Od tada, meni nista nije isto....

Sve se iskorenilo....

Na primer...dosao sam to vece kuci, mama me je gledala u cudu, pitala sta mi se desilo, sta mi je sa kosom, zasto sam bled...a ja....ja sam tada samo precutao to..

Prvi zraci sunca sledece jutro su krenuli da mi ubijaju i prze kožu...

Ima sam toliko cesto puta napade adrenalina kada bih video osobu ispred sede i osetio svezu krv...

Tesko je kontrolisati se i suzdrzati a da nekog ne ubijes....jako tesko...

Srecom, krenuo sam tada u srednju, i drustvo...gotovo nikog nisam poznavao, sto mi je dalo veliki plus, jer me niko nije znao kao od pre...

Decka koji se stalno smeje, koji je druzeljubiv, otvoren i opusten, nasmejan, crnokos...

A sada...

Decko bez i najmanjeg smeska na licu, nisakim ne prica, zatvorena osoba i napet, ozbiljan i plavokos.....

A sto se tice sa kim kao pricam....

Zovu se Kim Taehyung, Baekhyun i Jackson....

Ne kazem, ni sa njima ja nesto narocito ne pricam, ali bar mi neko pridje na velikom odmoru, baci 5, pita me nesto...

A opet....ja sam kao biljka...

Njih trojica su smrtnici..

A ostali....

Nalazim se cesto sa vampirima iz okolnih naselja, skupljamo na plazi, pricamo svoje price i smejemo se nekim prolaznicima...plasimo ljude...

Zovu se Kai, Mark, Chanyeol, Lay i Yugyeom..

Sa njima sam okej...

I samo sa njim osmoricom...

A sto se tice porodice, od njih nista nije preostalo....

Mama mi je umrla pre dve godine od teske bolesti ili ti tumora ma mozgu, tata poginuo u saobracajnoj, a na muci mi je sada mali brat koji je oboleo od neke teske bolesti..

Eto, ipak neko...

I kazu za njega da nema mnogo nade...sve se polako gasi u njegovom zivotu, malom nemocnom telu....

To me boli...

Iako sam po definiciji bezdusno bice, koje nema osecanja, ipak imam neku bol, tugu i teret na srcu...

Boli me dok ga gledam u krevetu onako slabasnog, malog, prsavog i nasmejanog...

Kada samo pomislim da cu i njega jednog dana izgubiti....

Previse me to boli i slama...

Pomisao da cu ostati sam ma ovom svetu mi tesko pada....ali.....

Ja sam ipak zver i to i zasluzujem...

Mnogim ljudima sam skratio zivot, i mnogima naneo bol zbog njih, gubitka voljenih i dragih osoba...

I sad se meni to vraca, jos gorom merom...

Posle tatine smrti, mami su ustanovili rak te je ona preminula za 3 meseca nakon njega....

Srecom pa se nije mnogo mucila...brzo se resila muka...

A moj bratic......

Ima 5 godina, od kojih se on muci sa tom bolescu citavih 3....

On se mnogo muci....

A ja nemam novca da bih mu platio lecenje i lekove..

Srecom, bolnica, medicinska sestra i to dolaze sa lekovima, da nam pomognu....

Ali njemu se stanje ne menja...

Cesto sam znao da bdim nad njih po celu noc, gledam ga kako spava, da li dise, da li mu treba voda i pomoc....plakao pored njega....molio se bogu za njega, njegovo zdravlje i zivot....

Sve bih dao da je on sada zdrav, ali nema nista od toga.....to me mnogo slama, boli...

Ne znam sta bih dalje rekao.....

Osim toga da za 30 minuta mi pocinje cas....

Odem do sobe gde mi je bratic, on me pogleda iz kreveta, nasmeje se srecno, ja malo ali tuzno...

Pridjem i sednem pored njega..

O boze...kako ovde przi sunce.....

"Bato Chim bato Chim", progovorio je moj slabasni bratic..nasmejao sam se i pomilovao mu obraz

"Molim?"

"Zar opet moras u skolu?", nasmejao sam se, pa mu stipnuo nosic..

"Moram", rastuzi se..

"Zasto stalno moras u skolu? Zasto ne ostanes sa mnom?", opet tuzno, okice mu se pune suzama koje polako krecu..

Tuzno se nasmejem te mu ih obrisem i poljubim obraz

"Nemoj da places..kad dodjem kuci, bicemo zajedno, vazi?", klimnuo je glavom..

"Tetka Poli donosi rucak?", klimnuo sam glavom..

Pa sam ga ususkao, dao mu da popije lek i poljubio mu obraz..

"Idem", nasmejem se, dodjem do vrata..

"Vidimo se"...izadjem...

Ne volim sto nisam sa njim preko dana i sto ga moram ostaviti samog 3 sata, ali, srecom posle dolazi nasa tetka sa ruckom...

Ne znam da kuvam, pa nam je ona od velike pomoci...

Udjem u sobu..srecom pa je ovde mrak, savrseno..obucem, uobicajeno, crnu trenerku i crni duks, obujem patike, nabijem kapuljacu, uzmem torbu i krenem..

Danas je opet suncano..opet katastrofa vreme...moram opet da drzim ruke u dzepovima i glavu dole...

To mrzim...

Usput susrecem mnoge ljude, okrecu se za mnom, gledaju me u cudu i slicno...

Nije me briga...

Kako sam bio u svojim mislima, brzo sam stigao u skolu..

Pogledam u nju, izdahnem i udjem...

Svi pogledi upereni u mene, ogovaraju, komentarisu, dobacuju...

Opet, nije me briga...

I dodjem do ucionice...ispred nje stoje Taehyung, Baekhyun i Jackson...

"Pa gde si bre?", rekao je srecno nasmejan Taehyung, pruzajuci mi ruku...

Bacio sam mu pet kao i ovoj dvojici, pa nazad vratio ruku u dzep..

"Kako si, sta ima?"

"Ima lepo raspolozenje", to je rekao Baekhyun na sta su se svi malo smejali, ali ja ne..

Nikad nisam raspolozen....

I ovo mi nije bilo smesno..

Zivot mi je...ne znam....

Skroz srusen..

Ja...ja ne smem da vidim svetlost dana...ne smem da hodam normalno ulicama grada...ne smem da izadjem bez dugacke trenerke i duksa.....

Ne sme niko da me pogleda u oci...da mi pridje...

To....nekako me boli....jer ja....ja skoro pa nemam prijatelje...

Evo, njih imam, a kao da ih nemam...

Ne znam...

Pa ja ni prvi poljubac nisam imao, a kamo li devojku...

Dok ostali..

Na primer Taehyung......

On ima devojku vec godinu i jace..

Baekhyun....od pocetka srednje je ima...

Samo je Jackson malo drugaciji...on ima....emmm....decka..

On je gej...meni ne smeta, kao ni ovoj dvojici....

Ali on ima barem osobu koju voli, i koja ga voli.....

A ja..........nikog.....

Oni se smeju, srecni su...

A ja gledam kroz prozor, u zid skole koji je osvetljen...

Osecam da me oci peku, ali...

Nedostaje mi toplota i zark sunca koji me miluje kada se budim..

Ja se sada budim u hladnoj i mracnoj sobi....

Nedostaju mi osmesi na licima koji su meni upuceni..nedostaje mi period iz osnovne...ljubav koju su ljudi pruzali oke mene meni...nedostaje mi ljubav i zagrljaj............

Moje mame..

Moga tate..

Oni mi nedostaju...

Nedostaje mi vreme kada sam bio srecan..govorio im sve, bili oni uz mene i ja uz njih....

Jos dugo sam cuo njihov smeh, a zanemario njihovu pricu, ali sam prisao posle prozoru, stavio ruku na toplo staklo prozora, gledao u sunce koje me ubija...

Osetio sam da je pored mene proslo mnogo dece, smrtnika..

Vise bih voleo da sam opet smrtnik, srecan, nasmejan, zadovoljan...a ne kao sada...

Srce mi se iskreno ne steze i nista mi tesko ne pada...takvi su vampiri...

Cuo sam zvono..izdahnem..

"Chim, trebali bi smo na cas", rekao je Taehyung, klimnuo sam glavom i krenuo nazad ali sam se bas lepo i jako spucao u nekog ko je visok kao Taehyung..

Opicio sam glavom od njegovu vilicu..

Ala me je uboo u zivac..dodje mi da ga ubijem...

Ali sam smirio strasti i izdahnuo, pocesao glavu i pogledao tu osobu...

Rasirio sam oci.....

Bio je to prelep decko smedje kose sa zlatnim pramenovima, plavih ociju...

O moj boze....

Ne verujem...meni se neko, konacno...

Svideo?..po malo..ne znam....

"Oh, izvini, nisam gledao kuda idem", rekao je uz bunny osmeh..

Malo sam pocrveneo, po prvi put posle puno vremena..

"Ne ne, okej..izvini ti", nasmejao se...

Je on nov?...

Pa logicno, bravo ja...

Ima prvaka koliko hoces, kontam on je jedan od njih, a skola je skoro pocela..

"Vidimo se", opet se nasmejao, pocrveneo i produzio dalje...

Ja sam ostao ukopan u mestu, malo u soku i gledao ga kako odlazi.........

Evo ga i novi deo 😊😊
Nadam se da vam se svidja 😁😁💪
Glasajte i komentarisite

💘💘💪💪😈😈🌹🌹💣💣👑👑😘😘🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜