11 godina kasnije

X:Jane!
Jane:Evo...
Brzo sam se spremila i za kraj stavila parfem prelepog mirisa i odmah izašla.
Išla sam veoma brzo i čak nisam primetila da me neko zove.
Harry:Jane,čekaj!
To je bio moj najbolji prijatelj Harry.On radi u knjižari,pisac je i veoma ima lepe knjige koje rado čitam.
Jane:Oh Harry,izvini nisam te primetila,žurim na posao...
Harry:U redu je,možemo ići zajedno jer idem do svoje knjižare.
Nastavili smo i pričali.
Kada smo stigli,pozdravila sam se sa njim,on je nastavio drugim putem dok sam ja nastavila pravo.
Nakon mog dolaska,primetila sam mladjeg čoveka kako gleda naš najveći brod.Izgleda da su pogrešili u vezi toga ko će kupiti naš brod,jer su rekli da dolazi neko stariji a ne mladji.
Jane:Dobar dan,Vi ste sigurno gospodin John Berthold?
John:Da,naravno a vi ste?
Jane:Jane...Lament.
John:Drago mi je gospodjice Jane.
Poljubio je moju ruku a zatim smo počeli pričati o brodu ali i o nekim drugim stvarima.
Nije zvučao kao neko ko voli avanturu i nije baš zainteresovan za neke stvari.Nije mi se svidjao.
Jane:Pa,svidja li vam se naš najveći brod?
John:Khm,izgleda da niste čuli...
Ukopala sam se u mestu,nikada mi se nije desilo da se izblamiram,kako to da mi niko ništa nije rekao?
John:Ja sam zamenik Kapetana,jer njega već dugo nema,tako da ću biti glavan dok se on ne vrati.
Jane:O,drago mi je zbog toga,nadam se da će vam se svideti naše mesto.
Kada je krenuo kako bi video ostale stvari,prevrnula sam svojim očima i onda krenula za njim.
Tako smo se upoznavali i pričali,primetila sam kako drugačije priča sa mnom nego sa ostalim ljudima oko sebe.Nadam se da neće biti nikakvih problema...