Jimin POV:

Nije kao da sam srecan....

Logicno zasto...

Njega nema vec mesec dana....

Nema malene rukice, ledenog obraza i mekanih usnica...

Nema tog jednog od dva razloga...razloga zasto sam nasmejan...

Nema mog malog brata....

Samo je otisao iz mog zivota....ne mogu da poverujem u to.....

Zar se moj zivot opet svodi na tugu i bol? Suze i crnu crnu odecu?...

Gledao sam u njegov grob i iznova i iznova plakao...

Sve bih dao samo da cujem jos jednom njegov glasic i osetim toplinu njegovog zagrljaja...

Sva secanja su mi prolazila kroz glavu...

Secao sam se momenata kada je imao kosu, pocetka njegove ubitacne i neizlecive bolesti....

Bio je to malo razigrani decak...samo je zeleo da se sali i igra...

Stalno bi me vukao za duks da se igram sa njim...

Sa osmehom na licu bi sedao do njega na pod i igrao se rata, trka, igrao se kockicama i ostalim igrackama...

Smejao sam se jer sam ga video srecnog, cuo njegov mio glasic i osetio njegov zagrljaj...

Bebeci miris koze i mekoca smedje kosice...

A posle...

Celava mala glava, branila u ruci i sjajne, tuzne okice..

Srce me je bolelo dok sam ga gledao kako umire......

Ali sam ga hrabrio time sto sam se smeskao i bio njegovo nebo...

Sad je on na tom nebu...

Koliko ja god bio ni kriv i nevin sto se tice njegove smrti, krivim sebe jer je on sada mrtav...

Nisam bio dovoljno dobar brat! Dopustio sam mu tek tako da ode!

Suze su se slivale niz moje obraze i padale na crnu zemlju...

A u drugu ruku, bolje je da se resio muka...ko bi jos pozeleo zivot u kom samo gleda lekove, igle, branile i svoju celavu glavu?...

Kako sam samo neodlucan!..

Sta je bolje, da je on tu ili da nije?
Da je ziv i bolestan, ili mrtav i spasen?...

Pucala mi je glava od toga...

Moram da se otresem...

Zarezao sam i nestao za sekund sa groblja...

Trcao brzinom svetlosti plazom......trebaju mi zrtve....treba mi krv....treba da naostrim zube....

Uskoro sam video nekoga....savrseno...

Ni sekund vise, ta osoba je bila ugrizena od moje malenkosti, bila su joj zacepljena usta i ja sam lagano sisao krv iz nje....ujedao na puno mesta jer su mojim zubima to ocajnicki prija....

Osecao sam kako moje oci sijaju u crveno....prijalo je....

Uskoro je osoba bila mrtva...pogubljena i ja sam bio zadovoljan....

Oblizao sam jezikom usne i nasmejao se....vratio u ljudski oblik....

Hodao sam lagano plazom i slusao more.....

On me trenutno smiruje....

Kao i jos jedna osoba...

Osetio sam dobro poznat miris slatke koze i miris neodoljive krvi...

Najezio sam se i pogledao ispred sebe...

Pa malo gore...

Stajao je na bregu, jednostavno obucen, sa mesecevim sjajem i zatvorenih ociju JungKook...

Povezarac mu je lagano nosio kosu...

A umesto da se nasmejem, prostreljao me je snazan bol kroz glavu....

Gledajuci u njega sam osetio vrtoglavicu....lagano sam se gegao, jedva stajao na nogama....

Sta se desava?...

Zatvorio sam oci, stavio ruku na glavu i kleknuo na pesak..

Zalutao mislima....

Sve je postalo crno....a kad sam otvorio oci, bar sam mislio da sam otvorio..

Video sam JungKooka na bregu...

Huh?....

Uskoro me je pogledao i nasmejao se..

Nesto je bilo cudno...neki strah je preplavio moje telo....

Samo sam video kako su njegove oci pocrvenele....

"AAAAA!!!!"...cuo se moj vrisak...

Video sam kako iz njegovih usta izlazi crni dim....

Osetio suze na svom licu...

Sta se desava?!?! KOOKIE, NE!!!!

Uskoro je opet sve postalo crno...dim iz njegovih usta je prekrio celu plazu...

A iz tog dima, te tame, hodao je ka meni neka muska figura....

Nosio je po, mom zakljucku, kapuljacu i dugi plast...

Zasto meni ovo deluje poznato?....

Uskoro se iz tame zacrvenela ista crvena svetlost od pre 3 godine..

Svetlost koja me je odvela u bedan zivot...

Najezio sam se i moje oci su se zacrvenele....

Uskoro je prisao isti onaj covek meni.....

Nosio je oko vrata ogrlicu sa tim sjajnim crvenim draguljem....

Gledao sam u taj dragulj...

Svetlost me je hranila i donosila mi energiju....

Sta je ovo?

Pogledao sam coveku u lice...

Bio je bled....imao ocnjake...

Vampir....

Nasmejao mi se...

"Vreme je da delis svoj dar jos jednom coveku........zato sam ovde.."

Sta? Moj dar?! Da neko postane kao ja, da pati?! Ne!!

"Zamisli, kako bi covek bio srecan da je besmrtan, da ne melja izgled vekovima i da je uvek pun energije.....

To je vrlina nas vampira....

Zato moras izabrati jednog od njih i uciniti ga besmrtnim..

A ovo je moj poklon za tebe..."...

Samo je skinuo ogrilcu sa draguljem i stavio mi ispred ociju...

Gledao sam u dragulj....jako dugo...

Sve dok odjednom nisam osetio kako moje oci sjaje istim tim sjajem...koliko me glava ubija...

Stavio sam ruke na glavu i cuo jako zujanje u usima...

"AAAAAAAAAA!!!"..opet glasan vrisak je dosao iz mojih usta...

Bolelo je...jos vise nego kada sam postao besmrtan...

Zar ja treba da unistim jos nekom zivot? Ako to mozemo nazvati zivotom...

"Uradices ovo jer je to tvoja duznost...

Gospodara vampira moras da slusas.."..

Pogledao sam u tog coveka opet...

On je....

Samo sam video njegove usne i vampirski osmeh...

Uskoro nisam osetio vise nista...

Pa onda sam osetio toplu energiju, dobrocudnu auru oko mene...

Punu ljubavi i neznosti...

Toplina me je vracala u zivot...

Lagano sam otvorio oci i cuo kako me andjeoski glasic doziva..

"Jimine..ej Jimine!"

Otvorio sam oci i nalazio sam se u JungKookovom krilu...

"Jimine, jesi u redu?"

Pogledao sam oko sebe..

Sta se desilo? Opet sam na plazi?...

Ali se osecam mocnije nego pre....

Isto kao i kada su mi se oci sjajile kao kristal....

Je kristal....

Preneo svoju energiju na mene?...dar?.....

Pogledao sam u JungKooka koji me je gledao....

"Zabrinuo si me..okrenem se i vidim tebe kako vristis..vristao si punih 10 minuta bez prestanka......"..

Video sam suze u njegovim ocima...

Uhvatio sam njegove obraze i poljubio njegovo celo..pa usne...

Zagrlili smo se...

"Sve je u redu..."

Hmm, je sve u redu?

Ne bih rekla...

Poyy

xoxo

Iskra ^^®

🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜🔜