Hodam ulicama ovog urbanog i mirnog grada, ne okrecem se za sobom, jer nema cega da se bojim, gledam ispred sebe, jer ja ovde gospodarim..

Niko mi ne moze nista, ni najvece ubice, otmicari...

Oni nista ne mogu, ni ostali..

Svi mi nista ne mogu...

Osim svetlosti...

Ja sam poznata senka grada...decko plave kose i crnih ociju, koje menjaju boju...decko bele koze i ledenih ruku i ledenog pogleda...

Moje ime, nebitno...skoro ga niko ne zna...i niti ce....malo se izgovara....jer ako ga izgovoris meni u oci..

Ili ce biti game over...

Ili ces ziveti kao i ja...

Ko zna moje ime?...pa pacijenti u skoli..mom odeljenju....a u mom odeljenju, nema nikog poput mene...

Svi su samo obocni smrtnici koji samo pljuju i ogovaraju iza ledja..

Ali niko ne sme nista da mi kaze...svi me se boje....

Niko ne zna da sam ja vampir, vec moj polu vampirast izgled u ljudskom stanju ih plasi...

Uvek sam bled, uvek hladan i progonim ih pogledom...

Ne gledam ih cesto u oci, jer se bojim da ce primetiti, ako se udube, da su crvene....

A oko ociju je sve crno..svi misle da stavljam sminku, kreon ili sta vec, ali to nije kreon...to je zbog svetlosti koja me ubija, i ne bih smeo da se nadjem u kontakti sa njom...ali se redovno nalazim...

Zbog toga sam i prozvan cudakom, sto i jesam...

Na meni je uvek siroka crna trenerka i crni siroki duks sa kapuljacom, kako bih mogao da izbegnem susret sa suncem..

Ako bih video svetlost dana direktno, moglo bi me ubiti...ali se cuvam i pazim, jer jedino tako mogu da zivim....

U skoli, dok svi moji iz odeljenja idu da jedu onu masnu i nezdravu hranu iz pekara i prodavnica, izlaze napolje u skolsko dvoriste, ja sedim u ucionici, naslonjen na zid do prozora kako ne bih gledao u to prokleto sunce...

Cesto imam vrtoglavice jer ne pijem krv toliko cesto, a ona mi je potrebna...bar je uzeo i od drugog vampira, bilo bi mi lakse..

Cesto sam znao i da ulazim kao senka u bolnice, nalazim boce krvi i ispijam ih...jer bi znalo toliko da mi se slosa da ne bih mogao da gledam.....

Jedino moram da skinem kapuljacu kada imam fizicko....tad je nema, i umesto duksa je tu bela majca kratkih rukava, koja propusta svaki zrak svetlosti...srecom pa imamo fizicko unutra..........tada bih pokazao svoje jezivo lice, crne oci koje su zapravo crvene, kada ih dublje pogledas, i plavu kosu.....

No, dobro....

A kako sam dospeo do svega toga..evo vam mali.....

-flashback:

E hvala bogu, kraj 8. razreda...idem sada lepo kuci, a sutra nema ustajanja u 7 da bih naucio lekciju za odgovaranje...jeeeeeeeej..

Trenutno je 7 uvece, i da, zaboravio sam da imam trening...divno....

Aj sad nazad u skolu...

Lep je grad veceras....

Hodam setalistem pored plaze, gledam u divno pore i pejzas preda mnom...nebo je dobilo tople tonove boja, zuta, narandzasta, crvena, roza i ljubicasta, sve se lepo preslikavaju i oslikavaju u moru...a sunce je zuto, sija u punom sjaju.....obozavam sunce...

Mogao bih ga gledati po ceo dan..

Malo sam zastao, izvadio iz ranca sok i seo na besem koji odvaja setaliste od plaze, načeo sok i gledao prelep zalazak sunca....

I plaza je prelepa....pesam je zlatan, i ostavlja pravi utisak na sve ljude koji setaju njome....

Sve je tako mirno i tako lepo....uzivam u ovome...

Pa pogledam malo levo, i vidim u dubini plaze coveka sa crnim plastom i kapuljacom, okrenut ka meni i deluje mi kao da gleda u mene......

Okeeeeej, sta je ovo?...nisam ga pre vidjao ovde....

Pogledam ga bolje....pa duz njegovog tela......ruke mu vire napolju, i .........izgleda kao da ima kandze a ne nokte......pogledam njegovo lice.....i zagledam.......pobodu, pa on je skroz bled.....i zagledam u njegove oci.......oci........b-boje.......krvi?....crvene skroz....i zasijaju.....

Telom me prodje jeza, a srce mi stane od straha...

S-sta je on?....

Trepnem i tog cudaka vise nije bilo...

Celim telom me je prosla jeza...ustao sam sa mesta i krenuo na trening......

-pola 12 uvece:

Hodam po pruzi kako bi se vratio kuci...da, pratim prugu i kod kuce sam za 15 minuta....uvek sam voleo tako da lutam ulicama, ka nepoznatim mestima, ali ne i ovako kasno...

Zato sam isao uvek prugom jer se u nju mogu uzdati...u ovo doba ne prolaze vozovi, tako da....

Nice...

Tako hodam, gledam dole, odrzavam ravnotezu po sinama, uzivam...

I podignem pogled...

Srce mi stane....

Ispred sebe ugledam onu istu osobu sa plaze..

Osetio sam kako su mi se zenice naglo skupile, nisam nista video...sve mi se mutilo

"Ahhhhhh, sta se desava?!", pogledam opet u njega...video sam kroz maglu kako je otvorio neku amajliju i iz nje zazijala jaka crvena svetlost..

"Ko si ti? Sta si ti uopste?!", cuo ce voz......o ne..

Nesto mi ne da da se pomerim...zasto?!...krecem ubrzano da disem..

"Ja sam tvoj gospodar, od sada pa nadalje", rekao je....sta? Kako to mislis?..

Pre nego sto sam nesto uspeo da kazem, i pomerim, on je nestao...

Nisam mogao da se pomerim, a voz mi je sve blizi i blizi...

To je to....

Gotov sam...

I kroz par sekundi, mogao sam da se krecem, ali je bilo prekasno...

Malo sam se pomerio, i voz me je iste sekunde udario...

Pao sam pored na travu, gledao otvorenij ociju, pomerao se nisam...

Mislio sam da sam mrtav..

Ali...

Taj lik....prisao mi je, otvorio amajliju i iz nje zasvetlela opet ona ista crvena svetlost...

Osetio sam kako naglo jacam, kako se nesto novo radja u meni....

Ustao sam na noge...

Naglo me je krenula boleti glava......

Moja crna kosa je postala plava, zlatna donekle....

Koza mi je postala belja..

Krenuli su mi rasti ocnjaci, u osetio kako me oci peku....menjaju boju..

"AAAAAAAAAAHHH", jako je bolelo...

I desila se transformacija.....postao sam besmrtan....

Postao sam vampir....

-end of flashback:

I posle toga, moje oci su postale skroz crne, a osnjaci se povukli....

Ali bi mi izbijali redovno kada sam hteo da pijem krv, ubijem, a oci bi mi zasijale u crveno.....

Kosa je ostala onakva....

I tako, krenuo je moj novi zivot...

Usao sam u novu igru........

Evo ga prvi deo 😊😊
Nadam se da vam se svidja 😁
Komentarisite
😈🌹🌹😈👑💪💣🌍💘💀🔜🔜