Because I want to drawn in the rain of your kisses and your touch💜💜💜💜

I only wanted to see you laughing in the purple rain-Prince 💜💜💜💜

Danijel 💙

Probudio sam se prije par minuta, gledam koliko je sati, 6 i 45.Prerano,
pa se okrenem prema Eni i uzdahnem.Spava spokojni,blaženim snom, jedna joj je ruka prebačena preko mog struka, druga počiva na mojim prsima. Prelijepa je, moja draga, moje sve. Isuse, volim je. Volim je više od ičega.Ta me spoznaja tresne u glavu svom snagom. Volim svaki dio nje, njeno tijelo koje tako dobro pristaje uz moje, njen karakter, koji put težak, njenu zlatnu dušu, njeno srce. Toliko je volim, Bože moj.

Danas popodne krećemo nazad u Monaco, imali smo nekoliko tjedana odmora, vidjeli sve prijatelje i obitelj i koliko god to bilo lijepo, malo smo imali vremena jedno za drugo.

Jučer smo bili na selu kod mojih, odveo sam je na polje nedaleko moje kuće, polje lavande i smilja. Oduševila se, obožava te mirise, trčala je poput male curice, smijala se, digla ruke u zrak, bila je prekrasna, oči su joj sjajile od sreće, moja ljubav, moje najdraže, moja sreća. Bacila mi se u zagrljaj i ja sam je snažno držao, ruku sklopljenih na njenim leđima, glavu sam zabio u njen vrat, stajali smo tako, dugo, nismo progovorili ni riječi, a istovremeno, rekli smo si sve. Srca su nam kucala u istom ritmu, toliko smo bili usklađeni, jedno u drugo, da mi se činilo da smo postali spojeni na neki način.

"Hvala ti na ovom" - prošaputala mi je
u uho. "Ovo je zaista prekrasno, ovi mirisi, ove boje...." - odvojili smo se i pogledali oko sebe, zaista, bilo je kao da smo u moru ljubičaste, bijele i zlatne, a miris je bio opojan. Nebo je bilo oblačno,tmurno, a bilo je užasno sparno, mogla bi nas uhvatiti oluja.

" Izgleda da će kiša, da se vratimo? "-upitao sam je i poljubio u vrat.
Bože, sad i ona cijela miriše na lavandu i smilje, mmmm.

Kimnula je i pogledala me pogledom u kojem je pisalo sve što joj je u srcu, zadrhtao sam i zagrlio je, uputili smo se šetnjom prema kući, ubrzali korak nakon nekoliko metara jer smo osjetili prve kapi kiše na koži.

Kad smo se sinoć vratili u Zadar, u stan, spakirali smo stvari i legli u krevet, zagrljeni.

Dugo vremena smo se samo gledali, držeći se za ruke, a onda me je poljubila tako nježno, da mi je srce naraslo u veličini. Vodili smo ljubav, polako i s puno nježnosti, predajući se jedno drugome kao nikad do sada. Zaspala mi je u zagrljaju, a ja sam se osjećao kao potpuno ispunjen čovjek. Imam sve što sam se ikad usudio sanjati, ženu koju volim više od ičega na svijetu i ništa mi to ne može uništiti.

Promeškoljila se i otvorila oči, pogledala me, a ja sam se izgubio u njima. Sad, ovo je trenutak. Vrijeme je da joj kažem.

"Koliko si dugo budan?" - upitala me je i uhvatila za ruku, te mi poljubila prste,a ja sam se naježio od sreće.

"Ena, ja te.." - prekinuo me je zvuk mobitela na ormariću i ja sam u sebi opsovao. Kud baš sad? I tko je uopće ovako rano?