Victor:Nadam se da vas nisam rastužio...
Jane:Ne,ne,nastavite...
Pripremao se da mi ispriča sve što se dogadjalo dok sam ja samo gledala u njega...
Victor:Moj otac se pripremao da vas napadne,ja sam tada bio manji i sve sam to slušao.On vas nikada ne bi napao,ali...moju majku je ubio neko iz vašeg mesta i hteo je samo da se osveti.Zbog toga se to sve desilo,i čak je birao decu koja će raditi za njega,tako da je i tebe izabrao da radiš za njega...znaš,on ništa ne želi da ti uradi,a i ako nešto uradi,reći ćeš meni,u redu?
Ustala sam sa klupice i krenula ali sam se zaustavila i rekla:
Jane:Hvala vam,ali mogu i sama da se branim.
Zatim sam krenula,ali me je reč koju je izustio zaustavila...
Victor:Ja želim da ti pomognem jer nisi kao ostale devojke Jane.Čak ne moraš ni da me oslovljavaš sa "Vi",mislim da sam te sada bolje upoznao.
Ponovo sam osećala leptiriće u stomaku ali su trajali vrlo kratko.
Victor:Vidimo se Jane.
Osmehnuo se,a ja sam mu to isto uzvratila.
Gledala sam ga kako odlazi a onda čula vikanje da je vreme da se počne sa radom.
Nakon završenog posla,krenula sam kući i onda videla Johna kako mi prilazi.
John:Oho,koga ja to vidim?
Jane:Šta želite?Mislim da se moj posao odavno završio...
Krenula sam ali me je uhvatio za ruku...Počela sam da ga guram ali nisam uspevala,čvrsto me je držao...
John:Imamo mi o svačemu da razgovaramo.
Vikala sam upomoć ali nikoga nije bilo.Vukao me je a ja sam morala da idem za njim...