Dan je protekao normalno, po obicaju...

Skrivanje po coskovima skole, u tami, sam i bez igde ikoga...

Jezivo odzvanjanje kroz skolu za vreme odmora i mrtve tisine su bili savrseni....upijao sam svaki zvuk koji je stvarao muziku za moje usi...

Sedeti na podu, pod stolom, klupom, prozorom, kriti se od sunca je zanimljivo...

Pokusavam da se klonim tom groznom suncu, da ne izgorim, ne umrem...ono me ubija....

Gledam pravo sa poda a iznad mene je parce zida i da leve i desne strane je prozor koji propusta sunceve zrake...obozavam zidove, velike stare i napustene zidine, tako su zanimljive, mracne, pune tajni...

A trenutno mi je zid spas da ostanem ziv....

Pogledam ka osuncanom delu poda...

I malo stavim ruku na sunce....mnogo pece te sam se sklonio...

Moje ledene ruke...nekada......

Nekada su bile tople..

A sada, one su ravne santi leda.....

Koza mi je skroz bela, kao mrtvac izgledam...

A nekada sam imao divnu baby kozu i rumene obraze....

Moja kosa.....

Dugacka, bela i uvek u nekoj frizuri...

A nekada, crna, mekana i svilenkasta...

Moje oci....one su zlo....nekada smedje...a sada crno-crvene...jezivo...

Nekada se i samog sebe uplasim....

Nekada....znam da izadjem iz kuce i pobegnem od svega.......da izadjem na breg koji mi daje dobar vidik moru, tom hladnom moru....nocu je prelepom...osvetljeno mesecinom i ponekom zvezdom a sa strane se prostro teget pokrivac...prelepo.....sjajno.....ali toliko mracno.........zatvoreno..zapecaceno......

Toliko opisa, toliko ja........

Dolazim da bih pevao, da se opustim....stvarno volim da pevam....nekada sam umeo i bolje...jer sada je moj glas polu pukao a polu grub i nezan donekle....

Zbog toga sto mi je oduzet glas, cesto sam znao da se derem, vristim, urlam i placem do iznemoglosti...

Pokazao bih svoje pravo ja, ubio neku osobu, isisao svu krv iz nje, njeno bljutavo meso ne bih pipnuo, a kozu bih dugo mirisao...

I onda zatrpao pod zemlju...

Da njen glas vise nikad ne odjekne vezduhom....

Morao sam i ovo vece to da uradim...

Svog malog brata sam ostavio kod tetke i otisao ka tom bregu..

Kada sam stigao, seo sam na mekanu zelenu travu, gledao na pucinu, u prelepi teget pokrivac kojeg obasjava mesec...

Toliko je lepo...mracno.......divno za mene..vampira.....

Vetar sa mora je lagano pirkao, hladio atmosferu i zagrevao vatru u mojim grudima....

Zedan sam i gladan....nista nisam pojeo i popio vec 7 dana....nema zrtvi....

Ali srecom, kad sam ovde, uvek se nadje neki nesrecnik i zapadne u moje sake....

Pa tako i ovaj put...

Ali je to bila devojka....

Srecom, izgleda mi da ima 25 godina, nije toliko mlada....a i da jeste, ne bih se sazalio, nikog ni ne sazaljevam, jer sam bezosecajan monstrum....

Polako je setala po srebrnom pesku, po plazi tik ispod brega, gledala u mesecinu i smeskala se....imala je belu kozu, rumene usne i smedju kosu....

A njena krv.....toliko je divna.....osecam kako mi ocnajci polako izbijaju.....moram brzo da reagujem.....

Vesto i neopazeno sam se nasao na 10 metara od nje...

Ona me pogledala, kao i ja nju..nasmejala mi se...ja sam je streljao pogledom...

Pa luče, ajmo da se pozdravimo...

Prisla mi je polako...

"Divno vece, zar ne?", uuuu, malo je fuksa, jos bolje...manje ce me boleti njena bolna smrt....

"Isto kao u uvek"

"Da....volim ovuda da se setam, nema nikakvih idiota koji bi me jurili...", samo sam se hladno nasmejao...

Gleda me kao da me zeli...

Pa dodji....

Privukao sam je sebi, te smo pali na pesak...ona preko mene.....

Brzo i vesto sam je stavio u svoje krilo i krenuo da fingerujem (zadovoljava prstima 😈😈)..

Krenula je da dise i po malo jeca..

Priblizio sam se njenom vratu i uhu..

"A mozda sam ja jedan od njih, ali ces mi svakako dati da te zadovoljavam", nasmejala se i zagrizla usnu..

I kad sam video da se skroz opustila..

"Zadovoljavam i posle te ubijem"...izbili su mi ocnjaci, oci pocrvenele..

Pogledala me je i prestravila se..pre no sto je uspela da vrisne, zacepio sam joj gubicu, ugrizao najjace sto sam mogao za vrat i krenuo da pijem njenu slasnu krv....

Volim kada mucim...kao sada....

Jecala mi je u ruku i slivale su joj se suze niz lice...

Obozavam da ovakve poput nje ubijam, mucim....

Nakon nekog vremena, njeno bezživotno telo sam zakopao..

I vratio se nazad na breg...

Mozda volim ubiti nekog, ali volim i posle da se isplacem...

Kao sada...

Oduzeo sam jos nekom pravo na zivot....ponasam se kao zivotinja u lancu ishrane...."jedi kako bi ostao ziv"..palo mi je na pamet sa moje zle strane uma...."zar ti nije zao njenog zivota"..palo mi je na pamet sa moje dobre strane uma....

Te sam plakao, stavio ruke na usta, gledao u more, a niz moje blede ledene obraze se slivale ledene suze..

Zasto?....nekad imam a nekad nemam potrebu da se sazalim na nekoga.....

Vise ne znam sta da mislim...poludeo sam....

Plakao sam neko vreme i cuo jecaje svog puklog glasa...

A onda, cuo andjeoski glas koji mi miluje usi, gasi vatru u grudima.....

"Zasto places?", upitao je nezan glasic...

Te sam podigao glavu i levo od sebe video decaka smedje kose, zlatnih pramenova, milog lica i divnih ociju, okupanog mesecinom....

Nosio je plavu kapu na glavi, majcu na crne i bele pruge, teksas gornjak, sive farmerice i timberland kanadjanke.....

To je isti onaj decak od jutros, iz skole...

Obrisao sam suze te ustao, pogledao ga...

Malo mi je prisao...

"Jesi u redu? Zasto suze?", pitao je nezno i umiljato....

Kako neko moze biti toliko nezan, drag, mio i dobar...

To su nekada govorili za mene...

Kako neko moze imati takav baby face...

I to su nekada govorili za mene...

Divna svilenkasta kosica..

Isto nekada......

A sada.....

Nisam se suzdrzao...zajecao sam i krenuo opet da placem..spustio glavu...

"Ejj, n-nemoj, molim te...ahh", prisao mi je skroz i zagrlio me....

"Nemoj da places, molim te..iskreno, suze ti ne stoje", huh?.....ne stoje?....pa ja sam najdepresivnija osoba u citavom gradu....

Pogledao sam ga..

"Ne, nema suza..nemoj"...

Njegov pogled....tako me smiruje....

Umiljat i drag.....

Ne bih voleo da ikad prestane da me gleda tim ocima...

Nasmejao se...

Osmeh, drazi od svega...

Odvojio sam se od njega...

On mene mami pogledom...

Cakle mu se oci, prelepe su...

A miris njegove krvi je savrsen....

On...je.....andjeo......

Dugo smo se gledali, te smo seli na travu, krenuli malo da pricamo....

Shvatio sam koliko je on draga i dobra, mila osoba..

A ljudsko bice...

Izgleda da ipak mogu pricati sa ljudima na normalan nacin....

Ko se to setio da izbaci deo?
Jaaaaaa, jeeeej 😂
Sry za neaktivnost, jako sam lenja 😁
Glasajte i komentarisite
🔥🔥💘💘😈😈💪💪🌹🌹💫💫✌✌
🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜