Jimin POV:

Vraćao sam se sa posla, bio je sasvim običan dan....

Odvratno sunce je pržilo, duvao je blag povetarac....septembar....

Šetao sam ulicama dok mi je glava bila u oblacima....

Bio sam premoren i samo sam čekao da stignem kući....

Danas sam se umorio psihički i jedva čekam da jedem i spavam....

Stigao sam kući, otključao....Kook nije još kući....

Nudle, tv i dobar film u mraku....može....

Tako sam ja kulirao i ušao je on....

"E Chim Chim", pogledao sam ga i nasmejao se....

"Imam malo iznenađenje"

"Mm, a kakvo?"

"Pa ne ni bilo iznenađenje ako bih ti rekao, samo kreni sa mnom okej?"

"Huh? Kada?"

"Pa sada"

"Ali jedem"

"Možeš jesti i posle, ajde, molim te", došao je do mene i vukao me za ruke da ustanem

"Mm, šta ti je?"

"A molim teeee"

"Oke, evo evo", ustao sam, obuli smo se i gotovo odmah izleteli....

Ušli u velikog crnog audi džipa i krenuli negde, ne znam gde

Gledao sam kroz prozor, u more i plažu....

Pa onda u Kook-a koji je vozio

"Pitam li se šta si naumio"

"Haha, svideće ti se, siguran sam u to...."

U glavnom plačem od sreće na njegova iznenađenja....o svašta, nije mi do plakanja....

Tako je skretao u razne ulice, a ja sam bio zbunjen

"Ove ulice postoje?"

"Hahahaha, da"

U čudu sam gledao nove zgrade, ambijente meni nepoznate....nisam nikada bio u ovom delu grada, a i kako bih....ogroman je, ne mogu ga celog obići....

Uskoro se JungKook parkirao

"Stigli smo"

Izašli smo iz kola, podigao sam obrvu

"Ja ne vidim ništa"

"A ne ne, ne sudi knjizi po koricama, bitno je ono što piše u njoj....ili ono unutar zgrade", pokazao mi je i prstom na koju....

Nesigurno sam ušao sa njim i raširio oči....

Pisalo je sirotište....

Tada mi je srce zaigralo....

Pogledao sam u JungKook-a, a zatim sam odmah i video decu, vaspitače....

Daj ne zezaj me....

JungKook me je uhvatio za ruku i ušli smo....

Vaspitačice su se nasmejale, a mi smo se poklonili

"Dobar dan", javili smo se

"Dobar dan!", rekla su deca gromoglasno....

Prišao je JungKook vaspitačicama, rukovao se sa njima, a ja sam odmah pogledao u decu....

Bilo ih je bar 20, svi su se igrali sa starim igračkama, neke su bile skoro skroz uništene, lutkama otkinute ruke, bebama fale oči, plišani medvedići su zašivani....

Stolovi su bili okrzani, bojice nikakve....

Ali deca....deca nekako srećna što se igraju....nisu se svađali, izgledali su svi tako....ne znam, uživali su igrajući se....

Srce mi se slamalo dok ih gledam....

Po malo....znam kako im je....toliko tuge....

Ali ja znam kako je to imati roditelje, ja sam ih imao....a oni ništa ne znaju o svojima....

Naježio sam se i osetio ruku na svom ramenu....

Pogledao sam i video JungKook-a kako stoji pored mene....

"Pa Chim, pošto sam ja odlučio da doniram novac sirotištu, da ga renoviraju i deci sve srede....od direktora smo dobili odobrenje da....", raširio sam oči...."....da usvojimo dete...."....

Gledao sam ga zabezeknuto....a on se smejao....

Malo mi je falilo da zaplačem....malo....

"Nemoj plakati molim te"

"N-neću....jooooj...."....stavio sam ruku na čelo, a on se smejao....

Toliko sam srećan....

"Jao....ajde Chim, trebalo bi da vidimo koje dete želimo, a treba da nam odobri država svakako, tako da ajde...."....

Klimnuo sam glavom i malo smo se prošetali....

Tako smo pričali sa dečicom....ali nisam osećao nikakvu povezanost ni sa jednim detetom....

Pogledao sam u JungKook-a razočarano, a tako je i on u mene....

Taman kada sam mislio da nema ništa od ovoga, pogledao sam opet u JungKook-a i video ga kako gleda ka jednom pravcu....

Pogledao sam i ja....i ugledao....

Ugledao sam jedno malo dete kako čuči u ćošku....okrenuto nama leđima....

Bila je to devojčica....imala je smeđu dugu kosu....

Zagledao sam se malo i video tamno plavi smog oko nje....

Nasmejao sam se....ona je vampir....

JungKook je isto to osetio....

Prišli smo joj, a ona se okrenula....

To je bila preslatka devojčica bele kože, crnih očiju i ružičastih usana....

Bila je tako tužna i uplašena....

JungKook je čučnuo i mahnuo rukom....vampirski pozdrav....a ona može da vidi smog....

Video sam kako su joj se oči zasijale....

Mahnula je i ona njemu....

Nasmejao se

"Hej....dođi...."....došla je do njega, a on ju je stavio da sedi na njegovoj nozi....nasmejao sam se široko....

"Kako se zoveš?"....

"Hea...."....

Milost....

"Hea....kako lepo ime", pomilovao je njen bledi obraz

"Od kada si ti ovde?", nije dala odgovor....previše je mala da bi znala išta o tome....srce mi se slamalo....

"....nećeš da se igraš sa drugom decom?....", mahnula je glavom

"Što?...."....samo je mahnula glavom....

Tako je Kook pričao sa njom, a meni se srce slamalo i oči mi su se punile suzama....

Pomilovao sam joj glavu....

Zašto deca, nedužna deca, moraju da budu sama? Bez roditelja?....

Da mogu sve bi ih usvojio! Sve!

Volim malu decu....tu ljubav mi je usadio moj malo brat....

Koliko je samo prošlo od tog dana....mnogo vremena....

Naježio sam se....

Kada je JungKook skontao da se već lomim previše, pozdravio se sa devojčicom i ustao....pogledali smo se dok su mi oči bile pune suza

"Idi u kola", dao mi je ključeve, "dolazim za 5 minuta", klimnuo sam i otišao do kola....momentalno sam pustio suze....

Kako samo teško....teška atmosfera....

Uskoro je ušao u kola....pogledali smo se, a on je pomilovao moj obraz....poljubio me....

A zatim krenuo da vozi....

"Devojčica ima 3,5 godine....došla je u sirotište kada je imala jednu"

"Jooooj...."

"I kažu da su je samo našli ispred, sve sa papirima njenima....ali ti papiri više ne važe jer jebiga...."

"O bože...."....

"Ali ja sam osetio neku toplinu, povezanost sa njom....a ti?"

"Da...."

"Od sve dece ona mi je zapala za oko"

"Isto....J-JungKook"

"Molim?"

"Ti....ja....kada sam te video kako ti sedi u krilu i kako lepo pričaš sa njom....to je bilo tako divno....bićeš divan otac...."....nasmejao se

"Nadam se...."....

Došli smo uskoro kući sve vreme pričajući o toj devojčici....

Hea....

Eo vam! Šic od mene

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜