Jimin POV:

Nikada u životu nisam bio srećniji što vidim svetlost sunca....

Hodao sam ulicama grada i gledao kako je sve tako....ne znam....lepo....

Sunce je bilo jako....umaralo me čak iako sam koristio smog....ali ja sam živ....

Hodam planetom Zemljom....srećan....posle toliko vremena....

Moja škola je završena....samo još maturski rad, prijemni za fakultet i odmaram par meseci....

Danas idem na groblje....imam da posetim dosta grobova....

Ušao sam u cvećaru i kupio crvene ruže, sveće i šibice....

Kada sam stigao na groblje, osetio sam toliko....ne znam....neka nirvana....

Osetio sam duše mrtvih ljudi....njihovo olakšanje....ali isto tako i tugu....

Svakome je razlog smrti drugačiji....

Neko je umro od bolesti, starosti, prestanak rada srca, saobraćajka, ubistvo....

A nekome je spašen život....samo zavisi na koji način....

Uskoro sam ugledao mamin, tatin i bratov grob....

Stavio sam ruže u mermerne važe, zapalio sveće i seo na drvenu klupu pored grobova....

Nasmejao sam se....osetio sam njihovo prisustvo....

"Pa mama, tata....bato....
Nadam se da vam je dobro tamo gore i da ste srećni....konačno zdravi....
Ja sam dobro, verovarno ste i videli šta se dešava....šta sam ja u stvari....
Žao mi je što nisam imao hrabrosti da vam kažem dok ste još bili sa mnom....oprostite mi....
Nikada vam se neću pridružiti u tom uživanju, moja vrsta je večna, a i naše groblje nije na mestu na kojem je vaše....sve je drugačije....
Nadam se da....da si sada srećan, mali brate....da te ne boli više rukica od branile, da ne moraš da se kljukaš lekovima....da imaš smeđu kosicu na svojoj lepo glavi...."....pustio sam suzu...."ti ćeš zauvek biti moj mali bata....putuj srećno....i ne boj se! Mama i tata su sada sa tobom, sve je sada u redu....
Na ovoj Zemlji je pakao, ti si sada u raju....rešio si se muka....
Mama....tata....volite se kao što ste se uvek i voleli....srećni budite....
I znajte....da sam dobro....ne brinite za mene....
Volim vas...."....

Nasmejao sam se i obrisao suze....sedeo još par minuta i krenuo sam ka svojoj srednjoj školi....ka našoj srednjoj školi....

Moj Kookie....sve se vratilo u normalu....vratio se svojoj kući i vratio u školu, nadoknađuje polako ali sigurno sve što je propustio....

Konačno, sve je u redu....

Stigao sam do škole i osetio ga....u biblioteci je....

Uputio sam se ka biblioteci velikim hodnicima škole....

Kada sam stigao, ušao sam i zatekao dečaka zlatne kose kako sedi za velikim stolom, sam i kako čita....

Nasmejao sam se i prišao mu, zaklonio mu svetlost nad knjigom....tada me je pogledao i široko se nasmejao....

"Jimine", nasmejao se bunny osmehom i zagrlio me kao malo dete....zagrlio sam i ja njega i poljubio mu glavu....

"Otkud ti?"

"Pa moram da dođem da te obiđem, da te proverim da li učiš i to"

"Hahahahaha, evo završio sam"

"Hoćemo onda?"

"Mhm", klimnuo je glavom kao malo dete, spakovao sve u ranac i izašli smo iz škole....

"Mhh", pogledao sam ga

"Šta je bilo?"

"Ma ništa, jako je sunce, haha....izgleda da je deo vampira ostao u meni"....

To me je malo zabrinulo....

Šta ako se taj deo opet aktivira?....

Mi smo šetali i pričali, a ja sam po malo bio odsutan....

On je skočio na onaj zidić što odvaja šetalište od plaže i hodao je po njemu držeći ravnotežu....

Smejao sam se, ali sam se uplašio....

Šta li to znači?....

Tako smo proveli celo veče....smejali smo se, ljubili, šetali, grlili se....

Ali mene je podsvest izjedala iznutra....

Šta ako on....opet postane vampir?....

A pa zdravo svima, kako te?

Ja dobro

Vott i comm

Poyy

xoxo

Iskra^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜