Visoki ljudi su uvek imali prednosti ovde, na ovakvim mestima....

Ja sam uvek bio nizak i bio mi je problem da procitam koja je koja polica...

Srecom pa sam ovog puta uspeo i nasao sam knjigu....

Podigao sam se na prste i pokusao da je dohvatim, ali mi ne ide.....

Mucio sam se tako 3/4 minuta sve dok...

Neko nije dosao pored mene i izvukao zeljenu knjigu....

Pogledao sam ko je......

Bio je toplo nasmejan, decko smedje kose, zlatnih pramenova i velikih ociju....

"Opet se srecemo", rekao je....

Gledao sam u njegove oci kako se cakle i taj osmeh...

Kada ga god vidim u viziji, uvek ga vidim nasmejanog....

Nikad namrsten, tuzan ili tome slicno....

"I ti citas na Engleskom knjige?...volim ovog pisca, uvek me dotaknu njegove poruke i reci, recenice su mu zanimljive ii....zagonetne..", pogledao me je sa smeskom na licu..

"Zar ne?", pitao je nezno....

Ne sudi knjige po koricama...

To bi trebalo svi ljudi da shvate...

A izgleda da on jeste....mozda......

Nije me presudio na los nacin, nije me ogovarao i upucivao cudne poruke pogledom....

Naprotiv, njegov pogled je umiljat i drag...

Lagano sam klimnuo glavom.....

"Nameravao sam ds citam istu knjigu, pa..", uzeo je sa police jos jednu...

"Hocemo li?", pitao je uz osmeh, opet....

Kao malo sunce je, koje me ne ubija i ne przi....

Opet sam klimnuo glavom....

Prosli smo do jednog stola u dubini, koji je bio prazan, niko nije bio za njim...

Ili ti sto za kojim ja uvek budem....

Da se osamim i da mi misli odlutaju....

U novi svet, univerzum....

"Volim da sam odvojen od svega, da zamisljam svoj svet i stvaram uz knjigu", pogledao sam ga..

"Toliko novih pitanja stvara u meni i novih saznanja....toliko puta otkrijem nesto o sebi i o.......tome razmisljam..", nasmejao se i pogledao me...

Zar smo mi toliko isti a toliko razliciti....

"Takodje..", rekao sam istim tonom kao i uvek, monotono...

Ozario mu se osmeh te smo seli za stolice, otvorili prve strane knjige i poceli....

Svet oko mene je opet nestao, stavio sam se u ulogu pisca, lirskog subjekta, i zamisljao trenutnu radnju, osetio sve iskrice i cari osecanja koje mi pesnik prenosi....

Preda mnom je jedna od najlepsih knjiga, knjiga mudrosti....i konacno sam nasao vremena da je procitam....

Osetim kako moje oci iz oduvek namrstene poze prelaze u umiljatije, radoznale i po malo dobrocudne...

Najezilo mi se celo telo i piscevi opisi, reci i naglasavanja urezala u misli....

Kako god bih presao na drugu stranu, tako bi i on...

A koncetraciju bi mi narusavao njegov osmeh....

Zasto....

Zasto mi to radis....

Zatim kad smo okrenuli sledecu stranicu, zastao nam je pogled jedan na drugom....

Ima tako lepe oci, nezan pogled i ruzicaste usne...

Zasto me remetis?...

Ne izlazis mi iz glave.....

Ostavi me na miru...

Ne verujem da me ljudsko bice kontorlise, drzi za vrat.......

Ali, ne u losem u smislu...

O sta mi radis?....

Opet se nasmejao..

Ti si.....

Andjeo....

Posle 4 godine...

Opet me je neko nasmejao....

Da...uzvratio sam mu osmeh....

Ali njegov osmeh je dragocen....lep......

Ja sam hladnokrvna ubica...

Sa ledenim ocima i ledenim osmehom, pogledom...

On je toplog srca i umiljat je....

Toliko smo razliciti....

Ljudi su tako zanimljivi.....

Pogotovo u spoju sa mojom vrstom....

Nesto sto nas vampire gasi, bar tako kazu, je ljubav.......

Ali ovo me nece ugasiti....ovo jos nije ljubav.....

I niti ce biti....

Ali....

Imas najlepsi osmeh...

Priznajem...

Divim ti se......

Novi novi deo 💪

Glasajte i komentarisite

💓💓🌎🌎💜💜😅😅😊😇👊😈😈😎😻😻😻😽😽❤💔💙💓💚💜💚💛💕💖💗💘💝💞💟👍👍👌👌✌✋👊👇👇🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜